[sagus]

Она је заслужна и за изградњу цркве Свете Тројице у Кумодражу и основне школе у улици краљице Наталије где се данас налази Математичка гимназија.
Поред овога поклонила је земљиште за изградњу дечијег сиротишта у Табановачкој улици и још две куће и вилу, такође за сирочад.
Кућу у Добрачиној улици оставила је до Привредне академије, а кућу на Змај Јова Београдском универзитету.

О коме је реч?

[Бенито]

Она је заслужна и за изградњу цркве Свете Тројице у Кумодражу и основне школе у улици краљице Наталије где се данас налази Математичка гимназија.
Поред овога поклонила је земљиште за изградњу дечијег сиротишта у Табановачкој улици и још две куће и вилу, такође за сирочад.
Кућу у Добрачиној улици оставила је до Привредне академије, а кућу на Змај Јова Београдском универзитету.

О коме је реч?

Персида Миленковић (Шабац, 1857 - Београд, 1943).

[Бенито]

Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Ђура Даничић, Милан Ђ. Милићевић..Били су ту и Абердар,Милорад Шапчанин, Драгашевић..Ако се не варам говор је одржао Гига Гершић

Да. 

Абердар, Драгашевић, Змај и Шапчанин су из куће изнели ковчег Ђуре Јакшића.

И Гига Гершић јесте одржао говор.

Лаза Костић не би стајао на истом скупу са Ђуром Даничићем, а не носио ковчег, чак иако је у њему тело Ђуре Јакшића. Да не говорим да је око ове сахране и почела свађа између Лазе и Змаја, која је тек доцније постала позната јавности.
Није историја туристичка разгледница.
Много сте се навикли на ове мејнстрим историчаре и политичаре.

[sagus]

Она је заслужна и за изградњу цркве Свете Тројице у Кумодражу и основне школе у улици краљице Наталије где се данас налази Математичка гимназија.
Поред овога поклонила је земљиште за изградњу дечијег сиротишта у Табановачкој улици и још две куће и вилу, такође за сирочад.
Кућу у Добрачиној улици оставила је до Привредне академије, а кућу на Змај Јова Београдском универзитету.

О коме је реч?

Персида Миленковић (Шабац, 1857 - Београд, 1943).

Тако је Бенито

Персида Миленковић рођена је сада већ давне 1857. године у чиновничкој шабачкој породици, од оца Никодија и мајке Јелене. Шапчанка која је Београду дала све што је имала.Неколико година након њеног рођења породица се преселила у Београд, јер јој се отац запослио у министарству грађевине.Персида је била велика српска ктиторка и задужбинарка. У првом браку имала је сина Војсилава који је нажалост умро млад, а по други пут се удала са 26 година, за београдског трговца, рентијера и добротвора Ристу Миленковића.Записано је да је Персида три пута уснила сан о томе да би требало подигнути цркву на месту где се Сењак спушта у Топчидерски парк, где је 1935. године и подигла женски манастир Ваведења Пресвете Богородице.Током Другог светском рата у овом манастиру боравило је око 50 деце.Она је такође заслужна за изградњу Цркве Свете Тројице у Kумодражу и основне школе у Улици краљице Наталије у којој се данас налази Математичка гимназија.Поред овога, поклонила је земљиште за изградњу сиротишта за децу у Табановачкој улици и још две куће и вилу, такође за сироту децу.Своју кућу у Добрачиној улици оставила је Трговачкој Академији, а кућу у Змај Јовиној Београдском универзитету.Своју вилу у Румунској улици је поклонила Црвеном крсту. Персида је у свом тестаментну написаном 1937. године навела све што жели да поклони народу. Основала је и Задужбину Персе Р. Миленковачке, од чијих су пирхода студенти ишли у иностранство на усавршавање.Захваљујући свом великом доприносу и добротворном раду, једна улица на Сењаку, у близини манастира који је подигла, носи њено име.

Умрла је 8. фебруара 1943. године у Београду и сахрањена је у манастиру Ваведење

[Милослав Самарџић]

И наравно комунисти су ту задужбину, како и све остале, опљачкали и угасили.
Не знам, да ли је било: За чију задужбину им је требало највише времена?

[Митић]

Лаза Костић не би стајао на истом скупу са Ђуром Даничићем, а не носио ковчег, чак иако је у њему тело Ђуре Јакшића. Да не говорим да је око ове сахране и почела свађа између Лазе и Змаја, која је тек доцније постала позната јавности.
Није историја туристичка разгледница.
Много сте се навикли на ове мејнстрим историчаре и политичаре.

Лаза Костић и Ђура Даничић нису носили ковчег.

Ковчег са Ђуром Јакшићем су из сиротињске собе у Скадарској улици изнели на рукама четворица књижевника: Јован Јовановић Змај, Јован Драгашевић, Милан Кујунџић и Милорад Поповић Шапчанин

https://laguna.rs/laguna-bukmarker-pesni...27006.html

https://pretraziva.rs/prikaz/knjizevne-n...48-11-23/3

Кад се погледа текст са сајта Лагуне, сигурно је цитиран из тадашње штампе. 

Конкретно, стварно је Правда писала да је Радоје Домановић опсовао кад је дошао на сахрану Јанку Веселиновићу.

Погледати прву страна у листу "Правда" од 18. јуна 1905. године

https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika...fullscreen

[sagus]

И наравно комунисти су ту задужбину, како и све остале, опљачкали и угасили.
Не знам, да ли је било: За чију задужбину им је требало највише времена?

Манастир Хиландар

[Митић]

Цитат:

"Кад су ученици београдске гимназије приредили 25 јануара 1879 у Народном позоришту »село а. игранком« у корист породице »покојног песника и уметника српског Ђ. Јакшића«, — на коме су се први пут чули Змајеви »Светли гробови«....."

https://pretraziva.rs/prikaz/knjizevne-n...48-11-23/3

Ову свечаност одржану 1879. године у част Ђури Јакшићу је Милован Витезовић убацио у серији о професору Кости Вујићу, само је убацио више година унапред. Наравно, Мика Алас, Павле Поповић, Јаша Продановић су тада имали око 11 година и били су још у основној школи која је трајала четири године. Једино Љуба Стојановић је имао довољно година.

Свечаност у серији може се видети од 17:55

https://www.youtube.com/watch?v=IZBKOr3X9Iw

[Милослав Самарџић]

И наравно комунисти су ту задужбину, како и све остале, опљачкали и угасили.
Не знам, да ли је било: За чију задужбину им је требало највише времена?

Манастир Хиландар

Мислио сам на задужбине у Србији. Не ни на манастире у Србији, они су остали, али су опљачкани.
У питању је грађанска задужбина.

[Бенито]

Вероватно за највеће задужбине им је требало и највише времена да их похарају: задужбина Краљице Наталије и задужбина Луке Требињца.

[Милослав Самарџић]

Вероватно за највеће задужбине им је требало и највише времена да их похарају: задужбина Краљице Наталије и задужбина Луке Требињца.

Није, њих су брзо.
Задужбина Велимира Обреновића, сина кнеза Михаила, спискана тек око 1971. године.

Краљица Наталија је била највећи донатор Београдског универзитета. Не верујем да има нека табла о томе, макар њена биста у неким ћошку; споменик знам да нема..

[Митић]

Скоро сам гледао једну емисију у којој је гостовао Владимир Димитријевић.

Споменуо је како су комунисти малтретирали патријарха Германа кад им је износио предлог за обнову Храма Светог Саве, јер су хтели да праве гараже.

Погледати од 01:09:50

https://www.youtube.com/watch?v=jpxO1R6H7Gc

[Бенито]

Вероватно за највеће задужбине им је требало и највише времена да их похарају: задужбина Краљице Наталије и задужбина Луке Требињца.

Није, њих су брзо.
Задужбина Велимира Обреновића, сина кнеза Михаила, спискана тек око 1971. године.

Краљица Наталија је била највећи донатор Београдског универзитета. Не верујем да има нека табла о томе, макар њена биста у неким ћошку; споменик знам да нема..

Да, само историчари данашњи и овдашњи, случајно, увек забораве да напомену један мали детаљчић у вези Задужбине Велимиринијанум и Задужбине краљице Наталије.
Шта мислиш који детаљ?

[Милослав Самарџић]

Не знам, просветли нас.