[Бенито]

Два важна историјска догађаја, и то у оквирима светске историје, на чудан начин повезују Ђорђа Роша и Пека Дапчевића.
Која су то два догађаја?

Ајде, пошто је већина која је ово питање прочитала, помислила "Шта ли сад овај лупа?", да одговорим, а видеће се да одговор није тежак
Ђорђе Рош је, као полазник Војне академије Српске краљевске војске, и официр-водник учествовао у  победи Српске краљевске војске на Церу, са свега 18 година старости, и том приликом тешко рањен у руку, од чега је имао последице до краја живота.
Церска битка БИЛА ЈЕ ПРВА САВЕЗНИЧКА ПОБЕДА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ.
На Кашћелама, недалеко од Цетиња, 15. јула 1941. године, припадници непредате Југословенске краљевске војске, предвођени капетаном Јаковом Кусовцем, јачине од око 60-70 војника пресрели су један батаљон италијанске војске, јачине око 800 војника, који се из Ријеке Црнојевића упутио према Цетињуу, и нанели му тежак пораз. Неколико десетина италијанских војника је погинуло, а остали су заробљени. Међу њима и високи официри италијанске војске. Жан-Пол Сартр је ову битку назвао ПРВОМ САВЕЗНИЧКОМ ПОБЕДОМ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ.
Иако је родом управо из тог краја, иако је знао за акцију Кусовца, иако су комунистички историчари и хроничари деценијама тврдили да јесте, Пеко Дапчевић НИЈЕ УЧЕСТВОВАО У ОВОЈ ПОБЕДИ.
То му, наравно, није сметало да се појави сутрадан, са групом наоружаних истомишљеника, углавном рођака и неке деце из његовог краја, и да хладнокрвно тражи од капетана Кусовца да му преда све више официре италијанске војске, њих 7-8. Кусовац га је зачуђујуће питао због чега му требају, а Дапчевић је хладнокрвно одговорио:"Да стријељам фашисте!"
Кусовац му још хладније одговори:"Нијеси их ти ни заробио, па их нећеш ни стријељати!" Увређени Дапчевић је почео да виче на капетана, а Кусовац је извадио пиштољ и само рекао - Сиктер. Припуцао је у вис и "народни херој" је наврат-нанос побегао са лица места, оставивши на цедилу групу коју је ту довео.
Ето, у првој савезничкој победи у Првом светском рату, као јунак се борио и рањен је Ђорђе Рош.
У првој савезничкој победи у Другом светском рату, Пеко Дапчевић НИЈЕ НИ УЧЕСТВОВАО, иако му се десила "испред носа". 
Али, судбина је одлучила да јунак постане "народни издајник и непријатељ", а кукавица постане "народни херој". И онда "народни херој"(односно кукавица) не дозвољава "народном издајнику и непријатељу"(односно јунаку) да буде сахрањен у сопственој земљи, породичној гробници коју је сам сазидао.
Али, људи планирају, а Бог одлучује:
Јунака сахранише у Хиландару, а кукавицу у Алеји великана. Сваком према заслугама.

[Милослав Самарџић]

Где лако, баш је тешко питање.

[ватхра]

Дај напиши нешто и о Рошовој сарадњи са Немцима пре и током рата.

[Бенито]

Дај напиши нешто и о Рошовој сарадњи са Немцима пре и током рата.

Ајде, изволи...

[Potporucnik1]

Два важна историјска догађаја, и то у оквирима светске историје, на чудан начин повезују Ђорђа Роша и Пека Дапчевића.
Која су то два догађаја?

Ајде, пошто је већина која је ово питање прочитала, помислила "Шта ли сад овај лупа?", да одговорим, а видеће се да одговор није тежак
Ђорђе Рош је, као полазник Војне академије Српске краљевске војске, и официр-водник учествовао у  победи Српске краљевске војске на Церу, са свега 18 година старости, и том приликом тешко рањен у руку, од чега је имао последице до краја живота.
Церска битка БИЛА ЈЕ ПРВА САВЕЗНИЧКА ПОБЕДА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ.
На Кашћелама, недалеко од Цетиња, 15. јула 1941. године, припадници непредате Југословенске краљевске војске, предвођени капетаном Јаковом Кусовцем, јачине од око 60-70 војника пресрели су један батаљон италијанске војске, јачине око 800 војника, који се из Ријеке Црнојевића упутио према Цетињуу, и нанели му тежак пораз. Неколико десетина италијанских војника је погинуло, а остали су заробљени. Међу њима и високи официри италијанске војске. Жан-Пол Сартр је ову битку назвао ПРВОМ САВЕЗНИЧКОМ ПОБЕДОМ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ.
Иако је родом управо из тог краја, иако је знао за акцију Кусовца, иако су комунистички историчари и хроничари деценијама тврдили да јесте, Пеко Дапчевић НИЈЕ УЧЕСТВОВАО У ОВОЈ ПОБЕДИ.
То му, наравно, није сметало да се појави сутрадан, са групом наоружаних истомишљеника, углавном рођака и неке деце из његовог краја, и да хладнокрвно тражи од капетана Кусовца да му преда све више официре италијанске војске, њих 7-8. Кусовац га је зачуђујуће питао због чега му требају, а Дапчевић је хладнокрвно одговорио:"Да стријељам фашисте!"
Кусовац му још хладније одговори:"Нијеси их ти ни заробио, па их нећеш ни стријељати!" Увређени Дапчевић је почео да виче на капетана, а Кусовац је извадио пиштољ и само рекао - Сиктер. Припуцао је у вис и "народни херој" је наврат-нанос побегао са лица места, оставивши на цедилу групу коју је ту довео.
Ето, у првој савезничкој победи у Првом светском рату, као јунак се борио и рањен је Ђорђе Рош.
У првој савезничкој победи у Другом светском рату, Пеко Дапчевић НИЈЕ НИ УЧЕСТВОВАО, иако му се десила "испред носа". 
Али, судбина је одлучила да јунак постане "народни издајник и непријатељ", а кукавица постане "народни херој". И онда "народни херој"(односно кукавица) не дозвољава "народном издајнику и непријатељу"(односно јунаку) да буде сахрањен у сопственој земљи, породичној гробници коју је сам сазидао.
Али, људи планирају, а Бог одлучује:
Јунака сахранише у Хиландару, а кукавицу у Алеји великана. Сваком према заслугама.

Пеко Дапчевић је заједно са 17 комуниста ту борбу посматрао са оближњег брда, метка није опалио. 
Успут, поткрала ти се у куцању једна слова грешка, мjeсто се зовe Кошћеле.

[Бенито]

Хвала на исправци.

[Митић]

Што се тиче Ђорђа Роша, мислим да прво треба прочитати његову биографију (само сам је прелиставао у штампаном издању)

https://www.prometej.rs/education_post_t...e-kulture/

Ево неких делова из биографије Ђорђа Роша:

"Генерал Симовић га је овластио, да све што је ради са Герингом, ради са сазнањем главног штаба. Односно војске Југославије. Прве авионе немачке су оборили југословенски месершмити. Наши месершмити су били исти као и они из Геринговог ешалона, то је успевао да уради Рош захваљујући својим експортним везама".

"Све што су радили било је на корист Југославије, да не кажем Србије јер се радило о Југословенској војсци у отаџбини".

"По Рошовим сведочењима у његовој згради у Бирчаниновој био је један високи немачки официр кога је он искористио за спашавање Жиче и Грачанице."

https://www.prometej.rs/wp-content/uploa...A-1-20.pdf

[ватхра]

Југословенски Месершмити нису били исти као немачки!
У Априлском рату су немачки авиони имали јаче моторе и запаљиву муницију, што их је уз начин употребе (четворка уместо пара) и искусније пилоте направило знатно бољим од југословенских. Због јачег мотора немачки пилоти су увек могли да изађу из двобоја ако су у неповољном положају.
Југословенска верзија је била Е-3, а Немци су за себе у истом периоду кад су за нас правили авионе већ правили варијанте Е-4 до Е-7, па и Ф-1, све са јачим мотором.

Друго преговори око испорука су били проблематични јер је немачка страна често затезала испоруке, није слала све делове, итд итд.
Ситуацију је добро описао Владимир Ваухник у свом извештају. Према томе,

Доста података имате у књизи Бориса Циглића Ме-109, 1. део.

---

Не знам како је Рош искористио немачког официра да спаси Жичу, кад су је Немци бомбардовали и запалили библиотеку октобра 1941. године.

---

Ђорђе и његов брат Душан се спомињу на неколико места у књигама "Немачка обавештајна служба у Југославији".
Пре рата су били у друштву са више предузетника са везама у Немачкој, повезаних око часописа "Сигнал" и његовог уредника. Били су у честом контакту са немачким војним аташеом Тусеном.
Почетком устанка је био једна од веза са Пећанцем. Код њега су се окупљали виши немачки официри, не само у стану где су боравили.
У индексу је означен као немачки агент.

[Бенито]

"Немачка обавештајна служба у Југославији"
Аутор "Управа државне безбедности ", година издања 1955. године.

[ватхра]

За разлику од његових мемоара, у чијем писању су учествовали:
"Књига је написана углавном уз ослањање на Сећања Ђорђеве ћерке Јелене Рош и на мемоаре Ђорђа Роша На дунавском кеју. Као докмент послужили су и записи угледних савременика, какав је рецимо књижевник Станислав Краков."
са посебним освртом на такође германофила Кракова, подсетио бих да и у кратком одломку који је поставио Митић одмах можемо да видимо нетачности. Са друге стране, из "Нем. обав. службе" видимо мало навода, али за које имамо потврду и из других извора.

[Бенито]

Удба писала књигу? Из других извора? Којих извора? 
Довели неког мученика и рекли му:"Нећемо да те стрељамо, али ти треба да кажеш...." 

Бавиш се историјом ваздухопловства и не треба ти објашњавати о томе како се, између два светска рата, трговало ваздухопловним објектима и опремом. Уосталом, опште је познато да је Ђорђе Рош још од времена Солунског фронта био близак са свим родоначелницима, официрима који су учествовали у оснивању РВ и ПВО Српске краљевске војске, који су и после рата били водећи официри у том роду војске. 
Није тајна да се Ђорђе Рош, као и његов брат, бавили трговином војне опреме из области ваздухопловства. Није ни тајна да су се многи ветерани Првог светског рата, из области ваздухопловства у Европи, без обзира којој су зараћеној страни припадали, међусобно познавали. Уосталом, није их било много, јер је то био најмлађи род војске.
Што се тиче конкретне трговине тим Месершмитом Е-3, који је купила наша војска, Рош је познавао самог Геринга. Шта ће њему тамо неки Тусен, или "Сигнал"??? Требало би да ти је познато да није Рош одлучивао који ће авиони бити купљени, и да ту има низ нивоа док се дође до погодбе. Уосталом, ништа ту није било ни сакривено. Знао је и Рош да Немци већ производе напредније врсте тог типа авиона. Зашто је генерал Симовић дао сагласност за преговоре са Немцима и доцније сагласност за куповину баш тих авиона, није питање за Роша, него за Ђенералштаба ВКЈ. Мени је јасно зашто, а верујем да је и Теби. За разлику у самом мотору је ујдурма Немаца, за коју су ђенерали изгледа знали,али су прешли и преко тога. Опет, вероватно због истих разлога. 
А ово "виђен са овим и оним" је на високом интелектуалном нивоу удбе. Као сад кад неког фотографишу неког на улици или јавном скупу са неким, па после је то доказ "о дубокој повезаности".
ПС што се тиче сарадње са Краковом у вези израде књиге, треба знати да су се њих двојица познавали још из Првог светског рата и да се кћерка њему обратила око неких детаља везаних за тај део биографије. Уосталом, радило се о најбољем српском ратном писцу, како је то својевремено написао Растко Петровић о Станиславу Кракову.

[Милослав Самарџић]

Месершмити су куповани ради обуке наших пилота за борбу против њих.

[ватхра]

Месершмити су куповани ради обуке наших пилота за борбу против њих.

Нетачно.
Били су главни ловачки авион ВВКЈ пре рата - 61 апарат пред рат, поред 38 Харикена и 6 ИК-3.
Исто тако је и Дорније 17К био главни бомбардер.

[Митић]

У четвртом тому "Немачка обавештајна служба" стоји реч "агент" уз Ђорђа Роша и Душана Роша.

Буди ми сумњу што су ту ставили само реч "агент", јер кад наводе нека друга имена у индексу, наводе овако "агент Абвера" или "агент БДС-а" или "агент РСХА" или "агент Гестапоа".

Роша нису везали ни за један немачки окупациони апарат, па реч "агент" може да се тумачи нашироко. Или су му тако залепили етикету да је агент без навођења чији је тачно агент био.

Сам Рош је оставио доста података, сачувао је велику архиву – од пословних и дипломатских преписки са многим људима, до писама захвалности оних које је спасавао из логора „Бањица“ за време немачке окупације у Другом светском рату.

https://www.caglas.rs/djordje-ros-zivot-...ih-junaka/

Ако је Рош сарађивао са Пећанцем пре него што је овај потписао споразум са Немцима, онда нема ништа спорно.

У Рошову кућу су се уселили немачки официри и конфисковали су му кола. А са Пећанцем се нешто договарао како би обезбедио пут и повратак без обезбеђења. Ово је наведено у "Сећањима" ћерке Ђорђа Роша.

https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8...0%BC%D0%B0

На крају ћу да купим биографију Роша у издању Прометеја да мало детаљније то видим.