[Шумадинац]

.
Манастир Драганац - Српска светиња у коју и Албанци иду на молитву [/php]

[Шумадинац]

.
КРОЗ ОГАЊ СТРАДАЊА У ЗАГРЉАЈ ХРИСТОВ



Поводом 70 година од хапшења Епископа хвостанског Варнаве (Настића), у свечаној сали Епархијског центра у Бијељини 21. децембра 2017. протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић одржао је предавање о просијавшем светитељу на тему Кроз огањ страдања у загрљај Христов.



Како и сам наслов теме слови тако је и крстоносни прота Јовић казивао о неправедно утамниченом и осуђеном епископу који је само један од четири стотине страдалих свештенослужитеља наше Свете Цркве. И нису од комунистичког режима, како каже прота Саво, страдали само епископи и свештеници, већ и верни народ.





У Србији је откривено 215 масовних гробница, а само у једној од њих, у Лисичјем Потоку у Београду, се од стране Комисије за утврђивање ових злочина, претпоставља да је без суда и пресуде убијено преко 4 хиљаде угледних становника: свештеника, лекара, адвоката, књижевника, глумаца, песника, студената и ђака.

Потом је прота Саво нагласио шта је то ново унео Христос у страдање и чије се мучеништво може назвати хришћанским, као и да ли је свако страдање хришћанско. -Да ли, рецимо, неко ко страда због учињеног неког непочинства може да каже да је његово страдање голготско. Дакле, шта је то Христос донео ново у страдању?

-На крсту су разапињали кривце и пре Христа, али је тек Христовим распећем Крст постао снага и моћ, сила и спасење, јер је Христовом крвљу, којом су опрани греси целог човачанства, он освећен. Са тог Хрстовог Крста синула је светлост која је обасјала целу васељену. Као прво, познато нам је да је Христос невино страдао без кривице, без икаквог учињеног греха. И то не тврдим ја, каже прота Саво - ни ви присутни овде, већ сам Понтије Пилат који је прао руке и сведочио да не налази на Христу никакве кривице. И чак, пошто је био обичај да се о празнику Пасхе помилује један осуђеник, Понтије Пилат предлаже да то буде Христос, и опет пред народом понавља да на Њему не налази никакве кривице. Нажалост, они нису хтели Христа већ су тражили да се пусти Варава, који је, како каже Свето Јеванђеље, био разбојник. Потом Христос иако невин се у страдању кротко понео. Никог није осуђивао, ни на кога се није љутио, никоме није претио, већ је све мирно поднео, молећи се за оне који су га разапели да им Бог опрости јер не знају шта раде.




Прота Саво је говорио о том људском избору како тада тако увек и до сада и какве су последице када уместо Христа народ бира Вараву (или како неки читају барабу). -Кад год се ми као народ опредељујемо између Христа и неке барабе, знамо како ћемо проћи, казао је прота Саво и вратио се на 1945. годину када је завладала комунистичка идеологија и са њом одрицање од Бога и додао да никада нисмо као народ страдали у миру и слободи као што смо страдали од 1945. до 1985. године.

-Сада када смо се овога подсетили, рекао је прота Саво и наставио: -Да видимо како је страдао епископ Варнава и зашто је његово име унето у диптихе светих и прославља се сваког 12. новембра у години. На срећу, има нас вечерас овде доста који желимо да сведочимо истину, и да причамо о страдањима људи у једном времену које није тако далеко иза нас. Али не да сведочимо и причамо тако да би било чије груди пунили мржњом, не! Него да бисмо знали истину и да бисмо били спремни и ми сутра, да посведочимо Христа, да посведочимо своју веру.

-Прави хришћанин не може да буде хладнокрван на било чије страдање. И немојмо мислити да данас нема страдања. Ево недалеко од нас, потребно нам је пет-шест сати вожње па да стигнемо до Бивше Југословенске Републике Македоније и да видимо тамо страдање наше Цркве, страдање архиепископа Јована, страдање јерархије и верних Православне Орхидске Архиепископије. Дакле, не смемо се заваравати да је страдање било па прошло. Али да се ми вратимо нашем духовном витезу Светом Варнави Исповеднику Хвостанском и видимо какву сличност има његово страдање са Христовим. Видели смо прво да је Спаситељ наш осуђен без кривице. А ево пресуде Окружног суда у Сарајеву из које се види да је и Епископ Варнава осуђен на 11 година затвора и три године губитка грађанских права, без кривице.

-У овој срамној пресуди поменутог суда каже се: да је Војислав (Варнава) Настић осуђен због кривичних дела из чл. 2, 3 и 9, Закона о кривичним делима против народа и државе зато што је: 1) са већим бројем према данашњем поретку непријатељски настројених елемената у Сарајеву, те са извесним појединцим-сељацима у прачанској и рогатичкој парохији, од ослобођења земље, па све до дана када је слободе лишен, одржавао састанке на којима је, у намјери подривања и коначног обарања народне власти, нападао на основне демократске тековине ослободилачког рата, износећи да у нашој земљи влада бесправље и тиранија, да народ нема власт у рукама, да нема слободе, да сељачке масе никада нису биле у горем положају него данас и да за њих никада нису била тежа времена...

-Затим му се замера што је у Београду на својој хиротонији у беседи рекао да је епископска служба голготска. Затим да је својом беседом у Сарајеву позивао на рушење система”. Важно је знати, важно је не заборављати наше светле примере из историје, казао је прота Саво и подсетио на ту беседу и план свога рада који је у њој изнео епископ Варнава. У овој беседи, за коју су га оптужили, нико нормалан не може наћи елементе његове кривице: Уобичајило се у наше дане да један човек, или једна организација, или једна политичка партија, или ма ко преузме једну нову дужност, износи свој план... И ето, због свега тога, одлучио сам и ја да приликом преузимања једне велике дужности, изложим пред вас, данас, план чије испуњење намеравам ставити у задатак и самоме себи, као вашем пастиру, и вама као својој пастви. Државни Петогодишњи план поставља електрификаицју наше земље, као један од главних стубова нашег будућег богатства и моћи. И збиља, електрификација једне земље представља моћ те земље... Електрификацији, мислим и ја у своме плану, треба дати једно почасно и важно место. Управо, мислим јој дати прво и најпочасније место у своме плану. Али електрификација на коју ја мислим није сила којом се побеђује материјални мрак, нити је снага којом се покрећу машине од гвожђа. Она је моћ којом се побеђује духовна тама и она енергија којом се покрећу живе душе људи. Електрификација на коју ја мислим, хришћани, то је светлост Христовог Еванђеља, то је сила којом је Христос победио свет. Електрифицирати себе, то јест, осветлити себе и просветлити светлошћу Христовог Јеванђеља и обући себе у силу Христове Истине, то је оно чему ја мислим поклонити прво и најпочасније место у плану који данас излажем пред вас. Електрифицирајте своје душе, браћо и сестре, протерајте из њих таму неверја и атеизма. Силом Христовог електрицитета оснажите свој ум и свој разум и свој карактер. Електрифицирајте њиме своју вољу да буде брза и покретна на добро, а спора и непокретна на зло. Ако то не учините, узалуд ћете зидати електричне централе и градити моћне дњепростроје..., рекао је прота Саво и упитао себе и присутне да ли у овим речима има елемената кривичног дела и разлога за изрицање пресуде од једанаст година робије.

Прота Саво је потом изнео и веома потресне детаље из живота епископа Варнаве у затвору, а потом у кућном притвору где је непрестано био окружен чуварима све до последњег дана његовог живота. У својој педесетој години овај свети човек и велики јерарх наше Свете Цркве се под неразјашњеним околностима, мисли се да је отрован, упокојио у Господу:

-И као што Христос није роптао нити претио онима који су га шибали, вређали и на крст разапињали, тако је и епископ Варнава ћутке подносио своје муке па и покушај убиства када су му, у исценираном судару возова у Славковцима код Сремске Митровице, поломили обе ноге и руку. И поред свега он се молио како пише и за богомољца и за богоборца да им свима Господ помогне и буде милостив према свима.

-Епископ Варнава је путоказ многима који су кансије страдали за Христа, јер, многи су гледајући како се он понашао добијали снагу да се и они храбро држе и понашају. Дакле, због свих његових врлина којима се украсио због мученичког венца који је поднео, због понашања у мучеништву онако како се Христос понашао, онако како су се понашали свети мученици Господ га је прославио и нама као Светог открио, а Свети Архијерејски Сабор је његово име 2004. године унео у диптихе светих, рекао је отац Саво.

У препуној свечаној сали Епархијског центра, пред свештенством и монаштвом, пред многобројним верним народом додата је још једна воштаница сећања на епископа Варнаву, страдалника за Христову веру и молитвеника за све нас пред престолом Божјим. Прота Саво се осврнуо и на наше време и данашње страдање које је исто тако опасно и погубно. -И сада је страдање, али је наравно, друге врсте, рекао је он. Многи родитељи који имају малу или мало већу децу, су данас страдалници, јер се боре да спасу децу од свих искушења која их вребају на сваком кораку. Од већине родитеља ћете данас чути како су им деца, наша омладина, на друштвеним мрежама и да се стално друже са неким, иако су најчешће сами. Потом је нагласио да је погрешно говорити да су нам деца на друштвеним мрежама, је не може нико бити на мрежи, већ у мрежи. Мрежом се лови, мрежом се хватају људи, и зато је велика мука за православног верника да сачува своје дете да не буде уловљено у било чију мрежу и да не постане играчка било чија, казао је прота Саво у свом осврту на савремени тренутак који је обележен интернетом, друштвеним мрежама, игрицама, што доводи до отуђења људи.

После предавања протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, који је духовник у цркви Ружици и главни секретар Светог Архијерејског Синода је одговарао на питања, а затим свима присутнима поделио иконицу са ликом Светог Варнаве.

Модератор вечери је био свештеник Синиша Шаренац, директор Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске.

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
"ЦРКВА" - КАЛЕНДАР СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ЗА ПРОСТУ 2018.




Издавач Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредик протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, Београд, децембар 2017. године

Као и претходних и ове године Календар „Црква“, престижна публикација поучно-свечарског карактера, намењена верницима и свештенослужитељима Српске Православне Цркве излази за време претпразничких Божићних и новогодишњих празника. Црква као историјски засведочено тело Христово, освештала је географију и историју тварног света, а тако и календар као начин рачунања времена испунила искуством радости Христовог Васкрсења и остварене светости. Урођена човекова потреба да мери време, по знацима „светила малих и великих“, ставља на изазов његове астрономске способности које су увек одражавале математичко искуство дате епохе. Иако је „хиљаду година пред лицем Божијим као један дан“, време је за човека дар које он може да искористи да би постигао вечност.

Календар „Црква” и ове, као и сваке године, поред црквеног календара, даје преглед стања у централним црквеним телима и органима (Свети Архијерејски Сaбор, Свети Архијерејски Синод, Патријаршијски управни одбор), као и богословско-просветним установама (православни богословски факултети у Београду, Либертивилу и Фочи, Академија за уметности и консервацију у Београду, затим богословије у Београду, Призрену, Сремским Карловцима, Манастиру Крки, Фочи, Цетињу, Крагујевцу и Нишу).

Поред овога службеног дела Календар „Црква“ за просту 2018. годину сумира и значајне догађаје из литургијско-благодатног живота Српске Православне Цркве у протеклој 2017. године, а таквих радосних тренутака није било мало. Према одлукама Светог Архијерејског Сабора и Синода обављена су устоличења митрополита дабробосанског Хризостома, епископа зворничко-тузланског Фотија, епископа милешевског Атанасија, епископа нишког Арсенија, епископа бихаћко-петровачког Сергија, као и хиротонија и устоличење епископа далматинског Никодима. Ово је све забележила Зорица Зец. Затим протођакон Игор Давидовић пише о диптиху светих помесне Цркве српског народа који је проширен за имена новопросијавших светитих. Свештена историја Срба, као „Новога Израиља“ обухвата сада и званично и Светог патријарха Пајсеја Јањевца (+1647), Преподобног игумана Стефана Троношког, Светог Јакова Арсовића Туманског, Свештеномученика Викентија Крџића Скопљанског, као и мученике Сурдуличке (1915), а затим и мученике Горњополимске, Величке и Пивске.

Историјски део календара, посвећен је јубилејима појединих личности и догађаја из српске црквено-народне историје; стогодишњици упокојења епископа бачког Митрофана Шевића (1854-1918), знаменитог архијереја старе Карловачке митрополије. Његова исцрпна биографија чита се из пера академика протојереја-ставрофора професора др Предрага Пузовића, декана Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду. Господа Немања Девић и Антоније Ђурић су своје текстове посветили стогодишњици завршетка Првог светског рата, са освртима на последице једне преломне епохе. Потписник ових редова се посветио стогодишњици страдања руске Свете царске породице Романов, као и стоседамдесетогодишњици одржања Мајске скупштине у Сремским Карловцима (1848) која је прогласила Војводину Српску и обновила патријаршијско достојанство у нашем народу северно од Саве и Дунава. Поучно-просветни текст протојереја професора др Љубивоја Стојановића „Наставник верске наставе као креатор културе дијалога у наставном процесу“ добро је дошао вероучитељима и хришћанским педагозима.

Високопречасни протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода, у протеклих неколико година са љубављу и приљежношћу уређује ово значајно синодско издање, које са радошћу чека да буде прихваћено у благочестивом дому, за црквеном певницом или на библиотечкој полици монашке обитељи или парохије. У односу на претходна издања, овај Календар делује још раскошније у лепоти своје ликовно-графичке опреме стога верујем да ће бити поуздано сведочанство црквеног живота за будуће генерације. Надамо се да ће парохијски свештеници, манастирски настојатељи и верни препознати вишеструку корисност оваквог издања Српске Православне Цркве.


др Радован Пилиповић

[Шумадинац]

.
БЛАГОУХАЛЕ МОШТИ СВЕТИХ СУРДУЛИЧКИХ МУЧЕНИКА


Дана 27. децембра 2017. године, на празник Светих мученика Тирса, Левкија, Филимона, Аполонија и других са њима, благодаћу Светог Духа, у војној капели Светог Атанасија Великог у Врању, благоуханим мирисом пројавиле су Божанску силу мошти Светих Сурдуличких мученика.



Сутрадан, 28. децембра 2017. године, војну капелу посетио је Његово Преосвештенство епископ врањски Г. Пахомије, у пратњи Архимандрита Јована (Радосављевића), затим војног свештеника јереја Ведрана Костића и помоћника војног свештеника Ненада Зечевића и поклонивши се Светим моштима и заблагодаривши Господу за овај велики дар.

Молитвама Светих Сурдуличких и Јасеновачких мученика, нека нам Господ Бог подари разум, мудрост, крепост, смирење душе, a наш народ и христољубиву војску заштити и сачува од сваког искушења и недаће, Амин.

Извор: Епархија врањска

[смедерево]

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
ЗА БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ 2017. ГОДИНЕ


ПЕТАК (23. дец./5. јан.)

7.00 – ЦАРСКИ ЧАСОВИ

СУБОТА (24. дец./6. јан.) – БАДЊИ ДАН

8.00 – ЛИТУРГИЈА СВ. ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ

17.00 – ВЕЧЕРЊА СЛУЖБА И У НАСТАВКУ ПАЉЕЊЕ БАДЊАКА



НЕДЕЉА (25. дец./7. јан.) – БОЖИЋ

5.00 – ЈУТАРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ И У НАСТАВКУ ЛИТУРГИЈА СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ


ПОНЕДЕЉАК (26. дец./8. јан.) – САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

9.00 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА

УТОРАК (27. дец./9. јан.) – СВ. АРХИЂАКОН СТЕФАН

9.00 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА

[Шумадинац]

.
Митрополит Амфилохије у Острогу: Прослављамо Дијете предвјечно, Христа Господа Бога нашег!

[смедерево]

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
ЗА БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ 2017. ГОДИНЕ


ПЕТАК (23. дец./5. јан.)

7.00 – ЦАРСКИ ЧАСОВИ



СУБОТА (24. дец./6. јан.) – БАДЊИ ДАН

8.00 – ЛИТУРГИЈА СВ. ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ

17.00 – ВЕЧЕРЊА СЛУЖБА И У НАСТАВКУ ПАЉЕЊЕ БАДЊАКА



НЕДЕЉА (25. дец./7. јан.) – БОЖИЋ

5.00 – ЈУТАРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ И У НАСТАВКУ ЛИТУРГИЈА СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ



ПОНЕДЕЉАК (26. дец./8. јан.) – САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

9.00 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА



УТОРАК (27. дец./9. јан.) – СВ. АРХИЂАКОН СТЕФАН

9.00 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА

[Шумадинац]

.
ЕПАРХИЈА ШУМАДИЈСКА У МАРШИЋУ ОСНОВАЛА ЦЕНТАР ЗА ДЕЦУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ


Уз подсећање да је Епархија шумадијска прошле године обележила 70 година постојања, владика је истакао да је, под њеним покровитељством, у Маршићу онован Центар за децу са сметњама у развоју. Заједница "Земља живих", за ресоцијализацију особа оболелих од болести зависности у Брајковцу код Лазаревца, обележила је 10 година постојања. Организоване су и друге хуманитарне активности.

Током прошле године, одржани су и бројни научни и стручни скупови. Епархија шумадијска има око две стотине парохија са 216 храмова.

У последњих петнаест година изграђене су 82 нове цркве, истиче владика шумадијски Јован, додајући да наше цркве остају као сведоци - да говоре о вери и снази нашег народа.

Владика Јован честитао је грађанима Божић и пожелео да празник унесе радост, срећу и мир у наша срца јер, како је истакао, само се миром све постиже.


СПЦ

[Шумадинац]

.
У предивном амбијенту цркве Светог Кнеза Лазара, под куполом Заветног Храма посвећеног нашем просветитељу и учитељу Светом Сави, и окупљени у претпразништву рођења Богомладенца Христа, Верско добротворно старатељство и Светосавско звонце спремило је пакетиће за децу из вишечланих породица, као и корисницима црквених кухиња и штићеницима домова за незбринуту децу.

[Шумадинац]

.
БАДЊАК - БАДЊИ ДАН



Име бадњак повезано је са речју "бдети" (стсл. бад) будући да се на тај дан бдело чекајући рођење Господа и Спаса Исуса Христа. Због самог обичаја бдења и некадашње ситуације без електричне струје било је нужно осветлити просторије свећама, које су уједно и - пре свега - биле символ новог живота и наде.

На сам Бадњи дан су укућани рано устајали, а жене су правиле божићни ручак, спремале дом и припремале посну храну за вечеру, будући да се на Бадњак пости. Вечера је почињала после вечерњег богослужења и паљења бадњака пред Храмом.

[Шумадинац]

.
Божићни интервју Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског, и егзарха свештеног трона пећког Господина Амфилохија.

[luka.luke]

СРЕТАН БАДЊИ ДАН!

[Шумадинац]

.
Нека гори идол криви

Слава Теби Боже Живи