[Милослав Самарџић]

Где сте, нису ваљда тешка питања?

Ајде још једно лако:
- Када и где су се четници у емиграцији први пут окупили и покушали да сниме играни филм о Другом светском рату, тј. о себи? Требало је да они буду продуценти.

[Бенито]

Пазарац??? Или тек кад су прешли у САД?

---

То су Стана Катић и Србољуб Бркљач.

Страшан пример Обоје у биографијама налазе да треба прво да помену да говоре " хрватски" језик, да имају претке Хрвате и Јевреје, да су по националности " у бити" Далматинци, а " на приватној церемонији су се венчали у Хрватској".
Дај , Милославе, неке Србе. Мани нас са политички коректним типовима.

---

Друго из трилинга идентичних имена и презимена:
Новинар, кошаркаш и јунак за слободу српског народа из 19 века имају идентично име и презиме.
Како се они зову?

[Милослав Самарџић]

Није Пазарац, нити у Америци.
У Паризу 1954, мам летак о томе, изгледа да је било и у неким новинама. Али, није успело. Тада је снимање филмова било прескупо.
И ево још нико није успео.

[Бенито]

Зато сам и написао Пазарац, претпоставио сам да су у Паризу покушали. Зна ли се ко је у том покушају учествовао? Генерал Дамјановић, Јовановић- Патак и то друштво?

[Милослав Самарџић]

Зато сам и написао Пазарац, претпоставио сам да су у Паризу покушали. Зна ли се ко је у том покушају учествовао? Генерал Дамјановић, Јовановић- Патак и то друштво?

Било је у ствари 1955. Потпис председника на летку је нечитак. Секретар је био капетан Митић. То је сигурно Милорад Митић. Тачан назив је био:
Комитет за израду филма ''Дража Михаиловић''.
Дакле, филм о Дражи.
У прогласу Комитета поред осталог пише:
''Ми ћемо кроз даљу борбу и кроз филм о Дражи и његовим витезовима, показати и документовати свом слободном демократском свету , истину и суштину српске четничке борбе за одбрану својих слободарских права''.

[Перун]

Било је у ствари 1955. Потпис председника на летку је нечитак. Секретар је био капетан Митић. То је сигурно Милорад Митић. Тачан назив је био:
Комитет за израду филма ''Дража Михаиловић''.
Дакле, филм о Дражи.

Контрoверзна личност. Занимљиво би било објаснити његову улогу у рату.

Ево једно питање од мене.

Овај објекат изграђен је између два рата из личног фонда једне истакнуте личности тога времена и донација локалног становништа. Нажалост, почетком ДСР било је потребно да овај објекат ради ,,пуним капацитетом". И док су неки народи децу слали у логоре, Срби су их распоређивали у овај и њему сличне објекте. Такође, било је потребе да објекат ради и у минулим ратовима 90-их.

Ето тако ја неки дан се запутим ка Шумадији и видим да се поменути објекат не налази баш у најбољем стању. Особа која је најзаслужнија за његову изградњу није се ни родила ни умрла у Србији.

Који објекат је у питању и ко је најзаслужнији за његову изградњу? Није тешко.

[Милослав Самарџић]

Дом Карађорђевића у Рачи?

[Перун]

Да, Дом за незбринуту децу у Рачи. Подигнут из личног фонда краљице Марије.

[Романија]

То питање није тешко само краљици Марији

[Перун]

Деда познатог књижевника садашњице стрељан је за време Ужичке републике као народни непријатељ. Након поновног доласка партизана његовој породици одузета је целокупна имовина. Да је правда спора али достижна видели смо пре неколико година када је породица рехабилитована.

Име књижевниковог деде тешко је погодити па ћемо поставити нешто лакше. Ко је поменути књижевник?

[Бенито]

Да није Ршум?

[Перун]

Није. Налазио сам неких Ршумовића из Љубиша који су били у четницима али нисам установио да ли су Љубивојева ближа фамилија.

Светислав Веизовић, чувени хотелијер из Бајине Баште, и његова супруга Зорка усвојили су једну девојчицу јер нису имали своје биолошко дете. Та девојчица касније добија сина Светислава Басару који носи дедино име.

Светислава Веизовића су партизани стрељали 04. нов. 1941. Он и супруга су рехабилитовани пре неколико година али сва њихова имовина је у туђем власништву.

[Бенито]

Видиш , знао сам за ово. То је онај хотел у центру Бајине Баште. Хвала за подсећање.

[Романија]

Ево од мене два:
- Који наш високообразовани књижевник је млад извршио самоубиство јер није могао да гледао патњу и страдање Срба?
- На који начин је деспот Ђурађ помогао одбрану Цариграда од Турака?