[Бенито]

Не знам, просветли нас.

То је имовина целе династије Обреновић.
Односно оно што нису потрошили за време владавине. А трошило се, Богу хвала.. .

[Митић]

Колики проценат становништва у ужичком округу је био одан Дражи Михаиловићу дана 23. августа 1943. године?

[Митић]

Колики проценат становништва у ужичком округу је био одан Дражи Михаиловићу дана 23. августа 1943. године?

23. август 1943.

Командант Четвртог српског добровољачког корпуса извештава да је 90% становништва у ужичком округу лојално Дражи Михаиловићу

Погледати стр. 2 на следећем линку

https://nuremberg.law.harvard.edu/docume...tograph%22

И на истој страни под датумом 24. август 1943. године стоји да је од штаба Групе Армија захтевано да се дозволи коришћење СС полицијског панцер гренадирског пука за још једну операцију против Равне Горе и у ужичком округу. Одбијен је захтев.

Моја напомена: Можда би требало користити "срез" као превод уместо речи "округ".

[Бенито]

Не, очигледно се мисли на цео Ужички округ, односно на 7-9 срезова, а не само на срез Ужички.

[Бенито]

Она је заслужна и за изградњу цркве Свете Тројице у Кумодражу и основне школе у улици краљице Наталије где се данас налази Математичка гимназија.
Поред овога поклонила је земљиште за изградњу дечијег сиротишта у Табановачкој улици и још две куће и вилу, такође за сирочад.
Кућу у Добрачиној улици оставила је до Привредне академије, а кућу на Змај Јова Београдском универзитету.

О коме је реч?

Персида Миленковић (Шабац, 1857 - Београд, 1943).

Тако је Бенито

Персида Миленковић рођена је сада већ давне 1857. године у чиновничкој шабачкој породици, од оца Никодија и мајке Јелене. Шапчанка која је Београду дала све што је имала.Неколико година након њеног рођења породица се преселила у Београд, јер јој се отац запослио у министарству грађевине.Персида је била велика српска ктиторка и задужбинарка. У првом браку имала је сина Војсилава који је нажалост умро млад, а по други пут се удала са 26 година, за београдског трговца, рентијера и добротвора Ристу Миленковића.Записано је да је Персида три пута уснила сан о томе да би требало подигнути цркву на месту где се Сењак спушта у Топчидерски парк, где је 1935. године и подигла женски манастир Ваведења Пресвете Богородице.Током Другог светском рата у овом манастиру боравило је око 50 деце.Она је такође заслужна за изградњу Цркве Свете Тројице у Kумодражу и основне школе у Улици краљице Наталије у којој се данас налази Математичка гимназија.Поред овога, поклонила је земљиште за изградњу сиротишта за децу у Табановачкој улици и још две куће и вилу, такође за сироту децу.Своју кућу у Добрачиној улици оставила је Трговачкој Академији, а кућу у Змај Јовиној Београдском универзитету.Своју вилу у Румунској улици је поклонила Црвеном крсту. Персида је у свом тестаментну написаном 1937. године навела све што жели да поклони народу. Основала је и Задужбину Персе Р. Миленковачке, од чијих су пирхода студенти ишли у иностранство на усавршавање.Захваљујући свом великом доприносу и добротворном раду, једна улица на Сењаку, у близини манастира који је подигла, носи њено име.

Умрла је 8. фебруара 1943. године у Београду и сахрањена је у манастиру Ваведење

Када се удала за Ристу, Персида Миленковић је постала прва комшиница Барјактаревића. Куће Ристе Марјановића и Барјактаревића налазиле су се на Обилићевом венцу, где су се налазиле куће елитних београдских трговаца, богатих још из времена владавине Обреновића. Куће су биле елитне и на елитном месту, не само зато што су биле на спрат, него зато што је са њихових прозора "пуцао" поглед на Саву и леву обалу која је тада била непрегледна, а на њој се данас налази Нови Београд.
У кућу Барјактаревића, око 1880. године, уселио се београдски трговац Лука Пурић, пошто је оженио миражџику и јединицу Милицу. Добили су више деце, а њихово најпознатије дете био је др Божидар Пурић, међуратни дипломата Краљевине СХС/Југославије, а за време Другог светског рата, министар и председник Владе Краљевине Југославије, која се тада налазила у Лондону.

[Бенито]

Једно питање из историје српске поезије:
У једном нашем часопису, својевремено, објављена је једна песма, чији рефрен је био:
"Докле ће, докле
за нос да нас вуку,
цареви, месије и комунисти...."

Питања:
Како је име ове песме? Ко је њен аутор? У ком часопису је објављена? Ко је био власник часописа?
Ко је био главни уредник тог часописа?

[Коле Којот]

Песма: Куга.
Писац: Милош Црњански.
Часопис: Дан, песма објављена у другом броју од 15. јула 1919. године.
Власник и главни уредник: Доброслав Јевђевић.

[Бенито]

Песма: Куга.
Писац: Милош Црњански.
Часопис: Дан, песма објављена у другом броју од 15. јула 1919. године.
Власник и главни уредник: Доброслав Јевђевић.

Све тачно.

[Бенито]

Али...  Главни и одговорни уредник, ипак, није био Добросав Јевђевић. Ко је био главни уредник?

[Митић]

Али...  Главни и одговорни уредник, ипак, није био Добросав Јевђевић. Ко је био главни уредник?

Ксенија Атанасијевић?

[Бенито]

Али...  Главни и одговорни уредник, ипак, није био Добросав Јевђевић. Ко је био главни уредник?

Ксенија Атанасијевић?

Не.

[Коле Којот]

Ово што сам нашао каже да се Доброслав Јевђевић потписивао као власник и одговорни уредник часописа. У првом броју само као одговорни уредник, а од другог броја и као власник. У броју 7–8 Јевђевић остаје на позицији власника, док се као одговорни уредник потписује Мирко Савић. У последњем броју нису потписани ни власник ни одговорни уредник. Објављено је укупно 12 бројева.
Црњански је био уредник културе.

[Шумадинац]

Илија М. Петровић?

[sagus]

Анђелија Лазаревић ако се не мисли на Црњанског и Ксенију Атанасијевић