Оцена Теме:
  • 12 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(26-06-2019, 04:18 AM)ЈВуО-КГ Пише:  
(25-06-2019, 05:53 PM)Милослав Самарџић Пише:  А неки конак/хан у Крагујевцу у 19. веку?

Крагујевац је у 19. веку већ почео да добија озбиљне кафане и хотеле,конаци и ханови остају у прошлости а тек по неки се затиче у 19. веку. Зна се поуздано да су још у 16. веку у Крагујевцу постојала два караван-сараја.Један се налазио на месту Хотела "Дубровник",други преко пута код данашње Главне поште.У истом веку је изграђено и пет ханова,али не знам тачан распоред где су се налазили,вероватно негде уз главне друмове.Остао је податак у њиховим списима, да је Крагујевац ,тад у 16.веку,имао смештајни капацитет за 460 особа.А неки од познатијих конака је "Муселимов конак",види се на једном Каницовом цртежу и Шарени/Женски конак или Конак Кнегиње Љубице.Има сачувана фотографија тог конака,Анастас Јовановић,чува се и Историјском музеју Србије.Вукашин помену онај чија је градња започела 1818. године и који постоји и данас.Зна се тачно и податак да је на попису из 1836. године у граду било 72 механе.Неке од познатијих из тога доба су биле Кнежева кафана,Кафана Муле Салине...касније половином 19. века отварају се први хотели "Таково","Палас","Јадран"...Мени,по називу најнеобичнија од тих кафана из 19. века је Кафана "Крит",чуо сам разне називе по разним областима,рекама,планинама,али ово никад. Та кафана се налазила негде на делу данашњег ауто пута и тај који ју је отворио је вероватно био пореклом са Крита тј. његови родитељи.

Госин Самарџићу,неколико тих кафана из претпрошлог века је само измењало имена а постоје и данас. Smile

Да, опширан одговор, добар.
А мислио сам на Татар хан. Дакле по поштарима моњаницима. То је она зграда изнад некадашњег биоскопа Раднички, до Малог парка.
Одговори

Још смо у школи учили колико је важан однос између невене и уметника. На жалост, мало су нас о томе учили на нашим историјским примерима, него смо више знали о томе колико су у уметност улагали млетачки трговци, но српски владари.
Но, историја уме да се поигра на специфичан начин.
Наведите најупечатљивији, најефектнији и најбољи однос мецена-уметник у савременој српској историји, а наведите и најгори резултат из савремене српске историје уметности у односу мецена-уметник?
Одговори

Тешко, поручниче.

Ајде мало из музеја, пошто полако почињемо да радимо ТВ серију ''Приче из музеја''.
Једну борбену технику кнеза Милоша Обреновића увежбавала је српска војска тога доба, тј. у време његове власти, а то је он усавршио још у Првом српском устанку.
Описати укратко.
Одговори

(27-06-2019, 12:20 AM)Бенито Пише:  Још смо у школи учили колико је важан однос између невене и уметника. На жалост, мало су нас о томе учили на нашим историјским примерима, него смо више знали о томе колико су у уметност улагали млетачки трговци, но српски владари.
Но, историја уме да се поигра на специфичан начин.
Наведите најупечатљивији, најефектнији и најбољи однос мецена-уметник у савременој српској историји, а наведите и најгори резултат из савремене српске историје уметности у односу мецена-уметник?
Напротив, баш је лагано питање.
Најсрећнији спој мецена-уметник био је онај између Лазара Дунђерског и Уроша Предића. Сарађивали су током целог живота, али у два интервала од по пет-шест година, то је било константно. Као резултат остала су ремек-дела Уроша Предића која постоје и данас.
Најнесрећнији спој мецена-уметник био је онај између Амфилохија Радовића и Милића Станковића, познатијег као Милић од Мачве. Средином осамдесетих година, Амфилохије и Милић су били нераздвојни. Амфилохије је представљао Милића као највећег европског сликара у том моменту. Амфилохије је био протеже, а и обезбедио је материјална средства, која нису била мала, да се ослика стара вождовачка црква.
Милић од Мачве зажелео је да искаже сав свој таленат, као Микеланђело Буанароти у Сикстинској капели. Резултат његовог талента и рада можете видети и данас у цркви на Вождовцу. Довољан коментар је да је Амфилохије прогласио Милића од Мачве шарлатаном, продуктом Удбе и преварантом.
Милић од Мачве је цркву замислио као шпиљу из раних периода хришћанства. Док све остале српске православне цркве, како осликане, тако и оне које то нису, плене светлошћу, карактеристичној за учење које проповеда хришћанство. За разлику од њих, у свом животу нисам ушао у тамнију цркву него у Вождовачку. Ни по најведријем времену, унутра готово да се ништа не види. Зашто то до данас није исправљено, велико је питање.
Одговори

(28-06-2019, 11:20 PM)Милослав Самарџић Пише:  Тешко, поручниче.

Ајде мало из музеја, пошто полако почињемо да радимо ТВ серију ''Приче из музеја''.
Једну борбену технику кнеза Милоша Обреновића увежбавала је српска војска тога доба, тј. у време његове власти, а то је он усавршио још у Првом српском устанку.
Описати укратко.
Мислиш на камуфлирање при борбама?
Одговори

Не, мислим на борбену технику, кубура и јатаган, односно сабља.
Одговори

Па, ајде објасни.
Одговори

(29-06-2019, 10:52 PM)Бенито Пише:  Па, ајде објасни.

Јуриша се са кубуром у десној руци и испали једини метак. Онда у трку напред - блиска борба је у питању - кубура иде у лево, као да се ставља мач у корице на левој страни. Ту је ухвати лева рука за цев, а десна рука ту извлачи јатаган из корица (или сабљу) и креће у замах. Лева рука иде напред у блок, блокира кубуром ударац јатагана, а десна сече јатаганом.
Ово је војска увежбавала.

Још једно питање из историје ратовања:
- У средњем веку, у ситуацији када српски витез у оклопу падне, тј. буде оборен, ко га први брани, да не буде убијен још док је на земљи - када је најрањивији?
Одговори

Краљ Александар Карађорђевић био је носилац многобројних одликовања, како домаћих тако и страних, међу којима су били ордени једне азијске и једне јужноамеричке земље. О којим државама је реч?
Одговори

(29-06-2019, 11:44 PM)Вукашин Петковић Пише:  Краљ Александар Карађорђевић био је носилац многобројних одликовања, како домаћих тако и страних, међу којима су били ордени једне азијске и једне јужноамеричке земље. О којим државама је реч?

Турска вјероватно и можда Бразил - лупио сам.

(29-06-2019, 11:22 PM)Милослав Самарџић Пише:  Још једно питање из историје ратовања:
- У средњем веку, у ситуацији када српски витез у оклопу падне, тј. буде оборен, ко га први брани, да не буде убијен још док је на земљи - када је најрањивији?

Први до њега?
Одговори

Нисам мислио на Турску, али добро си се сетио, није Бразил.
Да помогнем мало, ова азијска земља је у међувремену променила име, а јужноамеричка се граничи са Бразилом. Smile
Одговори

Бурма - Мјанмар онда и Боливија или Уругвај.
Одговори

Цејлон- Шри Ланка, а Јужна Америка- Аргентина.
Одговори

(29-06-2019, 11:22 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(29-06-2019, 10:52 PM)Бенито Пише:  Па, ајде објасни.

Јуриша се са кубуром у десној руци и испали једини метак. Онда у трку напред - блиска борба је у питању - кубура иде у лево, као да се ставља мач у корице на левој страни. Ту је ухвати лева рука за цев, а десна рука ту извлачи јатаган из корица (или сабљу) и креће у замах. Лева рука иде напред у блок, блокира кубуром ударац јатагана, а десна сече јатаганом.
Ово је војска увежбавала.

Још једно питање из историје ратовања:
- У средњем веку, у ситуацији када српски витез у оклопу падне, тј. буде оборен, ко га први брани, да не буде убијен још док је на земљи - када је најрањивији?

Можда неко из пешадије
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: Monarhist, 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним