[Громовник]

У Константинопољу - Цариграду - Истанбулу. И шта с тим?

Па да ли је могуће да се Васељенски Патријарси, ево сад ће већ хиљаду година, не склањају из окупираног Цаиграда и своје Патријаршије, док се поједини овде питају шта ће наш Патријарх у своју Патријаршију?

[смедерево]

http://sdcafe.rs/vesti/nesvakidasnji-prizor-na-sahrani

[Бенито]

Да Бог мили сачува!
Да ли си био ти на овој сахрани?

[Шумадинац]

Видим народ "побожни" баш воли да се радује туђој немоћи. Свештеник ће свој проблем решити, ни први ни задњи који је имао проблем са алкохолом.

А народ, хоће ли се одвићи од разапињања немоћног и наслађивања туђом слабошћу под изговорима "срамота, ми хоћемо Бога а не пијаног попа"?

Иде све како не треба. Спиновање је велико, треба признати Косово а ко ће да се буни него СПЦ.

Ево ови "попови" што су ухваћени за сканк, сад и цинкаре постали, за наногицу. А ништа горе нема од цинкароша.

Закључак: ради се на разбијању СПЦ, јер је Православље већи проблем од тероризма за Светски Поредак а ми својим чињењем или не чињењем у многоме доприносимо томе.

Али ми не рачунамо на број већ на пуноту.

Христос посреди нас!

[смедерево]

Да Бог мили сачува!
Да ли си био ти на овој сахрани?

Нисам, хвала Богу. Тај свештеник је већ најурен из једног села(Колари), због сличних "испада".

---

Видим народ "побожни" баш воли да се радује туђој немоћи. Свештеник ће свој проблем решити, ни први ни задњи који је имао проблем са алкохолом.

А народ, хоће ли се одвићи од разапињања немоћног и наслађивања туђом слабошћу под изговорима "срамота, ми хоћемо Бога а не пијаног попа"?

Иде све како не треба. Спиновање је велико, треба признати Косово а ко ће да се буни него СПЦ.

Ево ови "попови" што су ухваћени за сканк, сад и цинкаре постали, за наногицу. А ништа горе нема од цинкароша.

Закључак: ради се на разбијању СПЦ, јер је Православље већи проблем од тероризма за Светски Поредак а ми својим чињењем или не чињењем у многоме доприносимо томе.

Али ми не рачунамо на број већ на пуноту.

Христос посреди нас!

И јесте и биће!

[Ултрадесничар]

[Шумадинац]

.
ЧЕТВОРОМЕСЕЧНА ЛИТИЈА ДУГА 3.000 КИЛОМЕТАРА У ЧАСТ ЦАРСКИХ МУЧЕНИКА ПОЧИЊЕ ДАНАС



Литија у знак сећања на убиство Царским мученика cара Николаја II и његове породице почела је данас у северозападном руском граду Пскову. Литија ће ићи кроз разне руске градове и света места да би стигла у Јекатеринбург, где би се прославила стогодишњица мучеништва ове породице, којe се десило 17. јула 1918. године.

Литија почиње у цркви Светог Александра Невског и проћи ће кроз Петроград, Вологду, Тихвин, Вјатку, Кунгур и градове и села Кострома, Јарославља и Кировске области и Пермског краја, и стићи ће у Јекатеринбург 14. јула, прешавши око 3000 километара у току четири месеца.

Догађај ће се завршити 17. јула ноћном Литургијом у Цркви на крви, која је изграђена на месту бивше Ипатејеве куће, где су погубљении Царски мученици.

Литија је почела у Пскову, јер тамо је 2. марта 1917. године мученик цар Николај потписао обавештење о својој абдикацији у своје име и у име свог сина Царског мученика царевића Алексеја у част царског млађег брата Великог војводе Михаила Александровича.

Поклоници на спомен-путу моћи ће да виде јекатеринбуршку Цркву на крви, изграђену на месту мучеништва Романових, посете манастир у част Царских мученика у Ганина Јами, где су њихова света тела бачена, посете кућу за пријем почасних гостију у Веркотурју које је направљено за цареву планирану посету, посете Тоболск, где су Царски мученици провели последње месеце свога живота, као и село Покров.



Извор: Orthochristian.com (превод – Информативна служба СПЦ)

[Шумадинац]

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti...tovskog-po

[Шумадинац]

https://pouke.org/forum/index.php?/index...%B5-r8542/

[Шумадинац]

https://pouke.org/forum/index.php?/index...%B0-r8549/

[Шумадинац]

.
ИТАЛИЈАНИ ОБНАВЉАЈУ МАНАСТИРЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ




Нашим културним наслеђем на Косову, његовим очувањем, заштитом и рестаурацијом, почиње да се бави Италијанско-српски институт за уметност. Ова италијанска неформална фондација формирана је управо с циљем да се ургентно рестаурира део непроцењивог уметничког блага које се већ дуго налази у опасности, како од зуба времена тако и од разних врста пустошења, које су пре две деценије започели, а онда у мартовском погрому 2004. докрајчили албански вандали, преносе Новости.


Вест из Рима потврдио је Дарко Танасковић, амбасадор Србије при Унеску:



– На основу података којима располажем, може се закључити да је оснивање Италијанско-српског института за уметност, непрофитне, друштвено корисне невладине организације, мотивисано жељом да се стручно, конкретно и правовремено допринесе обнови српског културног наслеђа на КиМ, а првенствено светиња које се налазе на Унесковој Листи културне баштине у опасности.

Добра која су уврштена на листу Унеска, која и данас чувају снаге НАТО, превасходно италијанске јединице, по процени групе архитеката, рестауратора, али и добронамерника изван ових професија, као што су италијански адвокати, међу којима и велики пријатељ српског народа Серђо Кастања, већ су започели серију „извиђања“ и процењивања на терену. У манастиру Високи Дечани су на провери статика ове драгоцене грађевине, као и стање конзервираности фресака, скулптура и декорисаних површина.

– Утиску о озбиљности ове иницијативе битно доприносе имена њених покретача, међу којима су еминентни експерти за заштиту и обнову архитектонског наслеђа минулих векова као што су Мајкл Лек и Катја Клементи, као и чињеница да је њен промотер у јавности угледни новинар и осведочени пријатељ Србије Ђузепе Закарија. Успех ове потенцијално веома корисне иницијативе пресудно зависи од тога да ли ће, и на који начин ће она бити институционализована, организована, уклопљена у координате програма и пројеката који у овој области већ постоје (укључујући и Унескове) и, нарочито, да ли ће логистички и материјално бити подржана, истакао је амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић.

Први контакти су већ остварени са Канцеларијом за КиМ у Београду која је помогла да се препозна и одреди први амбициозни циљ: стављање у сигурно стање и рестаурација наше цркве непроцењиве лепоте и вредности, Богородице Љевишке у Призрену. Експерти Института су већ проценили да је ургентно да се реконструишу кров и под, јер су оштећени од воде која је продирала у унутрашњост у дугом периоду, а одмах потом следи рестаурација онога што је остало од фресака.

Подсетимо да немали број фресака у тамошњим манастирима потиче са почетка 14. века и садрже, између осталог, величанствене и раскошне радове који су приписани школи великог Ђота.

Ниво стручњака који ће се бавити овим послом изузетног је реномеа. Технички директор је познати архитекта Мајкл Лек, а рестаурирање фресака поверено је Катји Клементи, великом фирентинском експерту за конзервацију и рестаурацију фресака и других уметничких дела. Она ће на лицу места имати на располагању и свој стручни тим.

Прве трошкове извиђања на терену поднели су појединци који су формирали Институт. Они се сада обраћају европским фондовима за спасавање културних добара, али и приватним лицима, донаторима, како Италијанима у Италији, тако и италијанским привредницима у Србији и независним појединцима који имају добру вољу и сензибилитет за помоћ у спасавању наших манастира на Косову.



ИН4С

[Шумадинац]

.
САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО - ПРИМОРСКЕ



Реаговање Митрополије црногорско-приморске на текст „СПЦ признаје свјештенике који су 1998. хиротонисали митрополита ЦПЦ Михаила“



Поводом недавно објављених навода на порталу „Аналитика” (15. март 2018. године) да Српска Православна Црква, Митрополија црногорско-приморска и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије наводно признају „свјештенике” који су 1998. године „хиротонисали” рашчињеног и од Васељенске Патријаршије проклетству предатог бившег свештеника Мираша Дедеића, указујемо да се ради о ко зна којој по реду медијској подвали којом се, уз наводе под наводницима, покушава накнадно прибавити и јавности приказати наводни канонски легалитет и легитимитет за лице које се већ пуне двије деценије лажно представља као наводни „црногорски митрополит” и самопроглашени „поглавар” самопроглашене и у Православној Цркви непостојеће вјерске заједнице под називом „ЦПЦ”, која је основана у полицијској станици у Цетињу у јануару 2000. године.

Једина истина у наведеном тексту јесте да су бугарски расколници 15. марта 1998. године са самозваним и у то вријеме ни од кога у Православљу признатим расколничким тзв. „патријархом Пименом” упали у нови и ко зна који по реду канонски преступ у духовној вратоломији са Мирашем Дедеићем. Расколник Пимен и његови сљедбеници су у то вријеме у еклисиолошком и канонском смислу несумњиво били расколници и отпадници од Православне Васељенске Цркве. Сваки трезвени човјек то јасно и прецизно може да уочи чак и из вијести која је недавно објављена на порталу ”Аналитика”.

Бугарски раскол је, крајем 1998. године, трудом предстојатељâ Православне Цркве, а међу њима и блаженопочившег Патријарха српског Павла, а послије принијетог јавног покајања због тог душегубног и најтежег канонског преступа бугарских расколника, зацијељен. Јавни покајници су, материнским старањем Цркве, а по крајњем снисхођењу, примљени као покајници од канонске Бугарске Патријаршије и Патријарха Максима и то у почетку само у својству „титуларних” епископа. Треба имати у виду да самозвани „Патријарх Пимен” никада као такав није прихваћен и признат у Православној Цркви, а након покајања се већ 1999. године упокојио са својевољно прихваћеном титулом „бивши Митрополит неврокопски”. Канонски и од свих Помјесних Православних Цркава на челу са Васељенским Патријархом признати Патријарх Бугарски је био (од избора и устоличења 1971. године) и до свог упокојења (2012. године) остао Максим (Минков).

Свима је познато да пуноћа Православне Цркве никада, ни прије, а ни послије тзв. „хиротоније 15.3.1998. године у Софији”, Мираша Дедеића као рашчињеног свештеника Васељенске Патријаршије, који се, захваљујући одређеним свјетовним структурама и дијелу медија, пуне двије деценије лажно представља као „црногорски митрополит”, није прихватила као таквог. Ниједна Помјесна Православна Црква га, као што је познато, не признаје ни као парохијског свештеника, а камоли као митрополита, о чему и свједочи и писмо Патријарха васељенског Вартоломеја које прилажемо овом реаговању - прилог (pdf).

Сматрамо да у ове великопосне дане као дане покајне радости примјер бугарских покајника најбоље може да послужи Мирашу Дедеићу не би ли смогао људске и хришћанске снаге да се јавно покаје и од Мајке Православне Цркве затражи опроштај због канонских безакоња која је чинио и чини по Црној Гори. Такво поступање би му било много духовно корисније него што заварава јавност неистинама и обмањује неупућене преко појединих медија.



Извор: Митрополија црногорско-приморска

[Шумадинац]

.



СРБИНЕ!

Твоја Србска врлина мора бити – верност -.
Буди у цркви Православној веран БОГУ својих Светих предака.
Буди у Светосавском родољубљу веран свом ОТАЧАСТВУ.
Буди у домаћинској одговорности веран својој ПОРОДИЦИ.
Без Бога, без отачаства и без породице,ти си нико и ништа.

И зато :
Чувај своју веру Православну,
Брани своје Србско отачаство,
Негуј домаћински своју породицу.

[смедерево]

UNCATEGORIZED
ВИЂЕЊЕ С. Р. О ВЛ. АРТЕМИЈУ
BY NIKODIM BOGOSAVLJEVIC · PUBLISHED СЕПТЕМБАР 23, 2017 · UPDATED СЕПТЕМБАР 23, 2017

ВИЂЕЊЕ С. Р. О ВЛ. АРТЕМИЈУ

Виђење је било после раскола када је настала читава забуна. Нађох се у сну у мензи Философског факултета. Дугачки столови, али празни, хране нема. Нађох се поред владике Артемија. Доле у низу седе људи. Ја упитах владику: „Реците ми, да ли се при Вашем служењу дешавају Свете тајне? Да ли се хлеб претвара у тело Христово, а вино у крв?“ Владика ћути, гледа у даљину. У том људи у жагору прозборише, устајући од столица: „Да, то смо и ми хтели да питамо!“ Владика ћути. Сви ћутимо. Ја опет: „Реците ми, Владико!“ И даље ћути и гледа у даљину. Упитах га и трећи пут. Одједном, зарида владика тешким плачем. Потресох се: „Владико, зашто тако страшно плачете? Ако сте гладни, дођите да вас нахраним, ако сте жедни да вас напојим. Имам да Вам дам!“ Тешки уздаси из дубине бића његовог! Плач, ридање! Ја се још више ражалостих и поновим му позив да га нахраним. Гледам га лицем у лице, сузе му низ образе теку, како тешку тугу носи! На то ми одговори владика Артемије: „То чега сам ја гладан, ти немаш да ме нахраниш, и чега сам ја жедан ти немаш да ме напојиш!“ И погну главу…
+ + +

Порука је јасна: (бивши) вл. Артемије није гладан и жедан телесне хране и пића, већ духовнe, а то је благодат Божија, које у његовом расколу нема.

Архим. др Никодим (Богосављевић)
О-владики-Артемију.doc