[Бенито]

Много, много раније....
Пре Недића, пре Наполеона...
Далеко пре....

[Бенито]

Хвала свима који су, за све ове године, својим одговорима и питањима, допринели квалитету ове теме која је управо стигла до милионског прегледа.

Поводом тог успеха, једно специјално питање:
Ко је био српски војсковођа који је први ратовао и против Руса и против Германа?

Ајде да помогнем:
Једна варош у Србији још увек носи име по њему.
У ствари, изгледа да не постоји у Србији варош која дуже има име по једном човеку, односно историјској личности него што је то у случају особе за коју је везано ово питање.

[Бенито]

Хвала свима који су, за све ове године, својим одговорима и питањима, допринели квалитету ове теме која је управо стигла до милионског прегледа.

Поводом тог успеха, једно специјално питање:
Ко је био српски војсковођа који је први ратовао и против Руса и против Германа?

Ајде да помогнем:
Једна варош у Србији још увек носи име по њему.
У ствари, изгледа да не постоји у Србији варош која дуже има име по једном човеку, односно историјској личности него што је то у случају особе за коју је везано ово питање.

Белош Вукановић био је кратко српски Велики жупан, око 1162. године. Поред те титуле, у историји је много значајнији као владар Угарске. Његова сестра Јелена била је удата за угарског краља Белу. После Белине смрти, владар је постао његов малолетни син Геза. Управо у то време, Угарском су практично владали његова мајка краљица Јелена и ујак Белош Вукановић.
Белош је имао све високе титуле угарског племства. Био је војвода, бан и палатин, што је ретка и типично угарска племићка титула највишег ранга, равна и самом краљу. Означава неку врсту заштитника престола, као старатеља краља. Управо у то време, Свето Римско царство и Источно Римско царство, борили су се за превласт империјалног преимућства у Европи. 
Белош је тада ратовао против кијевског владара Всеволда, стајући на страну галицијског кнеза, односно директно се умешао у наследно питање у Русији. У тој борби је победио, јер је доцније његова кћерка била удата за кијевског кнеза.
Са друге стране, предводио је угарску војску у борби против удружених баварских и аустријских владара који су помагали свргавање угарског краља. У биткама против Германа, угарска војска на челу са Белошем је однела убедљиве победе и зацементирала угарски престо на читавом том простору за више векова.
Белошев живот, за разлику од већине његових савременика, протегао се на читав 12 век. При крају свог живота, живео је при својој задужбини, једном католичком самостану, где је и умро. То место се и данас зове по њему Баноштор, што у преводу значи "банова црква" или "банов манастир". 
Баноштор је место које се налази у данашњој Србији, у Јужно-бачком округу.
Белош је био први српски војсковођа који је ратовао и против Руса и против Германа.

[Милослав Самарџић]

Где си ово ископао?
Јел умро у Баноштору?

[Бенито]

Где си ово ископао?
Јел умро у Баноштору?

Јованка Калић.
У Баноштору му је и гроб.

[Милослав Самарџић]

Где си ово ископао?
Јел умро у Баноштору?

Јованка Калић.
У Баноштору му је и гроб.

Обележен гроб?
Знао сам за Јелену и њеног сина, и за њега у ствари, али не и за ове детаље.

[Бенито]

Где си ово ископао?
Јел умро у Баноштору?

Јованка Калић.
У Баноштору му је и гроб.

Обележен гроб?
Знао сам за Јелену и њеног сина, и за њега у ствари, али не и за ове детаље.

Колико се сећам, мислим да верују да је то његов гроб.
Видиш, занимљиво је да се знају и гробови његове браће: Уроша II и Десе.

[Милослав Самарџић]

Где су они?

[Бенито]

Урош II у свој задужбини Кучевишком манастиру у Скопској Црној Гори.
Деса у цркви Светог Петра у Требињском пољу, 7 километара од Требиња.

[Коле Којот]

Који српски војсковођа је страдао у покушају да смири пуч, који се касније показао као неуспели?

[Monarhist]

Гроф Милорадовић у Русији, током декабристичког устанка 1825. За пучеве у Србији не знам.

[Коле Којот]

Тачно. Неки то зову пуч, неки устанак. Док сам гледао емисију о Декабристима, поменули су га:
https://www.youtube.com/watch?v=yXx_jLEG4KU

[пек.]

Значи за сваког српског владара се зна гроб а за ниједног хрватског.

[Бенито]

Значи за сваког српског владара се зна гроб а за ниједног хрватског.

Па, ето..... 
Загребачко свеучилиште постоји тек од 1692. године, а Задарско свеучилиште чак од 1396. године. 
Кад буду успели да буду још старији, онда ће ваљда и открити неки гроб неког хрватског краља.

Ови наши сељаци постоје тек 120 година. И то је много, зато их треба и укинути. Што би рекао друг Удбот, на месту Врховног ћација, кроз уста његовог портпарола под надимком Бизон. И подршком свеопштих спасилаца Српства.