[Бенито]

Исто што је био Алимпије у Старој Србији, 1908. године, овлашћен од Ђенералштаба, био је и Дража Михаиловић на почетку окупације, такође овлашћен од Ђенералштаба, а то је да оснује Горске штабове и постојеће четничке одреде подреди команди Горских штабова, који ће им координирати акцију и поставити старешине.
То је идентична улога.

Кад је тачно Дража овлашћен од Генералштаба за оснивање герилског покрета и ко је био начелник Генералштаба тада?

Дуга прича...

[Potporucnik1]

Исто што је био Алимпије у Старој Србији, 1908. године, овлашћен од Ђенералштаба, био је и Дража Михаиловић на почетку окупације, такође овлашћен од Ђенералштаба, а то је да оснује Горске штабове и постојеће четничке одреде подреди команди Горских штабова, који ће им координирати акцију и поставити старешине.
То је идентична улога.

Кад је тачно Дража овлашћен од Генералштаба за оснивање герилског покрета и ко је био начелник Генералштаба тада?

Дуга прича...

3.априла 1941. је Главни ђенералштаб преименован уштаб Врховне команде Југословенске војске. Зато питам.
Нејасно ми је функционисање војске Краљевине Југославије од окупације до 11.јануара 1942. Тада Дража постоје министар војни.
Дража ће постати начелник штаба Врховне команде тек 10. јуна 1942. Тада ће бити обједињене ЈВуО, ЈВвО и ЈВуЗ. Ко је био начелник штаба ЈВвО и ЈВуЗ до тада? Дража се у децембру 1941., када је унапређен у чин бригадног генерала, наводи као командант Југословенске војске на тлу Југославије. Југословенска војна сила на тлу окупиране Југославије добија назив Југославенска војска у отаџбини 19. јануара. Дража је тада већ увелико министар војни.
Шта се дешава са остала два огранка Југословенске војске до тада?
На интернету се може наћи података да је Дража успоставио прву комуникацији са владом у Лондону 13. септембра. Претпостављам да је тада опуномоћен од Врховне команде да оснује Горске штабове.
Од које Врховне команде је Дража опуномоћен да направи поменуто?

[пек.]

Из које битке су и један и други владар побегли?

У бици код Куле, 4. новембра 1885. године, побегао је кнез Батенберг, а 5. новембра 1885. године, са Сливнице је побегао краљ Милан.
Ако си на то мислио.....

Да

[Јужносрбијанац]

Ево, да цитирам и гдина Милослава и његову књигу "Сарадња...."  (да ставимо шлаг на торту)


"Овде је и дословце долазило до братске сарадње комуниста и усташа, јер су командант Главног штаба Хрватске, Иво Рукавина, и усташке Црне легије, Јуцо Рукавина, били рођена браћа (тј. полубраћа по оцу). 83

....

Капетан Илија Поповић, официр америчке обавештајне службе ОСС, послат код комуниста у време Техеренске конференције, видео је усташког команданта Јуцу Рукавину као госта на вечери у једном партизанском штабу. Партизански комесар позвао је Поповића на вечеру на Петровој гори, и ево шта се потом догађало:

"Дошао сам у једну кућу и за столом видео како седе двојица усташа (поручници) и мајор Рукавина (исто усташа). Тај мајор Рукавина имао је на себи немачко одело и гвоздени крст. Ја сам онда комесару рекао: "Нисам дошао у Југославију да седим и једем са крвопијама које су убијале српски народ. Ја сам дошао да се против њих борим". Четири пута сам улазио у Југославију и никада нисам видео да су се партизани борили против Немаца. Из Југославије сам изнео много рањеника у Италију и сваки ми је казао да његове ране нису од непријатеља, него: "Моје су ране од мога брата". 85

83, 85 М. Пешут, Револуција у Лици, 217-218, 180, 181


Извор: Милослав Самарџић, "Сарадња партизана са....", Друго допуњено издање, Погледи, стр. 79-80


Опет сам узео књигу у руке, таман да се обнови градиво

Колико је ово поуздано?

[Бенито]

Исто што је био Алимпије у Старој Србији, 1908. године, овлашћен од Ђенералштаба, био је и Дража Михаиловић на почетку окупације, такође овлашћен од Ђенералштаба, а то је да оснује Горске штабове и постојеће четничке одреде подреди команди Горских штабова, који ће им координирати акцију и поставити старешине.
То је идентична улога.

Кад је тачно Дража овлашћен од Генералштаба за оснивање герилског покрета и ко је био начелник Генералштаба тада?

Дуга прича...

3.априла 1941. је Главни ђенералштаб преименовану штаб Врховне команде Југословенске војске. Зато питам.
Нејасно ми је функционисање војске Краљевине Југославије од окупације до 11.јануара 1942. Тада Дража постоје министар војни.
Дража ће постати начелник штаба Врховне команде тек 10. јуна 1942. Тада ће бити обједињене ЈВуО, ЈВвО и ЈВуЗ. Ко је био начелник штаба ЈВвО и ЈВуЗ до тада? Дража се у децембру 1941., када је унапређен у чин бригадног генерала, наводи као командант Југословенске војске на тлу Југославије. Југословенска војна сила на тлу окупиране Југославије добија назив Југославенска војска у отаџбини 19. јануара. Дража је тада већ увелико министар војни.
Шта се дешава са остала два огранка Југословенске војске до тада?
На интернету се може наћи података да је Дража успоставио прву комуникацији са владом у Лондону 13. септембра. Претпостављам да је тада опуномоћен од Врховне команде да оснује Горске штабове.
Од које Врховне команде је Дража опуномоћен да направи поменуто?

Књигу у шаке.

[Бенито]

Ево, да цитирам и гдина Милослава и његову књигу "Сарадња...."  (да ставимо шлаг на торту)


"Овде је и дословце долазило до братске сарадње комуниста и усташа, јер су командант Главног штаба Хрватске, Иво Рукавина, и усташке Црне легије, Јуцо Рукавина, били рођена браћа (тј. полубраћа по оцу). 83

....

Капетан Илија Поповић, официр америчке обавештајне службе ОСС, послат код комуниста у време Техеренске конференције, видео је усташког команданта Јуцу Рукавину као госта на вечери у једном партизанском штабу. Партизански комесар позвао је Поповића на вечеру на Петровој гори, и ево шта се потом догађало:

"Дошао сам у једну кућу и за столом видео како седе двојица усташа (поручници) и мајор Рукавина (исто усташа). Тај мајор Рукавина имао је на себи немачко одело и гвоздени крст. Ја сам онда комесару рекао: "Нисам дошао у Југославију да седим и једем са крвопијама које су убијале српски народ. Ја сам дошао да се против њих борим". Четири пута сам улазио у Југославију и никада нисам видео да су се партизани борили против Немаца. Из Југославије сам изнео много рањеника у Италију и сваки ми је казао да његове ране нису од непријатеља, него: "Моје су ране од мога брата". 85

83, 85 М. Пешут, Револуција у Лици, 217-218, 180, 181


Извор: Милослав Самарџић, "Сарадња партизана са....", Друго допуњено издање, Погледи, стр. 79-80


Опет сам узео књигу у руке, таман да се обнови градиво

Колико је ово поуздано?

Шта колико је поуздано? Митићев цитат Самарџића, Самарџићев цитат Пешута или Пешутов цитат Поповића?
Напиши конкретно и прецизно питање.
Иначе, све је прецизно цитирано, ако је то било питање.

[Јужносрбијанац]

Извињавам се. Мислио сам колико је поуздано ово Поповићево сведочење?

[Милослав Самарџић]

Извињавам се. Мислио сам колико је поуздано ово Поповићево сведочење?

Сто посто. То је рекао у интервјуу за Радио Б92. Веран Матић је прекуцао и објавили смо у "Погледима". Тада је радио за наше новине. Верујем да интервју чувају у архиву Б92.

[Бенито]

Прво из триптиха:
После славне победе на Церу и Текеришу, Српска краљевска војска била је суочена са још снажнијим нападом Аустроугарске војске. Фронт је почео да пуца на све стране.
У том тренутку десио се један инцидент у Врховној команди, која се тада налазила у Ваљеву, а којем су била присутна само четири човека.
Треба да погодите имена те четворице људи, изузетно значајних личности за српску историју, који су тада присуствовали једној од најважнијих одлука тога рата која ће окарактерисати Српску краљевску војску у том, али и у следећем Другом светском рату. Пошто веома мали број људи зна за тај инцидент, није потребно да знате о чему се ради, него пробајте да погодите које четири личности су биле присутне.

[Митић]

Прво из триптиха:
После славне победе на Церу и Текеришу, Српска краљевска војска била је суочена са још снажнијим нападом Аустроугарске војске. Фронт је почео да пуца на све стране.
У том тренутку десио се један инцидент у Врховној команди, која се тада налазила у Ваљеву, а којем су била присутна само четири човека.
Треба да погодите имена те четворице људи, изузетно значајних личности за српску историју, који су тада присуствовали једној од најважнијих одлука тога рата која ће окарактерисати Српску краљевску војску у том, али и у следећем Другом светском рату. Пошто веома мали број људи зна за тај инцидент, није потребно да знате о чему се ради, него пробајте да погодите које четири личности су биле присутне.

Регент Александар Карађорђевић
Радомир Путник
Никола Пашић

[Милослав Самарџић]

То није могло без Мишића...

[Митић]

Намерно сам изоставио Мишића, јер сам мислио да дам следећи одговор у наредном кругу ако Бенито потврди први одговор кад сам навео краља Александра, Пашића и Путника.

[Бенито]

Погодили сте за регента Александра, војводу Путника и ђенерала Мишића. Ко је био четврти?
Није тешко погодити, ако је састанак био у Врховној команди.

[Митић]

Погодили сте за регента Александра, војводу Путника и ђенерала Мишића. Ко је био четврти?
Није тешко погодити, ако је састанак био у Врховној команди.

Онда Петар Бојовић. Или Живко Павловић.