Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Ко је творац Југославије?

(23-05-2017, 07:31 AM)Vlad Alekš Пише:  
(22-05-2017, 01:17 PM)Ултрадесничар Пише:  Званичо творци Југославије су масони краљ Петар Први и регент Александар Карађорђевић.
Затим председник владе Никола Пашић који је са својо странком прогурао да су ратни циљеви "ослобађање словенске браће у Аустро-Угарској" ( "Нишка декларација" ).

Стварању Југославије при крају рат су помогли масони др Михаило Пупин који се спријатељио са својим "братом" председником САД Вуроум Вилсоном који се јасно залаожио за стварање Југославије и Чехословачке.

http://www.danas.rs/nedelja.26.html?news...ve+granicehttp://www.danas.rs/nedelja.26.html?news...ve+granice

А незванично? Smile
Ми се убисмо овде од објашњавања како су радикали били за велику Србију, а да су главни поборници стварања Југославије били самостални радикали Љубе Давидовића - потоње демократе. Али не вреди.

Не морате да се "убијате" само видите ко је предложио "Нишку декларацију" и ко је потписао "Крфску декларацију са Југословенски одбором. Љ. Давидовић. Не. Никола Пашић и "неслободни" радикали.
Одговори

(23-05-2017, 07:55 AM)Ултрадесничар Пише:  
(23-05-2017, 07:31 AM)Vlad Alekš Пише:  
(22-05-2017, 01:17 PM)Ултрадесничар Пише:  Званичо творци Југославије су масони краљ Петар Први и регент Александар Карађорђевић.
Затим председник владе Никола Пашић који је са својо странком прогурао да су ратни циљеви "ослобађање словенске браће у Аустро-Угарској" ( "Нишка декларација" ).

Стварању Југославије при крају рат су помогли масони др Михаило Пупин који се спријатељио са својим "братом" председником САД Вуроум Вилсоном који се јасно залаожио за стварање Југославије и Чехословачке.

http://www.danas.rs/nedelja.26.html?news...ve+granicehttp://www.danas.rs/nedelja.26.html?news...ve+granice

А незванично? Smile
Ми се убисмо овде од објашњавања како су радикали били за велику Србију, а да су главни поборници стварања Југославије били самостални радикали Љубе Давидовића - потоње демократе. Али не вреди.

Не морате да се "убијате" само видите ко је предложио "Нишку декларацију" и ко је потписао "Крфску декларацију са Југословенски одбором. Љ. Давидовић. Не. Никола Пашић и "неслободни" радикали.

У праву је био госпон Бенито. Раније су се људи усуђивали да било шта изјаве тек након стотина прочитаних књига. Данас је довољно да човек прочита 2 памфлета и 3 флајера и да се веома самоуверено обрати "urbi et orbi".

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

Одговори

" Nastanak Jugoslavije bila je nasilna odluka koju Hrvatski sabor i narod nisu prihvatili. Zbog toga je NDH imala podršku većine hrvatskog naroda. Hrvatska levica postaje barjaktar evropskog otpora , a zajedno sa BiH, te Slovenijom postaje središte antifašističke borbe. Sve do 1944.g. , u Srbiji su na vlasti bili kvislinzi i četnici."

izvor: prof. dr D. Pavličević "Kratak pregled istorije Republike Hrvatske"

preneo: peroiodični beogradski list "Zbilja" ( početkom 2005. )
Одговори


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

(23-05-2017, 07:55 AM)Ултрадесничар Пише:  
(23-05-2017, 07:31 AM)Vlad Alekš Пише:  
(22-05-2017, 01:17 PM)Ултрадесничар Пише:  Званичо творци Југославије су масони краљ Петар Први и регент Александар Карађорђевић.
Затим председник владе Никола Пашић који је са својо странком прогурао да су ратни циљеви "ослобађање словенске браће у Аустро-Угарској" ( "Нишка декларација" ).

Стварању Југославије при крају рат су помогли масони др Михаило Пупин који се спријатељио са својим "братом" председником САД Вуроум Вилсоном који се јасно залаожио за стварање Југославије и Чехословачке.

http://www.danas.rs/nedelja.26.html?news...ve+granicehttp://www.danas.rs/nedelja.26.html?news...ve+granice

А незванично? Smile
Ми се убисмо овде од објашњавања како су радикали били за велику Србију, а да су главни поборници стварања Југославије били самостални радикали Љубе Давидовића - потоње демократе. Али не вреди.

Не морате да се "убијате" само видите ко је предложио "Нишку декларацију" и ко је потписао "Крфску декларацију са Југословенски одбором. Љ. Давидовић. Не. Никола Пашић и "неслободни" радикали.

Лондонски уговор 1915 - пропуштена шанса

[Слика: srbija_1915_predlog.jpg]

Да су Срби прихватили понуђени план и Бугарској дали Источну Македонију имали би смо сасвим другачију ситуацију. Господа је благоизволела да се оглуши о понуђени план и самим тим сатрли су преко милион Срба како би направили заједничку државу са архи непријатељима Хрватима и Словенцима - католицима.


Из архива САНУ
[Слика: niska_skupstina_original.jpg]

Нишка Скупштина, строго чувана тајна у архиву САНУ.
Одговори

Само толико?? Ништа више и све би било супер??
Е, мој Чича!
Па, само то никад и не треба да дамо . Само нам је то Дрезденски конгрес , и касније , Броз ПОД БР. 1 отео. То је био душак на који смо удисали нашу независност.
Али, како то објаснити неком ко мисли да смо независну политику водили за време Слободана Милошевића? А, гле чуда, и он је то прво дао. И онда смо живели дуго и срећно!!!
А сад, без све шале, кључ балканског питања налази се у две тачке: то су Далмација и Македонија. Обе смо ставили у наш државни оквир за време краља Александра. Обе нам је Броз отео. И код обе је Милошевић крахирао и обе их предао на такав начин да Срби никад више и не помисле да их врате.
У томе је поента, драги моји поентовићи.
Одговори

https://i.pinimg.com/originals/80/00/71/...77b3d8.jpg

Otkriven je tajni dokument CIA i nemačke obaveštajne službe BND koji govori o ponovnom crtanju granica Jugoslavije i albanskih zemalja u regionu, pišu albanski mediji.
Sekretar CIA ga je klasifikovao kao poverljiv, a on je navodno „nacrtan“ u Minhenu 1977. godine na sastanku između agenata američke CIA i nemačkog BND. Planom je predviđena podela Jugoslavije na dva velika bloka: blok koji bi bio pod nemačkim uticajem i blok koji bi bio pod američkim uticajem. A, kada se pogleda trenutna situacija, jasno je da se sve nastavilo upravo prema tom planu, pišu albanski mediji.


Dokument koji je objavio britanski Telegraf pokazuje da sporazum CIA i BND Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju deli u tri kolonije, odnosno sfere interesovanja. Sličan obrazac podele napravljen je i tokom Drugog svetskog rata. Prema ovom dokumentu, velike sile će podeliti Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju na ovaj način:

Slovenija, kontinentalna Hrvatska, Istra, severna i zapadna BiH će postati deo zone nemačkog uticaja, dok će Dalmacija, Crna Gora, Kosovo, deo Raške, Preševska dolina i Makedonija pripadati SAD i biti pod njenim uticajem, Vojvodina i južni Banat će pripadati Mađarskoj i biti pod njenom moći.

Teritorija nezavisne Srbije bi bila današnja Srbija, ali bez Kosova i celog južnog dela Srbije, i bez Vojvodine, koja bi bila mađarski protektorat. CIA je, navodi se, isplanirala da „razmontira“ Jugoslaviju početkom ’70-ih godina, 10 godina pre smrti vođe Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od prošle godine stara dokumenta CIA, kao i razni planovi i scenariji sada su otvoreni za javnost, ali i za analizu istoričara i novinara.


Intrigantni izveštaji o hladnom ratu govore o jačanju decentralizacije u Titovoj Jugoslaviji i predviđa da „stabilnost u post-sovjetskoj eri neizvesna“. Mape SFRJ su cirkulirale tajne službe od 1981. godine, nakon Titove smrti, jer je CIA znala da će se 1970. godine Jugoslavija raspasti.

Podela Jugoslavije u sferu interesa već je tada postala činjenica, i trebalo ju je samo obaviti. Na miran ili krvav način. U Drugom svetskom ratu podelu Jugoslavije izvršile su nemačke, italijanske, bugarske i mađarske invazivne snage. U skladu sa politikom Osovine, Jugoslavija je i tada likvidirana kao država.

Nemci i Italijani su tada formirali tri državna protektorata: Nezavisnu državu Hrvatsku, Nedićevu Srbiju i Nezavisnu državu Crnu Goru, u kojima su jugoslovenski narodi formalno imali kvazi državljanstva u novom redu Hitlera, dok su periferni delovi Jugoslavije jednostavno bili anekcirani od strane susednih država: Nemačke, Italije, Mađarske, Bugarske i Albanije.

Izdavanje ovih dokumenata rasvetljava plan, koji je imao očigledno svoje reference na konkretnom tlu i pokazao da ništa nije slučajno – od gerilskih grupa do političkog pokreta na Kosovu pod vođstvom Ibrahima Rugove. Istoričari imaju obavezu da naprave nepristrasan osvrt ovih činjenica kako bi tokovi ovih godina bili bolje analizirani.

(Espreso.rs)

http://web-tribune.com/iza-kulisa/britan...biti-jasno


Свака генерација је некако ослабило оно што је преходна генерација имала......можда и створила.

Али од карло великог процес смањење увек траје.

Тако у том процесу ако су Обреновићи одбили све са друге стране Дрине, и Карађорђевићи су хтели заједницу са народ ко је отворено био у сукоб против Срба, још док су трајали преговоре од било којој формацији.

Треба се искрено отворити историчко питање, ко су буквални ти домаћи људи ко су невероватно оштету направили за Срба и њене националне интересе!

Имаш те питање ко су јасно људи без било које школе, против здрав разум, против било које природна мисљење.

Али тај БАКСУС пуцање себе у сопственим стопама није само неких мазохизам него је и национални спорт!

Странци УЗ помоч ДОМАЋИ ИЗРОДИ И БУДАЛА је створила НЕСЛАВИЈЕ ЈУГА......и ОНИХ ГА СЕПАЈУ, НАРАВНО УЗ ПОМОЧ ДОМАЋИ ЉУДЕ!

U intervjuu u „Vjesniku“ 1. marta 1992., samo mesec i po dana nakon međunarodnog priznanja Republike Hrvatske, Franjo Tuđman je izjavio:
– Da 1918. nije došlo do ujedinjavanja sa Srbijom, upravo bi Hrvatskom zapadni saveznici platili i Italiji i Srbiji, jer bi Dalmacija potpala pod Italiju, a Srbija bi verovatno dobila gotovo sve ono što je danas htela osvojiti.


Ipak, Tuđmana su zatim pitali kako gleda na to da je ideja o Jugoslaviji hrvatska ideja. Tuđman je tada rekao nekoliko vrlo značajnih i za njega netipičnih misli.

On je rekao da smatra kako je gotovo sveukupna hrvatska inteligencija (pritom je i on naveo neka imena, poput Ivana Meštrovića, Joze Kljakovića, Mile Budaka i Tina Ujevića) bila “jednostavno opsednuta jugoslavenstvom”, da je ta opsjednutost “imala i svoje opravdanje” te da je ujedinjenje Hrvata sa Srbijom 1918. “spašavalo hrvatske zemlje od daljeg drobljenja i porobljavanja”.

To je suprotno onome što je rekao Stjepan Radić, a to je da su Hrvati u Jugoslaviju pojurili, i u njoj se izgubili, kao “guske u magli”. Dobrica Ćosić je kasnije, 2008. godine, kada su mu pročitane ove Tuđmanove reči, ovako odgovorio.


– Tuđman je u pravu. S pravom je to rekao, jer inače ne bi postojala Hrvatska. Ako Srbima daju more do Splita, do rta Planka – rekao je Ćosić aludirajući na teritorijalnu ponudu ili ultimatum Antante Srbiji u leto 1915., u jeku Prvoga svetskog rata, koju, međutim, predsednik srpske vlade Nikola Pašić nije prihvatio.

– Što bi bilo od Hrvatske? Uostalom, Hrvatska tada nije ni postojala, nego su postojale Hrvatska, Slavonija i Dalmacija. To su bile provincije Austro-Ugarske.

Na prvi pogled izgleda apsurdno da se Franjo Tuđman i Dobrica Ćosić u nečemu slažu, a još se apsurdnijim to da se slažu oko mišljenja da su od Jugoslavije dugoročnu korist izvukli Hrvati, a ne Srbi. U Srbiji i danas vlada mišljenje da je Jugoslavija za Srbe bila greška, prenosi „Jutarnji“.
Одговори

http://standard.rs/2018/03/07/dragoslav-...goslaviji/

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

https://www.youtube.com/watch?v=AeyJmHVa3Ls

https://www.youtube.com/watch?v=JYud0OhlVz0
Одговори

Европа није хтела Југославију!

Иван Миладиновић | 10. јун 2018. 19:37 | Коментара: 39

Све контроверзе поводом стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Нишка декларација наишла на лош пријем код сила


А КРАЈУ године која је пред нама навршиће се тачно сто лета од формирања државе која је седам деценија функционисала, с малим прекидом у току Другог светског рата, најпре као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а потом као Југославија. Њен настанак, у зависности од политичких, идеолошких, националистичких, монархистичких и иних околности, био је разнолико тумачен и објашњаван. Поготово након распада земље и разноразних националистичких еуфоричних дотеривања политичке прошлости. Провејавају разне опције и објашњења, али једна од оних настала у главама челника Коминтерне и Комунистичке партије Југославије, да је то, заправо, била окупација Хрватске, Далмације, Словеније, Црне Горе, Македоније, Косова, Босне и Војводине од српске војске, а да су Срби били хегемонисти који су уживали привилегије на експлоатацији осталих народа, и данас живи. Нажалост, и у Србији, данас, ослобођеној од идеолошких натрука, али у окружењу једног уништеног система вредности, док се тапка у месту у стварању новог, нису са историографском строгошћу дефинисане околности стварања поменуте државе.



Можда би због тога, на овом месту, било потребно да се хронолошки поређа део догађања око настанка тројног краљевства, без претензија да се држи час историје, без подсећања на стварање Илирског покрета и рађање југословенске идеје. Нека подаци говоре сами за себе: шта је то Србија уложила и шта је све изгубила због Југославије...



Никола Пашић, непосредно после напада Аустроугарске на Србију, већ 20. августа 1914. године, упутио је меморандум свим посланицима (амбасадорима) Србије у коме је образложио ратне циљеве и у оквиру тога нужност стварања једне југословенске државе. У том документу, са којим ће бити упознати и моћници из Антанте, образложено је да би једна таква држава, од 15 милиона становника, постала брзо и економски и војнички спремна да буде један од стубова стабилности у послератној Европи.



ТРИ месеца касније, 7. децембра 1914. године, донета је Нишка декларација, у време најкритичнијих тренутака Првог светског рата, коју је усвојила српска Народна скупштина и у којој се истицало да су приоритетни ратни циљеви Србије: ослобођење Хрвата, Словенаца и Срба који живе у Аустроугарској и уједињење са њима. Она није наишла на повољан пријем у Русији, Енглеској и Француској, савезничким земљама Србије. Историчар Драгољуб Живојиновић, чак, тврди да су ове велике силе одбиле да прихвате Декларацију. Свака од ових земаља имала је своје посебне разлоге због којих није хтела да уважи амбициозне замисли српских политичара да се на Балкану створи нова државна творевина - Југославија.

У ЦАРСКОЈ Русији, која је била највернији савезник Србије, нису могли да схвате да се у Београду тако олако прихвата идеја о стварању државе у којој би требало да заједно живе народи које су делиле озбиљне конфесионалне разлике. Један од најутицајнијих руских политичара, Сергеј Димитријевич Сазонов, који је за време рата био министар иностраних послова, енергично се супротстављао стварању ове државе.

СВИ СРБИ У ЈЕДНОЈ ДРЖАВИ

КАКО се просес стварања нове државе ближио епилогу, Никола Пашић је престајао да бива "загрејани Југословен". За разлику од њега, престолонаследник Александар је развојем ратних операција и успесима српске војске, постајао све загрејанији ујединитељ. Обојица су, у различитим пригодама, истицала два кључна разлога за уједињење. Први је био да се створи моћна и снажнија држава, која би била чврст бедем за германску експанзију на Балканско полуострво. Други аргумент је био да су Срби, само у границама Југославије, могли да буду у једној држави.

Приликом сусрета овог руског државника са српским послаником Мирославом Спалајковићем, 7. априла 1915. године, и када му је детаљно предочен став о уједињењу са Хрватима и Словенцима, остала је забележена прилично љутита примедба Сазанова:

"А што не тражите Москву и Рим!"

Руски министар је изнео неверицу у могућност срећног живота Срба, Хрвата и Словенаца у заједничкој држави, и том приликом нагласио да Русија настоји да после завршетка рата Србија буде једна снажна и територијално увећана држава, која ће имати широк излаз на Јадранско море.

ЕДВАРД Греј, шеф енглеске дипломатије, у неколико наврата истицао је да амбиције Лондона нису стварање Југославије, него проширена Србија која би добила широк излаз на Јадранско море. Да би придобили Бугарску да се прикључи савезницама Антанте, енглески политичари су били спремни да Софији понуде територијалне уступке, односно делове Македоније, који су били спорни после завршетка Првог балканског рата, а које је држала Србија. Како би од Београда добили пристанак за "одређену територијалну трансакцију", Енглези су били вољни не само да обнове ратом опустошену Србију него да јој дају статус и значај "велике Србије".

То најбоље показује садржај меморандума који је половином јануара 1915. енглески министар иностраних послова Едвард Греј упутио руској влади и у којем се каже: "Ако српска влада гарантује Бугарској делове Македоније, српске територијалне аспирације, укључујући део јадранске обале, биће задовољене."

- Овај меморандум на најбољи начин демантује тврдње многих западних, али и домаћих историчара, политичара и публициста, да је појам и израз "велика Србија" створен и одомаћен у Београду - наводи публициста Небојша Богуновић у необјављеној књизи "Србија од Првог устанка до уједињења".

Конкретизујући свој предлог о "великој Србији", Греј је 13. августа 1915. године упутио други меморандум, овога пута председнику српске владе Николи Пашићу, у којем је изнео какви се територијални уступци нуде Србији, уколико се део Македоније уступи Бугарској. То су: "Босна и Херцеговина, Славонија, Срем са Земуном, Бачка и јадранска обала од рта Планке (недалеко од Сплита) на северу до тачке 10 км јужно од Цавтата, као и острва (Велики и Мали Дреник, Чиово, Шолта, Брач, Јакљан, Колочеп и Пељешац)." Судбина српских крајева у југозападном Банату "биће решена мировним уговором, уколико Румунија не уђе у рат на страни савезника", истиче се у Грејовом меморандуму.



У ИТАЛИЈИ се такође истицала приврженост јачању Краљевине Србије и уважавали њени захтеви за излазак на море, али је истовремено изражавано неповерење према стварању Југославије. Италијански министар иностраних послова, Сиднеј Сонино, 4. августа 1915. године замолио је руског посланика у Риму, Александра Гирса, да Русија поверљиво саопшти српској влади: да је у једном члану тајног Лондонског уговора предвиђено да Србија добије на Јадранском мору, између осталог, Сплит и Дубровник и да се Италија томе не противи. Што се тиче Ријеке, треба рећи да се истакнути италијански новинар и политичар Салвемино Гаетано, у листу "Унита", залагао да овај приморски град "добије своју традиционалну аутономију под заштитом Италије и Србије."

- Неповерење међу водећим политичарима Антанте у односу на стварање Југославије владало је све до половине 1918. године, такорећи до краја Првог светског рата. Обрт у ставовима неких европских државника настао је после нагле промене америчке политике у овом рату, у који је она ушла крајем 1917. године. Председник Сједињених Америчких Држава Вудро Вилсон, наиме, из основа је променио мишљење у вези са судбином Аустроугарске: уместо њеног опстанка и обнове, за шта се залагао 1917. године, на крају рата је заговарао растурање и комадање Хабзбуршке монархије. То је охрабрило најватреније приврженике југословенске идеје, јер је само на рушевинама Аустроугарске могла нићи Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца - пише Небојша Богуновић.

СРПСКИ политичари и дипломате, за све то време, заслепљени идејом о уједињењу, нису обраћали пажњу на двосмерну хрватску и словеначку политику током Великог рата. Њихови посланици у Бечком парламенту залагали су се за стварање "једне југословенске државне творевине", али у оквиру Аустроугарске монархије, док су представници Хрвата и Словенаца у Југословенском одбору у Лондону, били за стварање Југославије, "чији би стожер била Краљевина Србија".

Међу ретким српским интелектуалцима који су покушали да, бар делимично, разјасне српско-хрватске односе и политичке прилике међу јужним Словенима у Аустроугарској, био је др Милован Миловановић, професор на Великој школи, и председник Владе Краљевине Србије (1911-1912). У брошури "Срби и Хрвати" пише:

"Према стању у којему се данас налазе Срби и Хрвати спорно је питање да ли би стварање српско-хрватске народне заједнице, донело користан резултат. Питање је утолико теже и судбоносније за нас Србе, што... ми имамо државу и имамо све потребне услове за самосталан народни живот. Нема сумње да би те погодности, прикључењем Хрвата уз српску народност, постале потпуније, да би гаранције за будућност и српску и хрватску тим самим знатно нарасле, да туђинским утицајем није изазван хрватски сепаратизам, који прети да разори српско-хрватску народну заједницу."

Упозорења др Милована Миловановића остала су без одјека.
Одговори

(10-02-2018, 07:08 PM)Бенито Пише:  А сад, без све шале, кључ балканског питања налази се у две тачке: то су Далмација и Македонија. Обе смо ставили у наш државни оквир за време краља Александра. Обе нам је Броз отео.

Ако је веровати др Арчибалду Рајсу и његовој књижици "Чујте Срби", Македонију се баш и нисмо потрудили да задржимо. А између осталог, та Македонија је од самог старта била жаришна тачка отпора новој држави, те нам на крају "македонац" и уби Краља, па ти види колико нам се то исплатило...

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори

(14-06-2018, 10:54 AM)Громовник Пише:  Ако је веровати др Арчибалду Рајсу и његовој књижици "Чујте Срби", Македонију се баш и нисмо потрудили да задржимо. А између осталог, та Македонија је од самог старта била жаришна тачка отпора новој држави, те нам на крају "македонац" и уби Краља, па ти види колико нам се то исплатило...

Добар пример. И сложио бих се са Рајсом. Што се Македоније тиче, ту смо ми зајебали ствар.Ако неко има контра аргумент нека изнесе. Какве смо све уступке правили аустроугарским разбојницима могли смо и овима да начинимо један. То што су они тад тражили много је територијално мање од ове данашње републике(а нису тражили државу него аутономију) која сваки час мења име. Колико се сећам,Рајс је тврдио да смо их тада пустили и начинили им уступке они би временом сами тражили да дођу под српски национални кишобран. Ми смо дрвили у њиховом случају а били смо врло галантни, на сопствену штету, кад су они из западних крајева Југославије у питању. Зато смо ту и где смо.

Око овога се слажем са тобом, а око уједињења и неких процеса из тог времена, морам бити сагласан са Бенитом јер је у праву. Никад ништа није црно бело.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним