[Авакс]

Да није можда Марко Иванович Войнович ?

[Monarhist]

Да није можда Марко Иванович Войнович ?

Ако ме сећање служи, Њ.С.В. Кнез Марко Војиновић није био православац већ католик, иако се наравно осећао оним што и јесте-Србином. Е сад, можда је у Русији крштен.

[Бенито]

Да није можда Марко Иванович Войнович ?

Тако је, Авакс.
Марко Ивановић Војновић (непознато -1807) рођен је у Херцег-Новом, а умро је и сахрањен у Белгороду, у данашњој Белорусији.
Учествовао је у многим бојевима руске Императорске морнарице, у Црном мору, Дарданелима, Егејском, Мраморном, Тиренском и Средоземном мору. Био је капетан брода, 1773. године, када су Руси освојили Бејрут. Ратовао је и на Каспијском мору, Сирији, Персији...
Оснивач је Црноморске флоте и њене луке у Севастопољу на Криму, као и предавач и директор Поморске академије у Николаеву.
Само је један од славних припадника чувене српске породице Војновић.

[Бенито]

Да није можда Марко Иванович Войнович ?

Ако ме сећање служи, Њ.С.В. Кнез Марко Војиновић није био православац већ католик, иако се наравно осећао оним што и јесте-Србином. Е сад, можда је у Русији крштен.

Адмирал Руске Императорске морнарице Марко Војновић имао је огромно имање на подручју Крима и Николаева. Није имао своје деце.
Зато је имање преписао на искључиво православне чланове фамилије Војновић.
То је уједно одговор и на Твоју дилему.

[Бенито]

То су била три питања о различитим карактерима, судбинама и значају о три различите историјске личности који су били пореклом Срби и живели су на подручју НовоСербију или СлавеноСербије, а оставили су неизбрисив траг на историју Руске Империје или односе између Руса и Срба.

[Monarhist]

Да није можда Марко Иванович Войнович ?

Ако ме сећање служи, Њ.С.В. Кнез Марко Војиновић није био православац већ католик, иако се наравно осећао оним што и јесте-Србином. Е сад, можда је у Русији крштен.

Адмирал Руске Императорске морнарице Марко Војновић имао је огромно имање на подручју Крима и Николаева. Није имао своје деце.
Зато је имање преписао на искључиво православне чланове фамилије Војновић.
То је уједно одговор и на Твоју дилему.

Хвала Бенито! 
Баш сте ме подсетили сада око Војиновића. Наиме, пре коју годину ступио сам у контакт са једним мојим вршњаком, иначе француским племићем, који је уједно и потомак породице Војиновић (Косте Војновића). Тражио је да му причам о српској историји, разговарали смо око 3 сата, био је одушевљен. Зачудило ме је колико Французи мало знају о нама.

Са друге стране, неки директни чланови породице Војиновића и даље живе у Дубровнику и Далмацији. Разочарао сам се када сам сазнао да се према свему судећи данас осећају ни мање ни више, као-Хрвати.
Ето, да остане и ово као неко наравоученије и занимљивост. И опомена.

[Monarhist]

Надовезао бих се једним питањен, на Бенитов трилинг од односима нашега народа и Руске Империје.

Чувени руски песник, Александар Пушкин, једно време свог живота, младост, провео је у Одеси. Ту се упознао, и наравно заљубио у једну прелепу младу госпођу српског презимена, која је већ била удата за једног богатог Србина трговаца који је пословао у Одеси.

Како се звала ова госпођа, а како њен супруг?

[смедерево]

Надовезао бих се једним питањен, на Бенитов трилинг од односима нашега народа и Руске Империје.

Чувени руски песник, Александар Пушкин, једно време свог живота, младост, провео је у Одеси. Ту се упознао, и наравно заљубио у једну прелепу младу госпођу српског презимена, која је већ била удата за једног богатог Србина трговаца који је пословао у Одеси.

Како се звала ова госпођа, а како њен супруг

Јован Ристић

[Monarhist]

Надовезао бих се једним питањен, на Бенитов трилинг од односима нашега народа и Руске Империје.

Чувени руски песник, Александар Пушкин, једно време свог живота, младост, провео је у Одеси. Ту се упознао, и наравно заљубио у једну прелепу младу госпођу српског презимена, која је већ била удата за једног богатог Србина трговаца који је пословао у Одеси.

Како се звала ова госпођа, а како њен супруг

Јован Ристић

То је било пре Ристићевог рођења неких 9 година.
Заборавио сам да напоменем да госпођа није Српкиња, али је била удата за Србина. 
Питање је мало теже, али можда ипак неко зна.

[Бенито]

Надовезао бих се једним питањен, на Бенитов трилинг од односима нашега народа и Руске Империје.

Чувени руски песник, Александар Пушкин, једно време свог живота, младост, провео је у Одеси. Ту се упознао, и наравно заљубио у једну прелепу младу госпођу српског презимена, која је већ била удата за једног богатог Србина трговаца који је пословао у Одеси.

Како се звала ова госпођа, а како њен супруг?

Јован Стефановић Ризнић, Доситејев ученик, дружио се са Пушкином који је био протеран у Одесу.
Е сад, не знам име супруге...

[Monarhist]

Надовезао бих се једним питањен, на Бенитов трилинг од односима нашега народа и Руске Империје.

Чувени руски песник, Александар Пушкин, једно време свог живота, младост, провео је у Одеси. Ту се упознао, и наравно заљубио у једну прелепу младу госпођу српског презимена, која је већ била удата за једног богатог Србина трговаца који је пословао у Одеси.

Како се звала ова госпођа, а како њен супруг?

Јован Стефановић Ризнић, Доситејев ученик, дружио се са Пушкином који је био протеран у Одесу.
Е сад, не знам име супруге...

Браво Бенито! Као из топа.
Супруга се звала Амалија.

[Бенито]

Нови трилинг - прво питање:
"Алал Ти вера, глупи магарче.... Мора да Ти је Шваба или Чивац био помагач оцу. А и лице Ти казује ко си."
Ове изузетно грубе речи упутио је један српски владар једном страном државнику.
Ко је српски владар?
Ко је високи страни државник?
Зашто су упућене овако тешке речи?

[Ђорђе]

Речи краља Петра намењене руском министру Сазонову. У ствари, то су записи из чика Периног Ратног дневника.

Е сад, разлог је вероватно инсистирање Сазонова на компензацији Антанте и Бугарске а које би се обављало преко леђа Краљевине Србије, наравно у Јужној Србији.

[Бенито]

Речи краља Петра намењене руском министру Сазонову. У ствари, то су записи из чика Периног Ратног дневника.

Е сад, разлог је вероватно инсистирање Сазонова на компензацији Антанте и Бугарске а које би се обављало преко леђа Краљевине Србије, наравно у Јужној Србији.

Одговор је тачан. Краљ Петар је ово написао у свом Дневнику због изјаве Сергеја Сазонова, министра иностраних дела Руске Империје, коју је дао др Божидару Љубишићу, некадашњем конзулу Краљевине Србије у Солуну, а која гласи:
"Шта ви хоћете у Маћедонији? Ја сам уверен да у Маћедонији живе само Булгари и ви немате никакво право на њу."
Треба напоменути да реакција краља Петра није била јединствена, већ су готово акламативно реаговали сви високи званичници Краљевине Србије, па је чак Русија морала да демантује ту изјаву и да се "радило о несрећном неспоразуму".
У ствари, иза тога је стајала жеља Русије да привуче Бугаре на страну сила Антанте, како не би ушле у рат на страни Сила Осовине. Због истог разлога, Русија је одбила предлог Николе Пашића, а кога је на тај предлог нагнала Врховна команда, предвођена Путником, Мишићем и Павловићем, да Антанта одобри и припомогне "превентивни" напад војске Краљевине Србије на Бугарску.
ПС још мало па ће бити и 110 година од ових догађаја, а данашњи Срби вероватно немају никакав осећај према овом питању. За разлику од српских великодостојника који су тада били у стању да положе и сопствену главу за Македонију, данашњи српски великодостојници је, без икакве задршке, својевољно препуштају у скицу Велике Албаније.