[ЈВуО-КГ]

Који је најстарији споменик на територији Града Београда?

Онај у Карађорђевом парку.

Не,не. То је обелиск Стефану Лазаревићу постављен 1427. године у једном засеоку села Марковац ,у општини Младеновац која припада територији Града Београда.



Извор за слику:Википедија

[ватхра]

Колико је Београд имао болничких кревета пре Другог светског рата, а колико има данас?

Био је један критички текст у Политици, негде 1930-их година, под насловом :" Да ли је могуће да један Београд има само 3000 болничких постеља". После тога је дошло до одређене ревизије и тај број је повећан, али не за више од трећине од већ постојећих капацитета. Дакле, Београд је дочекао Други светски рат са око 4000 болничких кревета.
Данас, Београд само у државним клиникама имао ок 55000 кревета, званично. Од тог броја стална попуњеност, без епидемија и пандемија, је око петине од капацитета.
Дакле, Београд је око пет пута већи град данас, него што је то био пред почетак Другог светског рата. Болничких постеља има више око 14 пута него што је имао пре Другог светског рата.
О чему се овде ради?
Титоизам као сваки комунизам, намеће колективистички дух у односу на индивидуални, како би лакше контролисао све токове у друштву. То је први разлог овакве разлике. Други разлог је апсолутна централизација свих друштвених грана, па самим тим и здравства. Трећи разлог је наметање тзв западне, односно научне медицине као апсолутне догме, која је неупитна и једино релевантна. Четврти разлог је контролисање информација, односно пропаганде, као основне потке, темеља свих тоталитарних система.
Једном речју, комунисти су наметнули становништву једну опасну бољку да иду у болницу за све и свашта. Тако су од једног од најздравијих и најотпорнијих народа у Европи, Срби постали млитави, троми и неотпорни. Комунистичка здравствена мегаломанија довела је не до боље, него до радикално лошије здравствене ситуације у народу. Да не говоримо о погрешној дијагностици, и препуним српским гробљима у којима леже људи који су, у принципу, били здрави.
Срби треба подхитно да у своје руке врате све установе које се баве здравством, почевши од Медицинског факултета у Београду, па Одбора за медицину САНУ, па све до последње амбуланте у неком селу у Црној Трави. Сво здравство треба да буде постављено на новим основама и отргнуто из руку комуниста, јер је оно деценијама било један од најважнијих полигона за контролу српског народа.

Треба бити потпуни дебил па написати овако нешто у нормално време, а камоли у тренутку кад појам "кућно лечење" може бити синоним за смрт.

И друго какав најздравија народ? Јесу ли имали твоји бабе деде прадеде итд браћу и сестре? Колико их је помрли у детињству? Колико у зрелом добу од ствари које данас сматрамо нечим што ће проћи чим видимо доктора?

[Бенито]

Наравно да човек треба да буде хоспитализован када то захтева болест. Али, не за сваку ситницу... Уосталом, о томе је ономад подробно говорио проф др Белојевић, шеф катедре Хигијене на Медицинском факултету. Он, али није једини, инсистира на комуналној медицини.
Вама комунистима су сви дебили, осим друга Тита.
Што се тиче старијих генерација, умирали су од тада неизлечивих болести, али мање од других европских нација. Наравно, и то зависи од тога у којој су држави Срби живели. У Аустроугарској су прво умирали од Аустроугарске, па тек онда од тбц. У Краљевини Србији такође, док су се у њој питали Аустроугари. Уосталом, исто као данас....

[Милослав Самарџић]

Који је најстарији споменик на територији Града Београда?

Онај у Карађорђевом парку.

Не,не. То је обелиск Стефану Лазаревићу постављен 1427. године у једном засеоку села Марковац ,у општини Младеновац која припада територији Града Београда.



Извор за слику:Википедија

То да, ево снимци из наше серије ''Приче из музеја'':

[Митић]

Најпре су ову варош четници ослободили од Бугара и Немаца 21. августа 1944. године, а онда су их напали партизани, али су одбијени. Немци који су се повлачили из Грчке успели су да 10. септембра поврате варошицу и отерају четнике и партизане.

По њиховом повлачењу, у варошицу први улази одред капетана Тодоровића, а за њим и Власински корпус капетана Живојина Митића и организују одбрану, тражећи интервенцију савезничких официра који су се налазили код партизана.

Партизани тада праве опсаду и туку варош бугарским топовима. Први пут су одбијени, али други пут су успели да натерају четнике и недићевце на капитулацију, јер им је нестало муниције, а дотур је био немогућ.

Било је ту и братских дописивања. Тако један четник пише свом брату партизану: "Данило, ми појурисмо Бугаре, попалисмо бункере и карауле, а ви их вратисте и дадосте заштиту да се извуку".

О којој вароши на југу Србије се ради?

ПС Питање је настало на основу фусноте из једног научног рада који је написао наш познати и перспективни историчар.

[Милослав Самарџић]

Да не одговарам, пошто то има у књизи ''Борбе четника...''

[Митић]

Да не одговарам, пошто то има у књизи ''Борбе четника...''

Да, да, наравно да има


У питању је Власотинце. И у књизи "Борбе четника...." на стр. 519, Власотинце се налази под редним бројем 25.


А опис ослобађања Власотинца од стране четника, може се погледати у чланку Александра Динчића.

Погледати фусноту бр. 5 на стр. 97 на следећем линку где се налази овај рад

http://media.hereticus.org/2014/12/Heret...2-2011.pdf


Извор: Aleksandar Dinčić, "Prvi talas revolucionarnog terora u niškom kraju (avgust–oktobar 1944. godine)", HERETICUS, Casopis za preispitivanje proslosti Vol. IX (2011), No. 1-2


Комбинујемо научну књигу и научни чланак

[Милослав Самарџић]

На који данашњи ауто-пут је 1944. пао један амерички авион?
Тачно на ауто-пут. Ономад смо снимали иначе.

[Митић]

На који данашњи ауто-пут је 1944. пао један амерички авион?
Тачно на ауто-пут. Ономад смо снимали иначе.

Можда Чачак-Ужице, али ту је посада искочила


"Капетан Звонко Вучковић описује борбу за спашавање посаде која је искочила на друм Чачак-Ужице. Немце је зауставила 1. драгачевска бригада, изгубивши у тој борби неколико војника. Ови пали четници сахрањени су на гробљу у селу Дљин"

Извор: Милослав Самарџић, " Борбе четника ....", друго измењено и допуњено издање, Погледи, стр. 432

[Милослав Самарџић]

Значи Чачак - Ужице већ завршен?

[Бенито]

Да не одговарам, пошто то има у књизи ''Борбе четника...''

Да, да, наравно да има


У питању је Власотинце. И у књизи "Борбе четника...." на стр. 519, Власотинце се налази под редним бројем 25.


А опис ослобађања Власотинца од стране четника, може се погледати у чланку Александра Динчића.

Погледати фусноту бр. 5 на стр. 97 на следећем линку где се налази овај рад

http://media.hereticus.org/2014/12/Heret...2-2011.pdf


Извор: Aleksandar Dinčić, "Prvi talas revolucionarnog terora u niškom kraju (avgust–oktobar 1944. godine)", HERETICUS, Casopis za preispitivanje proslosti Vol. IX (2011), No. 1-2


Комбинујемо научну књигу и научни чланак

Митићу, ових дана све гађаш неке теме које имају тесне везе са књигом која би требало изаћи ових дана из штампе.
Дакле, нешто више и о овој теми у новој књизи.

[Бенито]

На који данашњи ауто-пут је 1944. пао један амерички авион?
Тачно на ауто-пут. Ономад смо снимали иначе.

Аутопут Милош Велики.
Авион је слетео негде код Ваљева?

[Милослав Самарџић]

На који данашњи ауто-пут је 1944. пао један амерички авион?
Тачно на ауто-пут. Ономад смо снимали иначе.

Аутопут Милош Велики.
Авион је слетео негде код Ваљева?

Да. Код Љига. Где је први пропуст испод ауто-пута. Према Ваљеву.
Нашли смо и делове авиона. И добили ремнике од ранца за падобран на поклон
За шта су сељаци користили ове ремнике? Тј. каишеве, упртаче.
Иначе снимили смо доста предмета до сада.
А Ватра сигурно има много више предмета, пошто је код партизана пало једно 1.000 авиона.

[Митић]

Да не одговарам, пошто то има у књизи ''Борбе четника...''

Да, да, наравно да има


У питању је Власотинце. И у књизи "Борбе четника...." на стр. 519, Власотинце се налази под редним бројем 25.


А опис ослобађања Власотинца од стране четника, може се погледати у чланку Александра Динчића.

Погледати фусноту бр. 5 на стр. 97 на следећем линку где се налази овај рад

http://media.hereticus.org/2014/12/Heret...2-2011.pdf


Извор: Aleksandar Dinčić, "Prvi talas revolucionarnog terora u niškom kraju (avgust–oktobar 1944. godine)", HERETICUS, Casopis za preispitivanje proslosti Vol. IX (2011), No. 1-2


Комбинујемо научну књигу и научни чланак

Митићу, ових дана све гађаш неке теме које имају тесне везе са књигом која би требало изаћи ових дана из штампе.
Дакле, нешто више и о овој теми у новој књизи.

Тако се погодило, уопште не знам о којој књизи се ради. Знам да си је најавио у још једној поруци.

Ето, један примерак нека буде резервисан. Ионако сам планирао да је купим кад си је најавио