[Перун]

Миломир Коларевић, капетан и командант Златиборског корпуса, имао је брата међу партизанима у Краљеву 1941. године. Да ли тај, можда, има улицу?

Јесте, он је. Само није био командант Златиборског него 4. јуришног али то је слично. Његов брат по оцу рез. пор. Тихомир - Тика био је заменик командира чете код Павла Јакшића. Са својом четом разоружао је делове Котленичког ЧО након завршетка опсаде Краљева. Не повлачи се са партизанима и прелази у четнике тачније у Другу жичку код Крца Милошевића. Након краљевог прогласа прикључује се партизанима где као обичан борац бива тешко рањен у околини Косјерића. Средином децембра умире у ваљевској болници.

Ајде даље.

[Бенито]

На данашњи дан, 6. априла 1941. године, поред осталог, уништен је и најстарији дућан београдске чаршије.
Који је то дућан и шта је ту продавано?

[Бенито]

Изгледа да је мало теже питање било:
Дућан " Анастас Павловић" је био најстарији дућан у Београду у тренутку бомбардовања 6. априла 1941. године. Носио је име по Анастасу Павловићу, абаџији по занату, који је временом постао и трговац платнима, а нарочито памуком. Радња је била отворена средином 19 века, прво на углу Кнез Михаилове и Ускочке улице, да би се преместила у Дубровачку, па Рајићеву улицу, и на крају на Јованову пијацу. До краја 19 века дућан је водио Анастас Павловић, а затим ортачки његови синови Милан и Влајко. Приликом разортачења , Влајко је извршио самоубиство. Милан је поново преузео дућан. За време рата, 1915. године, преместио га је у Ниш. Радио је набавке опреме за војску, са којом је прешао Албанију. По повратку је поново отворио дућан " Анастас Павловић" са ортацима у Рајићевој улици. Милан Павловић је умро у Паризу , 1924. године, приликом операције простате. Дућан је преузео његов сестрић Чеда Петровић и водио га до 6. априла 1941. године.
Занимљиво је да је отац Анастаса Павловића био Павле Петровић, који је био Србин са Косова и абаџијски занат је изучио пошто га је један Арбанас узео за ортака. Отац Павла, а Анастасов деда, био је хајдук Станко, који је погинуо управо у Београду, 1805. године, али не као део Карађорђеве војске, већ као крџалија.

[Митић]

Како се звала прва жена у Краљевини Југославији која је постала специјалиста за душевне болести?

[Милослав Самарџић]

Који од старих војвода је имао најбољи посао у цивилству (а изгледа и најбоље образовање), пре одласка у четовање?

[Бенито]

Ово је одлично питање.
Чисто да пробам: да није, можда, Радмила Милошевић?

[Митић]

Није Радмила. Новине су писале о овој госпођи пре 80 година, а то сам скоро сазнао онлајн преко тадашње штампе

---

Који од старих војвода је имао најбољи посао у цивилству (а изгледа и најбоље образовање), пре одласка у четовање?

Петар Бојовић?

[Бенито]

Р

Који од старих војвода је имао најбољи посао у цивилству (а изгледа и најбоље образовање), пре одласка у четовање?

Доста њих је било официра и учитеља, који су завршили Призренску богословију.
Можда мислиш на Јована Грковића Гапона, који је био и монах Хиландарац и ћата епископу шумадијском, пре него је ступио у четничку акцију.

[Милослав Самарџић]

Није Радмила. Новине су писале о овој госпођи пре 80 година, а то сам скоро сазнао онлајн преко тадашње штампе

---

Који од старих војвода је имао најбољи посао у цивилству (а изгледа и најбоље образовање), пре одласка у четовање?

Петар Бојовић?

Не, мисли се на четничке војводе.

[Милослав Самарџић]

Који од старих војвода је имао најбољи посао у цивилству (а изгледа и најбоље образовање), пре одласка у четовање?

Доста њих је било официра и учитеља, који су завршили Призренску богословију.
Можда мислиш на Јована Брковића Гапона, који је био и монах Хиландарац и ћата епископу шумадијском, пре него је ступио у четничку акцију.

Не, овај је био пословни човек.

[Милослав Самарџић]

То је био војвода Дејан - Драгомир Јекић, управник фабрике шибица, иначе хемичар.

Који бој старих четника је највише одјекнуо у Европи у оно доба и зашто? Иначе, и данас је то најпознатији бој, међу нама, само из другог разлога.

[Бенито]

Битка на Дренови, када су војводе Бабунски и Трбић убиле десетак бугарских комита који су неколико дана пре тога опљачкали и убили неколико српских цивила и свештеника. Ову четничку акцију наложио је Балугџић, српски конзул у Скопљу. После ове борбе, четници су расчистили са Бугарима.
Зато је ова битка одјекнула у западним медијима, где су Србе прогласили главним агресорима у Маћедонији, а све су то пратиле фотографије спаљених кућа у Дренови. Дакле, највећи проблем је било што се нарушавала равнотежа снага на географском простору где се решавало " Источно питање". То је главни разлог што је та релативно мања борба добила фасцинантне димензије.
Једном речју, ако би правили неко поређење, то је слично Рачку из 1998. године.

[Милослав Самарџић]

Да, европска штампа је писала да је село Дреново спаљено, итд. Пашић је тражио да се четничка акција обустави на извесно време.
А данас је ова битка најпознатија због песме тада спеване...

[Милослав Самарџић]

На овом снимнку старих четника:

http://vidovdan.org/istorija/zaboravljen...ima-video/

Ко је други с лева на десно у првом реду (седе на земљи), а ко пети с лева на десно у другом реду (седе на столицама)?