(10-09-2022, 09:47 PM)Лука Калиманац Пише:(10-09-2022, 12:11 PM)Милослав Самарџић Пише:А мајор Петар Баћовић?(10-09-2022, 10:52 AM)Monarhist Пише:Тако је. Када је био у Лондону, на венчању краља Петра Другог.(10-09-2022, 10:38 AM)Милослав Самарџић Пише: Недавно преминула бритљанска краљица упознала је једног четника.
Ког?
Да није Пуковника Лукачевића?
(10-09-2022, 12:43 AM)Бенито Пише: Прво из триптиха:Највећи град Западног Балкана, после Солуна, био је
Од када су Американци одлучили да су управо они позвани да реше питање наслеђа бивше Југославије, а поготово од када су отцепљене и међународно признате Словенија и Хрватска примљене у ЕУ (или АУ како често видите да пишем) имамо феномен израза -
Западни Балкан. Израз Западни Балкан често подразумева различите географске просторе, али би најпрецизније било тврдити да је Западни Балкан заправо бивша Југославија, без Словеније (често и Хрватске), али са Албанијом.
Занимљиво је да је управо ту, последњих неколико година, после неуспеле акције под именом "Мини Шенген", створена организација "Опен Балкан" у чије чланство су ушли: Србија, Северна Македонија и Албанија, а нису Црна Гора, Босна и Херцеговина и "Косова". Ови последњи нису ушли званично, тј де факто, али су ту незванично, тј де јуре, због тога што су у међувремену потписали споразум са Албанијом о укидању међусобне међудржавне границе, о чему један од вођа Опен Балкана, погодите који, није рекао ни реч.
Због свега овога, данашњи Срби, а и остали становници Западног Балкана, мисле да смо ми, наша генерација, део експеримента под тим никада коришћеним именом. Можда су у праву за експеримент, али за име свакако да нису.
Још у 19-ом и почетком 20-ог века коришћен је израз Западни Балкан. Читав Балкан још увек је тада под Османлијском влашћу. Израз Западни, Источни и Јужни Балкан измислиле су, као и сада, дипломатије тадашњих великих сила, због два разлога: како би означиле да то није више Румелија, односно интегрални део Турске, и тако дале легитимитет отцепљењу тих хришћанских земаља од централне власти у Стамболу, али и из још једног разлога, а то је да не дође до евентуалног уједињења балканских народа у некакву федерацију која би нашла снаге да се без помоћи великих сила ослободи османлијског ропства.
У том контексту, Источни Балкан подразумевао је територије данашње Бугарске са центром у граду Истанбулу, односно макар његовом европском делу;
Јужни Балкан била је Грчка, али не у данашњим границама, него територије које излазе на Средоземно и Тиренско море; Западни Балкан је подразумевао све што подразумева и данас, односно све земље које су и сада део Западног Балкана, до границе са Аустроугарском, али и, са јужне стране, деловима данашње Грчке који избијају на Јонско море, са центром у Солуну.
Практично, Западни Балкан биле су Српске земље.
Питање гласи:
Несумњиво је да је највећи град, почетком 20-ог века, тог Западног Балкана био Солун.
Који град Западног Балкана је био највећи после Солуна, почетком 20-ог века?
(11-09-2022, 03:19 PM)Бенито Пише: Друго из триптиха:
Колико различитих "нација" је тада, по попису, живело у Призрену?
а) од 2 до 4
б) од 4 до 8
в) преко 8
(11-09-2022, 05:52 PM)Бенито Пише:Ја бих рекао измђу четири и осам, значи Цинцари, Грци, можда нешто Бугара.(11-09-2022, 03:41 PM)Mekenzi Пише:(11-09-2022, 03:19 PM)Бенито Пише: Друго из триптиха:
Колико различитих "нација" је тада, по попису, живело у Призрену?
а) од 2 до 4
б) од 4 до 8
в) преко 8
а)2-4
Срби
Турци
Албанци
Не.
(11-09-2022, 03:19 PM)Бенито Пише: Друго из триптиха:
Колико различитих "нација" је тада, по попису, живело у Призрену?
а) од 2 до 4
б) од 4 до 8
в) преко 8
(11-09-2022, 08:18 PM)Бенито Пише:(11-09-2022, 03:19 PM)Бенито Пише: Друго из триптиха:
Колико различитих "нација" је тада, по попису, живело у Призрену?
а) од 2 до 4
б) од 4 до 8
в) преко 8
Тачан одговор је под в), односно 9:
Јевреја - неколико десетина
Цинцара - 700
Цигана - 800
римокатоличких Арбанаса - 1200
арбанашких Срба - 1500
мухамеданских Арбанаса - 3000
Османлија - 6000
хришћанских Срба - 11000
мухамеданских Срба - 36000
Укупно: преко 6000 кућа.
Ово је турски попис.
