[Бенито]

Правничко занимање? 

Шта значи "правничко занимање"?
Мислиш - чиновници?

[Шумадинац]

Чувари тј. обезбеђење аутопутева у изградњи 

[Бенито]

Чувари тј. обезбеђење аутопутева у изградњи 

Шуми, ово није комендијанска тема.
Имаш то горе.

[Милослав Самарџић]

И треће питање:
Које занимање је најмасовније у Срба 2025. године?

Главни послодавац је држава, са преко 600.000 запослених, што значи да је најмасовније занимање - чиновник.

[Бенито]

Како настану проблеми, чим нешто нема на интерњету!
Запита ли се неко - зашто се овај податак крије од становништва Србије?

[Бенито]

И треће питање:
Које занимање је најмасовније у Срба 2025. године?

Главни послодавац је држава, са преко 600.000 запослених, што значи да је најмасовније занимање - чиновник.

Па, не може тако ђутуре. 
Међу тих 900 (а не 600) хиљада запослених у државним и јавним предузећима и локалној самоуправи има и просветних радника, лекара, различитих занимања типа домара, чистачица, возача и слично. Па, и историчара, као што смо већ констатовали. 
Они нису чиновници, иако јесу државни службеници.
Питам за конкретно занимање.

[Бенито]

Да подсетим - питао сам
"у Срба" што значи, свих Срба, и у Србији и ван ње, заједно. Мада, нормално да Србија доминира.

[Ђуро]

Економиста?

[Митић]

Да подсетим - питао сам
"у Срба" што значи, свих Срба, и у Србији и ван ње, заједно. Мада, нормално да Србија доминира.

Можда кетеринг - припрема и достава хране.

[Бенито]

Највећи број Срба и даље се бави пољопривредом.
У Србији и данас има преко 500 хиљада пољопривредниј газдинстава. Ако узмемо у обзир да поједина пољопривредна газдинства нису основали пољопривредници, можемо доћи до погрешних закључака.
Ако, пак, схватимо да је преко две трећине пољопривредних газдинстава у власништву тзв "малих" пољопривредника, па то помножимо са бројем чланова тих домаћинстава којима јесте основно занимање пољопривреда, већ ћемо доћи до броја од близу милион Срба у Србији, па можда и нешто више, којима је основно занимање пољопривреда. Када том броју додамо и Србе у окружењу, нарочито на територијама држава наследница бивше Југославије, број Срба којима је пољопривреда основно занимање значајно прелази цифру од милион и по, па је чак и ближа броју од два милиона пољопривредника. Наравно, и мушкараца и жена, заједно. 
Дакле, да узмемо број од око милион и по Срба који се баве искључиво пољопривредом као неки параметар, лако ћемо извући закључак да тај број не представља ни 20% укупног броја Срба. Свакако, то је знатно мањи проценат него што је то било пре 100 година, када је било обрнуто, односно 80% Срба су се бавили пољопривредом, а 20% осталим занимањима. Сада је обрнуто. Разлози за овакву промену свакако леже у промени начина вођења макро економије Великих сила, њиховим геостратешким интересима, унапређењу технологија и слично, али леже и у нама. 
Ако је титоизам, поготово у зачетку, а и у етапама доцнијег свог "развоја", инсистирао на миграцији становништва из села у градове, поставља се питање шта се десило после смрти ЈБТ, и какву су Срби политику према селу водили доцније.
Политика титоистичког уништавања српског села наставља се и данас. Потпуно је јасно да се то чини из идентичних разлога као у време титоизма. Србија је једина земља у Европи која не суфинансира становништво које живи на ободима државе, на високој надморској висини, на тешким географским теренима а живи од пољопривреде, и тако даље....
Да скратим, српски сељак опстаје и даље, и поред жеље српске отуђене елите да он нестане са лица Србије.

[Бенито]

Да само додам, да је процентуално, по броју становника, Србија и даље најаграрнија земља у Европи по броју становника који се активно баве искључиво пољопривредом, поготово када се сви Срби, ма у којој држави живе, саберу у једну корпу. 
И даље нам ту компарирају Французи, као и пре 100 година, с тим да су и они смањили број у процентима, али знатно стабилније од Србије, односно до десетак одсто их се мање бави пољопривредом као основним занимањем него пре 100 година.

[Митић]

"Одавно чујем о г. ________ као о патријарху најмудријих људи с Истока. Његова му земља много дугује, али оно што му дугује европска цивилизација, то је да је први храбро прихватио бачену рукавицу од стране пруског империјализма".

Овако је један инострани државник говорио о једном нашем државнику.

Кад је преминуо, на одру овог нашег државника се нашао венац од трња увезан тробојком на којој је писало: "Кроз трнову борбу у вечиту славу".

О ком нашем државнику и политичару се ради?

[Бенито]

"Одавно чујем о г. ________  као о патријарху најмудријих људи с Истока. Његова му земља много дугује, али оно што му дугује европска цивилизација, то је да је први храбро прихватио бачену рукавицу од стране пруског империјализма".

Овако је један инострани државник говорио о једном нашем државнику.

Кад је преминуо, на одру овог нашег државника се нашао венац од трња увезан тробојком на којој је писало: "Кроз трнову борбу у вечиту славу".

О ком нашем државнику и политичару се ради?

Николи Пашићу.

[Митић]

"Одавно чујем о г. ________  као о патријарху најмудријих људи с Истока. Његова му земља много дугује, али оно што му дугује европска цивилизација, то је да је први храбро прихватио бачену рукавицу од стране пруског империјализма".

Овако је један инострани државник говорио о једном нашем државнику.

Кад је преминуо, на одру овог нашег државника се нашао венац од трња увезан тробојком на којој је писало: "Кроз трнову борбу у вечиту славу".

О ком нашем државнику и политичару се ради?

Николи Пашићу.

Тако је, Никола Пашић.

Ово се може наћи у листу "Време" од 11. децембра 1926. године.

Лојд Џорџ је овако описао Николу Пашића.