Поруке: 4,056
Теме: 18
Придружен: Jul 2016
Углед:
459
(16-04-2017, 08:09 AM)ЈВуО-КГ Пише: Био је у редакцији Политике од њеног оснивања,текстове је објављивао и у другим часописима,имао је неколико занимања.Доктор наука. Није могао да поднесе оно што је задесило српски народ у ПСР због чега је у току истог извршио самоубиство. Ко је овај великан српске књижевности ?
Не стигох зема да одговорим.
Ово је Ужичанин за кога су сви, његови земљаци, чули а нико не зна ко је он.
Када би их питали рекли би: ,, То је онај из Ускоковића пролаза. "
Да спомен биста није подигнута између два рата, нико не би ни знао да је он постојао. Тако заборављамо наше великане. Зато смо довде догурали.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Поруке: 14,527
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,065
Познато је да су Срби " на пољу Косову" изгубили своје племство. То је, наравно, само делимично тачно, јер су Срби и после тога имали племство које је нестало услед отоманске владавине. Нешто српског племства постојало је у Угарској и Аустрији , али се већина њих асимиловала, због деловања римокатоличке цркве.
У новом добу нова млада држава племство никад није имала. Следствено томе, српска млада држава је логично кренула да развија друштво по западним узусима, дакле као Француска и САД. Елита се градила у прво време преко војске, а убрзо и преко образовања које се у прво време стицало у средњој, а касније и западној и источној Европи. Затим су синови, а доста касније и ћерке, ишли истим путем као очеви или су градили друге цивилне или војне каријере. На тај начин почели су се да се појављују коленовићи који учествују активно у животу народа и државе. То је класичан пример републиканске елите, и није чудо што су многи савременици и историчари сматрали Србију, нарочито за време краља Петра Првог, за монархију само у формалном смислу.
Међутим, постојала је озбиљна жеља код неких Срба да се створи племство. Ко је спречио стварање новог српског племства и на тај начин повео Србију ка западним, а не средњеевропским и руским узусима?
Поруке: 14,527
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,065
Шта би, братијо? Ни аваза.
Поруке: 14,527
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,065
Христос Воскресе!
Што рече ЈВуО, дугујеш већ три питања. Ајде, бар, једно.
Поруке: 2,160
Теме: 21
Придружен: Aug 2013
Углед:
342
Ваистину Воскресе!
Био је министар у време последњег Обреновића, кажу да је успео да спаси главу, склонивши се оне мајске ноћи 1903. у британско посланство, имао је надимак "ујкино дете", ко је он био и ко му је био ујак?
Поруке: 14,527
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,065
Павле Денић- министар иностраних дела у влади ђенерала Димитрија Цинцар Марковића.
Ујка је био ђенерал Белимарковић
Поруке: 2,160
Теме: 21
Придружен: Aug 2013
Углед:
342
Тако је брате, терај даље...
Поруке: 14,527
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,065
Мардарије Шишовић (1919-2006) је био чувени мученик и полувековни игуман манастира Режевићи у Паштровићима. Ево једне његове чувене анегдоте са црногорским титоистима.
Мердарије је кренуо за Петровац и видео на путу угинулог магарца. Одмах је продужио у станицу милиције и пријавио случај, да би се животиња уклонила. Дубоко заваљен у фотељу, са чачкалицом у зубима, бркати милиционер упита Мардарија:" Јадо, одржа ли му опијело?" И поче да се смеје.
Питање гласи:
Шта је Мердарије одговорио надобудној комуњари?
(Последња измена: 16-04-2017, 09:41 PM од
Бенито.)
Поруке: 14,445
Теме: 346
Придружен: Feb 2015
Углед:
877
Беше... "Нисам стигао, морао сам прво да дођем овде у станицу и обавестим његову родбину да се упокојио".
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
Поруке: 14,527
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,065
Браво, Шумадијо.
Кратко и бритко је рекао:" Морао сам прво да обавестим фамилију."
Ајде, Шумадинац, ниси одавно.
Поруке: 14,445
Теме: 346
Придружен: Feb 2015
Углед:
877
Ајд' једно лако... Крстио ју је брат Ђуре Даничића, поп Зоља, а кум био тадашњи уредник новосадске “Заставе”, др Милан Ђорђевић. Пре Првог светског рата - о њој је писао Јован Скелић. После Другог светског рата - због ње је Милован Ђилас написао своју књигу о Његошу. Први јој је замерао космополитизам, а други - национализам.
?
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М