[ЈВуО-КГ]

Ево рецимо указ из 1936. године, још увек је био пешадијски пуковник за ђенералштабне послове.

Као што ти рекох оно,требало би да је био у том својству све док није постао командант свих снага у отаџбини.

А за хемијску сам те питао јер она стиже код нас, у масовну употребу, тек после ДСР.Зато ми је сумњиво ово прецртавање. Видим ја да је ово војни/официрски евиденциони картон само не знам где се тај картон налазио све време и коме је био при руци.

Постојало је пре ДСР нешто налик хемијској оловци какву знамо али не знам је ли постојала у разним бојама или је била црна или тамно плава...како су већ изгледале, небитно.

[Перун]

Хвала.
Је л' можемо бар да утврдимо када је Дража прешао у ђенералштабне официре, пошто му је и у персоналном картону стајало "пешадијски за ђенералштабне послове", што је прецртано, па дописано "ђенералштабни"?

Ајде данас ћу да погледам па ти јављам.

Ако ми је логика добра ђенералштабни је онај који је служио у ђенералштабу а за ђен. послове је онај који је по потреби службе из ђенералштаба послат нпр. у Бугарску.

Тачније податке јављам ти данас.

[ЈВуО-КГ]

Ако ми је логика добра ђенералштабни је онај који је служио у ђенералштабу а за ђен. послове је онај који је по потреби службе из ђенералштаба послат нпр. у Бугарску.

Није ти најбоља логика, нема то везе са иностранством.

Поставите неко питање.

[Перун]

Ако ми је логика добра ђенералштабни је онај који је служио у ђенералштабу а за ђен. послове је онај који је по потреби службе из ђенералштаба послат нпр. у Бугарску.

Није ти најбоља логика, нема то везе са иностранством.

Поставите неко питање.

Нисам ни рекао да има везе са иностранством него да је послат на службу ван ђенералштаба па макар то била и Бугарска.

[Бенито]

Ђенералштабни официр је онај који има ђенералштабну струку или школу, па служио он у том тренутку у ђенералштабу или ван њега.
Официр за ђенералштабне послове је онај официр који служи у том тренутку у ђенералштабу, а може, а и не мора у том тренутку имати ђенералштабну школу.

[Вукашин Петковић]

Управо читам нови број листа "Одбрана" (званично гласило Министарства одбране), тачније специјални додатак посвећен 140-годишњици војне штампе у Србији. Моје питање гласи: шта мислите, да ли је поменут и неки лист ЈВуО из периода Другог светског рата?

[Романија]

Слушао сам недавно неког официра како хвали Карађођа, Мишића и Кочу Поповића као најбоље стратеге новије историје, тако да тешко да се и у листу помиње шта друго

[Вукашин Петковић]

У праву си, не помиње се ниједан лист ЈВуО, али зато су ту место нашли: Билтен Врховног штаба, Борба и Фронт.

[Бенито]

Ајде онда, наведите ви часописе које је издавао само Први равногорски корпус и ко су били уредници.

[Романија]

Почетком 1941, у кључним тренуцима око приступања Пакту, сви Енглези су брујали како Југословени морају ово морају оно...Међутим, један странац се обратио преко BBC-а искључиво Србима, и рекао како су Срби јуначки народ, и зашто би сад препустили славу Грцима, и сврстали себе међу Бугаре и Румуне, кад могу да сачувају своју славу ратујући са Хитлером. Онда је поменуо и Косово и цара Лазара, и како је важније царство небеско од земаљског.. Ко је то рекао?
Иначе, његов син је био нациста, и као такав објешен 1945.

[Вукашин Петковић]

Леополд Емери, британски министар за Индију.

---

Ајде онда, наведите ви часописе које је издавао само Први равногорски корпус и ко су били уредници.

Рецимо Равногорска мисао, не знам ко је уређивао.

[Романија]

јесте

[Бенито]

Лорд Емери је стајао иза финансирања Земљорадничке странке пред ДСР, односно неких њених првака, после смрти председника странке ЈЈ Пижона. Ти прваци су били: Милан Гавриловић, председник странке, Милош Тупањанин и Лазар Тркља. Преко те линије је и Чича за време рата требало да буде заврбован, али их је он прозрео, рекавши:" Видело се да нешто лове у мутном."
Тај син лорда Емерија је био у КЈ пред новембарске изборе 1938. године и подржавао Уједињену опозицију, а пре свега Земљораднике.

[Бенито]

Леополд Емери, британски министар за Индију.

---

Ајде онда, наведите ви часописе које је издавао само Први равногорски корпус и ко су били уредници.

Рецимо Равногорска мисао, не знам ко је уређивао.

Ајде да цитирам мало и Милослава:
1. Гружа, изашла најмање два броја током 44
2. Равногорац, од октобра 43, излазио једном месечно
3. Равногорска мисао, почев од 1.марта, заменила лист Равногорац
4. Слобода, изашло 5 бројева, закључно са 9.септембром
5. Таково, гласило среског РО среза таковског , излазио од јула 44
Уредник је био Димитрије Лазаревић, а поред осталих радио је и др Радоје Вукчевић.