[Vlad Alekš]

Ево једног питања анегдоталне природе.
Један човек је заказао термин одбране магистарске тезе из области историје. Након обавештења, које се на уобичајен и прикладан начин појавило у јавности, на одбрану су дошли и неки људи који нису баш најбоље схватили шта је тема магистарског рада. Наиме, осим стручњака из области историје и заинтересованих лаика, на одбрани су се појавили и биолози. И то биолози који су се занимали за зоологију.
Због чега је дошло до овог неспоразума и како се звао млади магистрант?

Где ово "ишчупа"?

На први поглед изгледа потпуно небулозно, али није.
Ево мале помоћи. Магистарски рад је био у вези са историјом Византије. Или Ромеје, што би рекли ови данашњи омладинци.

[Митић]

Ево једног питања анегдоталне природе.
Један човек је заказао термин одбране магистарске тезе из области историје. Након обавештења, које се на уобичајен и прикладан начин појавило у јавности, на одбрану су дошли и неки људи који нису баш најбоље схватили шта је тема магистарског рада. Наиме, осим стручњака из области историје и заинтересованих лаика, на одбрани су се појавили и биолози. И то биолози који су се занимали за зоологију.
Због чега је дошло до овог неспоразума и како се звао млади магистрант?

Где ово "ишчупа"?

На први поглед изгледа потпуно небулозно, али није.
Ево мале помоћи. Магистарски рад је био у вези са историјом Византије. Или Ромеје, што би рекли ови данашњи омладинци.

Да није Станоје Станојевић? Или можда Божидар Ферјанчић?

[Vlad Alekš]

Ево једног питања анегдоталне природе.
Један човек је заказао термин одбране магистарске тезе из области историје. Након обавештења, које се на уобичајен и прикладан начин појавило у јавности, на одбрану су дошли и неки људи који нису баш најбоље схватили шта је тема магистарског рада. Наиме, осим стручњака из области историје и заинтересованих лаика, на одбрани су се појавили и биолози. И то биолози који су се занимали за зоологију.
Због чега је дошло до овог неспоразума и како се звао млади магистрант?

Где ово "ишчупа"?

На први поглед изгледа потпуно небулозно, али није.
Ево мале помоћи. Магистарски рад је био у вези са историјом Византије. Или Ромеје, што би рекли ови данашњи омладинци.

Да није Станоје Станојевић? Или можда Божидар Ферјанчић?

Ма какви Станојевић и Ферјанчић!
Назив магистарског рада? Зашто би биолози, који се занимају за сисаре, дошли на "историју Византије"!?
А историчар је очигледно био византолог. Био.
Помогао сам, али ако треба - помагаћу вам још док не одговорите на оба питања.

[Митић]

У називу магистарског рада се помиње неки сисар, па су зато дошли биолози.

Можда се помињу пси и мачке.

[пек.]

Можда се помиње фока пошто се тако звао неки цар.

[sagus]

Да није у питању Иван Ђаја

[Vlad Alekš]

Можда се помиње фока пошто се тако звао неки цар.

Тако је, назив магистарског рада има везе са морским сисарима фокама. А како је гласио назив магистарског рада? Сигурно биолози нису дошли на одбрану рада под називом "Цар Фока"!?

[Vlad Alekš]

Да није у питању Иван Ђаја

Човече, Ђаја је био биолог. Личност из питања је византолог, дакле историчар.
Погодио си име. Још само да убодемо презиме.

[Vlad Alekš]

У називу магистарског рада се помиње неки сисар, па су зато дошли биолози.

Можда се помињу пси и мачке.

Леси се враћа кући.
Доживљаји мачка Тоше.

[sagus]

Иван Ђурић - Породица Фока

[Vlad Alekš]

Иван Ђурић - Породица Фока

Бинго!!!





Први познати Фока је био Флавије Фока (Flavius Focas Augustus, Φλάβιος Φωκᾶς Αὔγουστος)- римски, византијски или ромејски цар. Међутим, не постоје јасни докази да овај владар из 7. века има везе са породицом Фока из магистарског рада. Поменута аристократска породица је током 9. и 10. века изнедрила читав низ високо позиционираних генерала у Ромејској војсци, који су успешно ратовали са Арапима на истоку. Породица је била на врхунцу моћи када је њен члан Nikephoros II Phokas или Νικηφόρος Φωκᾶς постао цар Ромеје. Ми смо га по нашки звали једноставно - Нићифор Други Фока.


Ментор Ивана Ђурића је вероватно био Острогорски, нисам баш сасвим сигуран. Иначе, магистрант је доцније радио као предавач на универзитетима у Београду и Паризу. У Паризу је и преминуо, релативно млад, у педесетој години. Широј јавности је постао познат као председнички кандидат на првим обновљеним вишепартијским изборима. Предложили су га тзв. Реформисти Анта Марковића. Освојио је треће место, после Милошевића и Вука Драшковића.



Биолози могу де погреше једном, али не сто пута. Ако је неко доцније којим случајем бранио рад са насловом "Лав Трачанин" (Caesar Flavius Valerius Leo Augustus), биолози нису дошли на одбрану.

[Митић]

Влад, браво за ово питање и одговор.

Овај магистарски рад се налази у дигиталној архиви САНУ и објављен је у Зборнику радова Византолошког института 17, 1976, 17, стр. 189-296.

Цитат:

"Овај рад представља магистарску дисертацију одбрањену на Филозофском факултету Универзитета у Београду пред комисијом коју су сачињавали академик др Георгије Острогорски и професори др Божидар Ферјанчић и др Љубомир Максимовић".

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10375

А ту је и линк на коме се може прочитати цела магистарска дисертација Ивана Ђурића

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle...sAllowed=y

[Vlad Alekš]

"Баук кружи Европом - баук комунизма. Све силе старе Европе сјединиле су се у свету хајку против тог баука, римски папа и руски цар, Метерних и Гизо, француски радикали и немачки полицајци."

Који познати трактат почиње овим реченицама и ко га је први превео на српски језик?

[Шумадинац]

"Баук кружи Европом - баук комунизма. Све силе старе Европе сјединиле су се у свету хајку против тог баука, римски папа и руски цар, Метерних и Гизо, француски радикали и немачки полицајци."

Који познати трактат почиње овим реченицама и ко га је први превео на српски језик?

То је први комунистички манифест објављен 21. фебруара 1848. године од стране Кисел Леви Мордекaјa и Фридрихa Енгелса.

Први пут је код нас објављен у листу "Панчевац" 1871. године. Е сад и дан данас се воде полемике ко је преводилац. Најчешће се помињу Јеша Јерковић, Влада Љотић, Светозар Марковић, Драгиша Станојевић, Никола Марковић, Јован Павловић, Ђока Мијатовић и Таса Стојановић.