[ХраброСрце]

Да, али нисам мислио на њега. Овај је обављао много већу државну функцију од амбасадора.

[Бенито]

Да, али нисам мислио на њега. Овај је обављао много већу државну функцију од амбасадора.

Био председник КСС и председник скупштине града Београда у исто време.

[ХраброСрце]

Био је и предсједник владе Савезне Републике Црне Горе, Мило Ђукановић. Додуше, могуће да је и обављао неку функцију у кошаркашком савезу у то вријеме.

[Митић]

Према неким сећањима, заједно са Нешком Недићем, Орељом и Николом Пашићем, из логора на Бањици се извукао још један официр. Како се звао?

И још један четнички официр се бекством спасао из логора на Бањици (Дедиње). Како се он звао?

[Митић]

Према неким сећањима, заједно са Нешком Недићем, Орељом и Николом Пашићем, из логора на Бањици се извукао још један официр. Како се звао?

И још један четнички официр се бекством спасао из логора на Бањици (Дедиње). Како се он звао?

Према сећању заточеника, поручник Благоје Љумовић се извукао бекством из логора на Бањици заједно са Нешком, Орељом и Пашићем. А постоји могућност да је Љумовић побегао из логора фебруара 1944. године, пошто је тако забележено у бањичким књигама.

https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads...1-pisi.pdf

https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads...L-pisi.pdf


Извор: Сима Беговић, "Логор Бањица 1941-1944", први том, ИСИ Београд 1989, стр. 73;
Сима Беговић, "Логор Бањица 1941-1944", други том, ИСИ Београд 1989, стр. 226


Још један који се спасао је Војислав Човић.

Цитат:

"Током јуна 1944. године ухапшен је од стране Специјалне полиције ваздухопловни капетан прве класе Војислав Човић, командант Четвртог београдског корпуса. Држан у злогласном логору на Дедињу под специјалним надзором још злогласнијег команданта тога логора Вујковића, Човић се бекством спасао, да би при каснијем повлачењу кроз Босну и погинуо."

Извор: Драган Сотировић - Бранко Јовановић, "Србија и Равна Гора", приредио Бојан Димитријевић, Институт за савремену историју Београд 2004, стр. 343-344

[sagus]

Можда Благоје Љумовић?...

[sagus]

Шта је била инспирација Станиславу Биничком да напише ''Марш на Дрину''?

[Бенито]

Шта је била инспирација Станиславу Биничком да напише ''Марш на Дрину''?

Погибија пуковника Душана Пурића, команданта 4. пешадијског пука СКВ, на Мачковом камену, и то што га његови војници нису сахранили него носили по ратишту следећих седам дана.

[sagus]

"Видевши извештаје у којима му је јављано да многи његови војници гину у јуришима, а он, врло болестан, лежи у шатору, тадашњи командант Другог пешадијског пука "Књаз Михаило", који је био у саставу Моравске дивизије, устао је са постеље и сам повео војнике у јуриш. Он се звао Миливоје Стојановић Брка. Тај јуриш је инспирисао Станислава Биничког да напише "Марш на Дрину"..."..Међутим овај извештај су везивали за Церску битку. И јесте ово истина, осим да се тај јуриш десио на Церу. Он се догодио касније те 1914, током Колубарске битке. Али, јунаштво Бркиних момака у Церској бици, где су стигли прешавши без предаха неколико десетина километара, и са осталим Моравцима и Комбинованом дивизијом извели чуда, заиста је инспирисало Биничког за "Марш на Дрину". Тај Бркин пук, Други пешадијски, је управо онај чувени "Гвоздени пук" о коме се толико прича, а толико мало, заправо, зна.

[Бенито]

Потпиши овај цитат.

[sagus]

Потпиши овај цитат.

Роман Гвоздени пук аутора Дарка Николића

[Бенито]

Написао сам Ти одговор: пуковник Душан Пурић.
А ове генијалне који су више књига објавили него што су прочитали у животу, заобиђи кад год можеш.
Има разлога зашто су комунисти измислили да је Бинички посветио дело Брки Стојановићу, а не Пурићу.
Тај разлог има име - Дража Михаиловић.

[Милослав Самарџић]

Која беше Пурићева веза са Дражом?
Поред Ивањице.

[Бенито]

Ивањица, председник краљеве Владе у Лондону, Дража је био на Мачковом камену, Душан Симовић командовао на Мачковом камену после смрти свих пет пуковника и потпуковника.....
И тако даље....