[lav]

http://ru.wikipedia.org/wiki/Продотряд У овој школи се школовао високи нацистички функционер http://ru.wikipedia.org/wiki/Фрейслер,_Роланд

[Bacvanin]

Колико сам прочитао, Литвинов је почео да пада у немилост у марту 1939., када нису га изабрали као члана централног комитета партије, а после је и замењен у улози министра у мају, највероватније јер је Стаљин није више имао поверење у његову политику да тражи погодбе са западним земљама, управо зато што у међувремену, поготово после Минхенског споразума, та политика није уродила плодом, и Совјетски Савез је био изолован. Тако је Стаљин фаворизовао Молотова, за кога се сматрало да је био, можемо рећи, бескрупулознији и отворенији према Немачкој.
Током британско-француско-совјетских преговора Стаљин је изгледа желео да се постигне договор са западним земљама, није случајно западна делегација позвана у Москву, али Британци и Французи одуговлачили: када су Совјети ултимативно тражили од њих да се изјасне да ли хоће или не споразум, одговорено им је да не могу они одлучити о томе. Уз то, према руској верзији, Енглези су водили тајне преговоре са Немцима још током лета те кобне 1939., зато Стаљин је преломио да се мора у најбрже време прихватити понуда која је већ претходно била дошла са стране Немаца, да се склопи споразум са њима.

Prema ruskoj verziji... mislis prema staljinistickoj verziji?
A zasto staljinisti ne spominju da su Englezi i Francuzi zahtevali garancije za teritorijalni integritet Poljske, Rumunije i drugih zemalja istocne Evrope, a koje je Staljin odbio da prihvati?

Који је извор за то?
Да ли можеш детаљније говорити о томе?
Ја знам (из руског извора) да су Совјети тражили да се укључе у уговору и неке суседне земље, у смислу да, ако нацисти би били напали те земље, морали су савезници да интервенишу, јер Совјети су знали за немачке притиске на Литуанију и остале балтијске земље, па су се бојали да ће преко њих моћи претити њихову земљу.
Свакако је лако замислити да је Стаљин можда хтео остати слободних руку око Пољске.

Ima vise izvora, recimo dokumentarna serija "Crvena Evropa", a evo jos:

http://www.h-net.org/reviews/showrev.php?id=3875

Attention to Poland is particularly important, for Carley correctly identifies it as the greatest single obstacle to a western-Soviet alliance. He says with reason that Britain and France used Poland as an excuse, but there is more to the matter. As he notes, foreign minister Josef Beck was disliked by contemporaries and most historians, but his unattractiveness did not make Poland's dilemma less acute, and subsequent history suggests that Polish fears were not unfounded. Carley thinks Britain should have forced Poland to accept the Red Army on its soil; in fact, London applied heavy diplomatic pressure but with predictably limited success, especially since its guarantee had already been given, was less than cast-iron, and had little short-term military value. Warsaw understood its peril, but felt entitled to choose its executioner and, as Carley says, saw Germany as the lesser danger. In the event, it proved the briefer one. Other factors enter the equation here, particularly concerning British policy. London and Paris had indeed forced Czechoslovakia to accept amputation of an arm and a leg, but at that point it was still hobbling, not ordered to suicide; 1938 was not 1939, when Anglo-French opinion shifted after Kristallnacht and the occupation of Prague; Poland had a British guarantee as the Czechs had not; and in late July 1939 London and Paris accepted from the Polish government, which knew it faced imminent military destruction, the crucial gift of Warsaw's pioneering work on the German Enigma coding machine and copies of the machine itself. In the circumstances, pointing a gun at an ally with one hand while grabbing its gift with the other presented problems.

---

Исто и чувена катинска шума!
Какав анте, Јасеновац и 1.000.000 мучених Срба, злочин је када Стаљин убије 10.000 римокатоличких витезова...

Pa tih 20.000 ubijenih u Katinu nije nista naspram 20 miliona sopstvenih gradjana takodje pobijenih i izmorenih gladju od strane Staljina.

Nego, da pridodam temi i ovo:

[Лепи Бора]

Ево потврде разних ШББКББ енглеских теорема:

О сарадњи комунизма и фашизма и договору о миру између Стаљина и хитлера из јуна 1941. Снимак је фалсификат Стаљина из (наводно 1945 - у ствари снимио КГБ 1923. у јоркширу):

Постоји и Стаљинова измишљотина, да су се САД и енглески генерали унередили у гаће, када су видели ове пластичне тенкове. Ти пластиканци Јосеф Стаљин 3 (ИС3), у ствари нису ни постојали (извор википедија.орг-ДрМилерКруф), јер их на западу никада не пореде са пантером и тигром, већ дупло лакшим Т-34. Ово није постојало. Као ни картонски КВ, ИС-1, ИС-2...

Јапанци кад су видели ове макете, одмах су тражили од САД да их бацо атомску бомбу - избомбардују.

У ствари, све је то вешта комунистичка монтажа.

Кад су англо-американци савладали 18.000 немаца у северној африци, хитлер је морао да падне. Они силни милиони немаца на источном фронту су опет измишљотина. Тамо је било пар стотина немачких комуниста, који су се договарали са Стаљином да побију све Русе, а вамо шатро рат...

А тек да су се енглези искрцали на Балкан 1943!

Али није било потребе. Јер би немци тако панично побегли на северни пол, да би изврнули залеђену плочу и изазвали потоп британије.

Овако је врли енглески маршал тита, победио у ствари хитлера!
Прво је наравно спасио СССР од немаца (са осталим великанима 27. марта), а затим је истерао немце из југославије. Било је ту и неких Руса, али они су само пили, силовали и сметали, па их је маршал истерао.

Ето тако је пропао удружени злочиначки план Стаљина и хитлера, да измору глађом цео свет. Договарали се они, али тита је то регулисо...

Али, није тито черчилов!
Таман посла.
То је само био док је требио Србе по Србији, али кад је Стаљин умро, он је одмах постао његов...

[Громовник]

[ЛукаЛоко]

Pa tih 20.000 ubijenih u Katinu

Чини ми се 4500 њих.

Ima vise izvora, recimo dokumentarna serija "Crvena Evropa", a evo jos:

http://www.h-net.org/reviews/showrev.php?id=3875

Attention to Poland is particularly important, for Carley correctly identifies it as the greatest single obstacle to a western-Soviet alliance. He says with reason that Britain and France used Poland as an excuse, but there is more to the matter. As he notes, foreign minister Josef Beck was disliked by contemporaries and most historians, but his unattractiveness did not make Poland's dilemma less acute, and subsequent history suggests that Polish fears were not unfounded. Carley thinks Britain should have forced Poland to accept the Red Army on its soil; in fact, London applied heavy diplomatic pressure but with predictably limited success, especially since its guarantee had already been given, was less than cast-iron, and had little short-term military value. Warsaw understood its peril, but felt entitled to choose its executioner and, as Carley says, saw Germany as the lesser danger. In the event, it proved the briefer one. Other factors enter the equation here, particularly concerning British policy. London and Paris had indeed forced Czechoslovakia to accept amputation of an arm and a leg, but at that point it was still hobbling, not ordered to suicide; 1938 was not 1939, when Anglo-French opinion shifted after Kristallnacht and the occupation of Prague; Poland had a British guarantee as the Czechs had not; and in late July 1939 London and Paris accepted from the Polish government, which knew it faced imminent military destruction, the crucial gift of Warsaw's pioneering work on the German Enigma coding machine and copies of the machine itself. In the circumstances, pointing a gun at an ally with one hand while grabbing its gift with the other presented problems.

Да ли су Совјети у тим преговорима отворено тражили део Пољске или је реч о допуштењу за прелазак совјетских трупа који Пољаци нису дали?
У сваком случају, шта ти мислиш? Да ли је то реалан разлог што нису западне земље потписале савез са Совјетима?
Да ли не пише "He says with reason that Britain and France used Poland as an excuse"?

[Лепи Бора]

...
Pa tih 20.000 ubijenih u Katinu nije nista naspram 20 miliona sopstvenih gradjana takodje pobijenih i izmorenih gladju od strane Staljina.
...

Опет измишљотине!

У катину Стаљин је убио преко 15.000 сиротих доброчинитеља пољака. То у реалности значи 15.000.000 пољака је убивено у катину. А то је свакако више од скоро 2.000.000 Срба убијених од европских вредности у 2. св. рату.

Друга ствар, Стаљин је побио сигурно преко 100.000.000 Руса (вероватно 300.000.000). Јер Царска Русија је имала око 115.000.000 житеља, али су се плодили невиђено! Тако да је критична и цифра од 300.000.000 побијених Руса.
Ко не верује - нек провери:
- 30.000.000 у 1. рату
- 30.000.000 фебруарска и октомбарска револушн.
- 30.000.000 у 2. рату (договор са итлером)
- 30.000.000 у гулазима
- 30.000.000 поморио глађом у гладомору.
- још коју десетину мелеона неутврђетих (тачно).

Значи више од 150.000.000!

И сад неки тамо Стаљиниста Путин, кења о 450.000 затворених и 150.000 на смрт осуђених под Стаљинем!

Аооо!

Какво је то зло Стаљинизам!

Срећа наша да нас је демократија мазила!
Ево и данас нас Стаљин убива!

Освојио Космет, Босну, Србију, Македонију, Српске Крајне - па злоставља ли злоставља (његови све...).

Напада још увек по свету: СРЈ, Ирак, Либију, Египат, Сирију, ...
Свуда Стаљин мори глађом, веша, убија, пљачка и пали, по целем свету!

И пева:
"Ој ливадо, росна траво,
Стаљине, Стаљине,
куд измисли комунизам,
јебо те, он бре!"

Зато господо, треба МРЗЕТИ комунизам и само КОМУНИЗАМ!
Јер је он и данас жив и активан!
НИ СЛУЧАЈНО мрзети енглеску, демократију, фашизам, бољшевизам!
То никако, јер је једини спас у ђемократији!

Па вите ви како се Стаљин подмукло уортачио са хитлером, а све иза леђа чирчили. Па је подмукло дово овђе титу, сменио нам нашега краља и сврго владу у лондону - аха!

Па је подмукло врбово СОЕ из Каира и поубијо све англезе и американце, нашу истинску браћу!

А само је требо чирчил да дође и десантује војску овде 1943!
Англези би одмах побили и павелића и титу и љоту,... и пазили и мазили Дражу. Па допустили Дражи и краљу да прави гросе Србију, од Вардара, па до Триглава!

Овако тита је примио Русе, па их наводно истерао, али је у ствари истеро енглезе... Па поубијо све Србе и само Србе (то је Стаљинов паклени план...) и прогонио само Православну Цркву, а не и римокатоличку (јер се Стаљин уталио са папом). Па није побио ни једног англеза и масона, јевреја и усташу, јер су све то у ствари били припадници ЧЕКЕ и радили у потаји за Стаљина.

И тако даље...

Да и данас николич, тадич, вучич, дачич, иду потајно на ЧЕКА сесије у Врпоље и тамо се сити испричају са Стаљиновим злим духом. Добију инструкције и тако радеду...

Као уосталом и високи представници ЕУ, САД, светске демократије!

Сви су они ЧЕКИСТИ!

[Громовник]

А то је свакако више од скоро 2.000.000 Срба убијених од европских вредности у 2. св. рату.

Па јел боље рат него пакт. Шта би ти, рат, а да не страдамо уопште

Какво је то зло Стаљинизам!

Напада још увек по свету: СРЈ, Ирак, Либију, Египат, Сирију, ...
Свуда Стаљин мори глађом, веша, убија, пљачка и пали, по целем свету!

Па да би то радио, прво је његово царство требало да надживи империју САД, овако... смешно је то што пишеш.

и прогонио само Православну Цркву, а не и римокатоличку (јер се Стаљин уталио са папом). Па није побио ни једног англеза и масона, јевреја и усташу, јер су све то у ствари били припадници ЧЕКЕ и радили у потаји за Стаљина.

Па угледао се на Стаљина који синагоге није дирао, док је Православне храмове рушио...

[Bacvanin]

Pa tih 20.000 ubijenih u Katinu

Чини ми се 4500 њих.

:dodgy:

The number of victims is estimated at about 22,000, with 21,768 being a lower limit.[1]
http://en.wikipedia.org/wiki/Katyn_massacre

Да ли су Совјети у тим преговорима отворено тражили део Пољске или је реч о допуштењу за прелазак совјетских трупа који Пољаци нису дали?
У сваком случају, шта ти мислиш? Да ли је то реалан разлог што нису западне земље потписале савез са Совјетима?
Да ли не пише "He says with reason that Britain and France used Poland as an excuse"?

Sovjeti su hteli i jedno i drugo, dakle, imali su teritorijalne pretenzije prema Poljskoj i Rumuniji, a takodje su hteli prolaz za svoje trupe preko Poljske. Naravno, da su Poljaci bili u pravu sto nisu verovali Sovjetima pokazuje primer baltickih republika od kojih je Staljin zahtevao da prepuste SSSR-u vojne baze na njihovoj teritoriji, navodno garantujuci im nezavisnost i teritorijalni integritet, da bi samo nekoliko meseci kasnije doveo komuniste na vlast koji su pomenute tri republike pripojili SSSR-u.

[ЛукаЛоко]

Читам у Википедији да су у тих 22000 убијених Пољака урачунати и они који су били уморени у местима и затворима далеко од Катина, док сам ја мислио на специфичан случај када су припадници НКВД-а ликвидирали пољске официре, неколико хиљада њих, и укопали лешеве у Катинској шуми, па су Немци затим открили јаме и дали вест о томе и извршена је обдукција.

Наравно да су Пољаци имали добре разлоге да не желе Црвену Армију у свом територију, али у мом питању нису Пољаци поента дискусије него Британци: колико је реално да нису потписали споразум са Совјетима због Пољске и да ли су они дошли у Москву са реалном жељом да тај споразум достигну?

[Лепи Бора]

U to vreme Tito je, kao i veći deo CK KPJ, boravio u kući Ribnikarovih na Dedinju, koju je sve vreme obezbeđivao Gestapo!

http://www.pressonline.rs/zabava/life-st...-lica.html

Сербство, одличан линк, да се људи мало упознају са неким стварима!
Ево да га пренесем у целости:

http://www.pressonline.rs/zabava/life-st...-lica.html

03. 04. 2011. - Autor: Vlada Arsić
Mustafa Golubić, čovek sa stotinu lica

Iako je prošlo šezdeset godina od smrti najpoznatijeg Staljinovog obaveštajca, atentatora na Trockog, Apisovog poverenika i smrtnog neprijatelja Josipa Broza, mnoga pitanja još čekaju odgovor, a prava istina možda se nikada neće saznati



Početkom juna 1941. godine Smederevo je pogodila strahovita eksplozija. Mustafa Golubić i Mato Vidaković podigli su u vazduh smederevsku tvrđavu, u kojoj je nemačka komanda smestila skladište eksploziva i municije zaplenjene tokom aprilskog rata. U trenutku detonacije, koja je snažno odjeknula i u Beogradu, kraj tvrđave je prolazio putnički voz. Zajedno s njim, eksplozija je uništila skoro čitav grad. Procenjuje se da je više od 2.500 ljudi ubijeno u samo jednom času. Između ostalih, stradali su i trogodišnja unuka generala Milana Nedića, njegov sin i snaja.
Potonji predsednik srpske vlade i „saradnik okupatora" nije stigao da se osveti Mustafi Golubiću. Pretekao ga je najveći neprijatelj a Golubićev ideološki saborac, Josip Broz Tito. Samo dva dana kasnije, 7. juna 1941. godine, potkazao ga je Gestapu, koji ga je uhapsio, izveo u park ispred Skupštine grada i streljao.
Poslednji obrt u životu jednog od najpoznatijih Staljinovih obaveštajaca, učesnika u sarajevskom atentatu, Apisovog čoveka za specijalne operacije, otmičara ruskog generala Kutjepova, organizatora ubistva Lava Trockog i čoveka koga je „baćuška" lično zadužio za likvidaciju Josipa Broza, dogodio se tri godine nakon njegove smrti. Još dok je trajala operacija za oslobođenje Beograda, pripadnici Crvene armije dobili su zadatak da pronađu Golubićevo telo, da ga ekshumiraju i pošalju u Sovjetski Savez. To je i učinjeno, da bi nekoliko meseci kasnije, u Moskvi, njegovo telo bilo ponovo sahranjeno - ovaj put uz najviše vojne počasti.



Ko je bio Mustafa Golubić, čovek koji se borio na srpskoj strani i u balkanskim i u Prvom svetskom ratu, koji je bio i četnik i komunista, i zaverenik i visoki partijski poverenik? Biografski podaci kažu da je rođen u Stocu, u Hercegovini, 1891. godine, u zanatlijskoj porodici skromnog imovnog stanja. Još kao srednjoškolac, posle aneksije Bosne i Hercegovine, 1908. godine, beži u Srbiju.
Kao pripadnik „Mlade Bosne" sarađivao je sa Bogdanom Žerajićem, Danilom Ilićem i drugim istaknutim omladincima. Bio je u tesnim vezama i sa oficirima, zaverenicima iz 1903. godine, ali nema pouzdanih podataka kada je postao i zvanični član tajne organizacije „Ujedinjenje ili smrt".
Uoči Velikog rata, Golubić je u Tuluzu studirao pravne nauke, ali se u Srbiju vraća odmah po izbijanju ratnih sukoba. Već 1915. godine, uz podršku i znanje Vrhovne komande, Dragutin Dimitrijević Apis ga šalje u Rusiju da među tamošnjim Jugoslovenima i drugim Slovenima prikuplja dobrovoljce za srpsku vojsku. Vraća se sa hiljadu novih ratnika, u trenutku kada se srpska armija već uveliko povlači preko Albanije. Iako se borio za „srpsku stvar", pa čak i kao pripadnik četničkih i komitskih odreda učestvovao u borbama za oslobođenje Stare Srbije, prijateljstvo sa Apisom doprinelo je da nikada ne stekne poverenje regenta Aleksandra i tadašnje srpske vlade.
Uoči montiranog sudskog procesa u Solunu, gde je suđeno Dragutinu Dimitrijeviću Apisu i njegovim saradnicima, Golubić je uhapšen i na glavni pretres doveden kao svedok. Nakon toga interniran je na Krf, a oslobođenje zemlje i stvaranje Jugoslavije dočekao je u Francuskoj. Njegov povratak u otadžbinu dočekan je sa podozrenjem.
Živeo je u manastiru Rakovica kraj Beograda i u rodnom Stocu, uvek pod nadzorom policije. Shvativši da mu u zemlji nema opstanka, već 1920. godine prelazi u Beč gde postaje član Komunističke partije Jugoslavije. I dalje se povremeno vraća u zemlju, gde ilegalno izdaje ideološke brošure i bezuspešno pokušava da izdejstvuje reviziju Solunskog procesa. U SSSR definitivno odlazi 1927. godine, a u Beogradu će se, prvi put, pojaviti tek posle punih trinaest godina.

Šta je tačno radio u Sovjetskom Savezu, odnosno kako je stekao ogromno poverenje Staljina i postao čovek za likvidiranje njegovih ideoloških neprijatelja - sve to i danas izaziva brojne kontroverze. Kakva je bila njegova uloga u atentatu na Lava Trockog, zašto je i sa kakvim ciljem došao u Beograd uoči rata, zašto su od njega podjednako zazirali i kralj Aleksandar Karađorđević i Josip Broz Tito - samo su neka u mnoštvu pitanja koja su, i pored nedavno otvorenih dosijea o Golubiću, ostala do kraja nerazjašnjena.
- Nema pouzdanih podataka o tome kada je Golubić počeo zvanično da radi za sovjetsku obaveštajnu službu, bolje reći za moćni „Crveni orkestar" - kaže istoričar Miodrag Janković. - Poznato je, jedino, da je ta organizacija izgrađivana po sistemu trojki ili četvorki, da bi u slučaju provala većina članova ostala van domašaja policije. Uostalom, tako je bila ustrojena i „Crna ruka". „Crveni orkestar" je bio delo general-lajtnanta Pavela Ivanoviča Berzina, učesnika Oktobarske revolucije u kojoj je komandovao zloglasnim Estonskim bataljonom, brinući se o ličnom Lenjinovom obezbeđenju.
O umešanosti Mustafe Golubića u ubistvo Trockog, prema rečima Jankovića, nema verodostojnih izvora. Ipak, poznato je da je 1940. godine putovao u Meksiko po Staljinovom nalogu, i da je, uz pomoć sovjetskih agenata pokušao da izvrši atentat. Ipak, tri meseca kasnije, to će poći za rukom Ramonu Mekaderu.
Sličan naum je, po svemu sudeći, imao i kada je reč o Titu, koji Staljinu nimalo nije bio po volji. Pojedini istoričari tvrdili su da je Golubić poslat iz Moskve u Beograd kao specijalni poverenik Kominterne sa ciljem da konsoliduje redove KPJ, ukloni Tita i preuzme njegovo mesto u Jugoslaviji.
- U to vreme Tito je, kao i veći deo CK KPJ, boravio u kući Ribnikarovih na Dedinju, koju je sve vreme obezbeđivao Gestapo! - tvrdi Miodrag Janković. - Posle eksplozije u Smederevu, 5. juna 1941. godine, nemačka policija je veoma brzo dobila dojavu ko je za to odgovoran i gde se izvršilac krije. Uostalom, i sam Golubić je tokom istrage rekao da ga je izdao Tito. Verovatno bi ga Broz i ranije likvidirao da mu prethodno sovjetski otpravnik poslova u Beogradu nije preneo direktivu iz Moskve da „Golubić ne sme da se dira".

Mustafa je uhapšen u Beogradu, 7. juna 1941. godine, pod veoma banalnim okolnostima. Prema sećanju komšije Tihomira Višnjevca, koji je stanovao u ulici Mirijevski put, uhapsili su ga folksdojčeri u akciji „Preventiva", namenjenoj borbi protiv švercera. Mnogi veruju da ga je Gestapu, po naredbi Josipa Broza, potkazao Milovan Đilas, ali i to da je CK KPJ zaključio da je Mustafa Golubić u Beograd došao ne samo da ubije Tita već i da za vođu pokreta u Jugoslaviji postavi Dragoljuba Dražu Mihailovića?!
Bilo kako bilo, i pored otvorenih dosijea, protoka vremena i svedočenja savremenika, priča o Mustafi Golubiću, Staljinovom general-lajtnatu, bivšem srpskom komiti, Apisovom „crnorukcu" i čoveku sa stotinu lica i više od 250 pasoša, i dalje je mit. Mnogo više, verovatno, znaće se tek nakon uvida u ruske arhive, a pojedini rukopisi tek sada izlaze na svetlost dana.

Ubijao i iz ideala

Crveni Džejms Bond
Za Mustafu Golubića se pričalo da je govorio 14 svetskih jezika, da je učestvovao u pripremi Sarajevskog atentata i u pripremama za neuspeli pokušaj atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića, 1921. godine. Sem toga, mnogi su smatrali da je bio najzaslužniji i za uspeh komunizma u Evropi, odnosno da je bio prava „crvena verzija" Džejmsa Bonda.
U jednom intervjuu Koča Popović je izjavio da je svoje drugove, komuniste, ubijao za pare, a ne iz ideala, a Nedžad Latić, autor knjige „Boja povijesti", da je životni put Mustafe Golubića toliko fascinantan da nikada ne možete znati šta je istorijska istina, a šta su čaršijska naklapanja, i kojoj je svetskoj ili domaćoj sili sve što je radio uistinu koristilo?

Izvor: PRESS

Да дам наравно и коментар на овај текст.

1) - Прво Мустафа Голубић није био човек са стотину лица!

Сви, али сви људи који су га познавали, сведоче да је увек имао ЈЕДНО и само ЈЕДНО лице - био невероватно ОТВОРЕН човек.

2) - Смедеревску тврђаву нису дигли у ваздух комунисти, бар не Стаљинови комунисти! Било је то пре напада на СССР 5. јуна 1941. године. А требало би да је и више него ДОБРО познато, да је Стаљин забранио било какво провоцирање хитлера, пре 22. јуна 1941. и напада фашиста на СССР. Овде су иначе у то време, се титовци готово несметано од немаца, шетали где су хтели.

Иначе, важи "прича", да су Смедеревску тврђаву дигли у ваздух неки наши Четници, а на директан наговор енглеза. Док се енглези и иначе хвале да су то учинили њихови диверзанти (али не наводе јединицу, колико се сећам).

3) - Голубић није био члан "Црвеног оргестра".

4) - Стаљин није Голубића послао у Београд да Дражу учини комунистом, глупост, већ да види ко овде шта ради. И да се повеже са ЈВУО.

5) - Апсурдна је ствар у тексту, да отправник послова у Београду, наређује титу, да не дира Голубића?! Јер је тито за Стаљина био проверени енглески играч и Голубић је тита требао да убије.

Морам да додам још неке ствари.

Броз је боравио у кући рибникаревих, а који су јаког јеврејског порекла, власници политике иза које је увек стајала МАСОНЕРИЈА и ЕНГЛЕСКА.

Па треба само видети какав је био рат између Српске Православне Цркве и политике, једне одувек богохулне новинчине. Колико су Православни људи и Свештеници - Епископи, водили рат са тим праликом б92...

И сама чињеница да броза "крију" ционисти и масони, а ПРОЕНГЛЕЗИ, што је хитлер СВЕ МОРАО ЗНАТИ!

Говори нам практично СВЕ!

Говори да се веома озбиљно МОРА ТВРДИТИ да је целу ту БАГРУ хитлер овде толерисао, да би имао аргументе да шаље рудолфа хеса у британију, а по почетку напада на СССР.

Јер веома је лако увидети, да је цео напад на британију, био само хитлерова финта, да би потпуно изненадио Русе (СССР) и Стаљина. О томе смо већ негде говорили, али само укратко:
- Све ангажоване летне ефективе били застарели авиони (најстарији).
- Немачка флота, ни у примислима спремна за десант.
- Послат други човек немачке у британију, по нападу на СССР! Са мировном и савезничком понудом!

Са обзиром да су рибникари и више него цењени сефарди, апсолутно је јасно зашто их хитлер НИЈЕ СМЕО ДА ДИРА, а ако се надао било кад миру са САД и енглеском.

Примера ради, Стаљин је чистећи СССР од старог бољшевичког шљама, осудио и поубијао на десетине хиљада сефарда (али и ашкеназа), покркао је целе познате породице и све прослављене бољшевичке хуље, а што је значило само једно: "Никакав мир никада са ционизмом!"

А хитлер је добро пазио кога од јевреја убија. Сви познати сефарди су му, овако, или онако умакли...

Свеједно, они који мисле да овде лажу да је тито био Стаљинов и да перу руке енглезима, ционистима и масонерији. Треба да знају да се СВЕ зна о томе и да њихова "лупања" делују увредљиво. А да се тако лако офирају, или као незналице, или као поткупљени!

Многи су духовни комунисти, скренули на демократију, запад и масонство, а јер се надају да им се врати титом отета имовина њихових предака, листом трговаца и манипуланата - зеленаша. А београд је још пре рата због тих трговаца, избио у народу на ЛОШ и ПРОКЛЕТ ГЛАС. Као гнездо душмана и крвопија...

Кренуле тикве под тикву...

Само да знају и не ложе се. НИКАДА им имовина овде неће бити враћена, а ако су јевреји (познати) то је већ ОДАВНО учињено. Само брукају Српство и себе лично тим узалудним лагањима, јер није им енглеска отела цењену имовину, да би им некада враћала.

То је и један од разлога, да (и ако и сам погођен), нисам за безусловни повраћај имовине. Ту мрежу за лаковерне, да постану издајници Српства.

Ако ништа друго, ово треба схватити и као ВЕОМА сложен однос (разних типова) комуниста и фашиста.

[lav]

Haupsturmfuehrer и маршал:http://www.radiosarajevo.ba/novost/129291

---

Haupsturmfuehrer и маршал: http://www.radiosarajevo.ba/novost/129291

[Bacvanin]

http://www.telegraf.rs/vesti/891560-otkr...jnike-foto


OTKRIVAMO: Komunisti sarađivali sa Pavelićem i Nemcima, ubijali srpske vojnike (FOTO)

Telegraf ekskluzivno otkriva ponašanje komunista prilikom okupacije Jugoslavije u kojem su oni pozdravljali naciste, igrali fudbalske utakmice i dogovarali saradnju sa ustašama



Povodom dešavanja u TV seriji “Ravna gora” u kojoj je trenutno aktuelan Aprilski rat, Telegraf.rs i autor brojnih knjiga o četničkom pokretu i Dragoljubu Mihailoviću Miloslav Samardžić iznose vam činjenice i istinu o ponašanju komunista u ovom periodu i da su oni veličali naciste, sarađivali sa ustašama i ubijali srpske vojnike.

Već u prvoj epizodi TV serije pojavili su se komunisti, i to kao pozitivni junaci. Tokom prve tri epizode nije se videla osnovna informacija: da su oni tada bili u savezu sa nacistima i da su se upravljali prema tom savezu.

Na primer, kada je prvih dana aprila 1941. raspisana dodatna mobilizacija Jugoslovenske vojske, KPJ je izdala sledeći proglas:



“Narodi Jugoslavije su ugroženi od strane besnih britanskih huškača i velokosrpskih nacionalističkih ekstremista. Svojim provokativnim držanjem oni našu državu guraju u rat. Ne dozvolimo ovim neodgovornim imperijalističkim elementima, naročito srbijanskim, da svoje planove sprovode u delo”.

Najveće koristi od nemačko sovjetskog sporazuma iz 1939. godine imali su jugoslovenski komunisti koje su Nemci zatekli u francuskim zatvorima, prilikom okupacije ove zemlje. Njih su Nemci oslobodili i odveli u logor ”Gras”, gde su ih obučavali za očekivani rat.



Sačuvana je zbirka fotografija Aleksandra Stojanovića ”Španca”, koju je on doneo kada se vratio u Niš. Među tim fotografijama je i jedna koja je nastala na prelasku granice: “jugoslovenske komuniste, koje je Gestapo u saradnji sa Kominternom doveo u Jugoslaviju posle Aprilskog rata, nacisti su srdačno dočekali, uz pozdrav ispruženom desnom rukom“.

U oduševljenju zbog sloma države koju su toliko mrzeli, komunisti se nisu ustručavali da pucaju u leđa jugoslovenskim vojnicima.

Tako su u Kragujevcu 11. aprila 1941, dok su nemačke trupe nadirale prema gradu, sa krova kafane “Šumadija“ pucali u kolonu vojnika koja se povlačila prema Gimnaziji.



Ubili su sina Bože Pešića iz obližnjeg sela Cerovac. Kafana “Šumadija“ je slovila kao poznato stecište komunista, jer su oba gazdina sina, Živa i Mika Đorđević, bili poznati „partijci“. Istog dana, neko je takođe s leđa ubio tri vojnika kod gradskog groblja: Dragoljuba Milutinovića iz sela Živice u Dragačevu, Obrada Dostanića iz sela Turice i Caleta Petakovića iz Užica. Nije dokazano da su i ovaj zločin počinili komunisti, mada drugih sumnjivih osoba u Kragujevcu nije ni bilo.

U Kragujevcu komunisti organizuju proslavu 1. maja 1941, u znak podrške Nemcima i njihovoj vojnoj industriji. Na to su reagovali delovi Jugoslovenske vojske koji su izbegli zarobljavanje posle sloma svih frontova 17. aprila, zahtevajući od radnika “da ne idu na rad u Vojno­tehnički zavod i da ne slušaju komuniste, koji da bi se dodvorili okupatoru, nastoje da za rad mobilišu što veći broj radnika, povećavajući time ratni potencijal našeg neprijatelja“.



I komunisti iz čačanskog kraja iskoristili su okupaciju da javno proslave 1. maj, što im je ranije bilo zabranjeno. Toga dana okupili su se na mestu Ravni, na planini Jelici, a pre 22. juna održali su i niz drugih manifestacija. Kod Nemaca su stajali bolje čak i od profašističke organizacije “Zbor“. Lokalni lider “Zbora“, Dragutin Bulić, žalio se centrali u Beogradu kako su se komunisti “podvukli pod kožu Nemcima, kod kojih se odlično kotiraju”. On je čak razmišljao da se skloni iz grada, bojeći se fizičkog nasilja.



U Čačku je odigrana i prijateljska fudbalska utakmica između komunista i Nemaca. Jedan od čačanskih komunista, kasnije poznati filmski režiser, Puriša Đorđević, pisao je:

“Politički slagali smo se sa Nemcima jer su Staljin i Hitler imali pakt o nenapadanju. Komunisti u Čačku su sa veseljem gledali tenkove i nemačke topove. Radnički klub “Borac” odigrao je sa Nemcima i fudbalsku utakmicu. Pobedili smo ih sa tri prema jedan. Jer su Nemci igrali u vojničkim cokulama”.



Postoji i jedna fotografija partizana Ljubićkog odreda sa nemačkim vojnikom, koji je naoružan i nosi nacističke oznake.

Vodeći komunisti u Užicu, Ljubodrag Đurić i Petar Stambolić, provodili su vreme u društvu nemačkih oficira, kako u njihovim kancelarijama, tako i po gradskim kafanama. Oni su davali Nemcima informacije o nepredatim delovima Jugoslovenske vojske, koji su se u to doba okupljali u Zapadnoj Srbiji, na čelu sa generalštabnim pukovnikom Dragoljubom Dražom Mihailovićem.

Do napada Nemačke na Sovjetski Savez, komunisti nisu štampali letke protiv Nemaca, već protiv ”agenata Londona”, u koje su ubrajali ”razne kapitalističke klike, četnike i policajce, neke bedne oficire i druge”.

Kada je reč o ustašama, komunisti su sa njima bili u dobrim odnosima godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce i ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu”.

Od aprila 1941. Komunistička partija Hrvatske pregovarala je sa Pavelićevim režimom o svom legalizovanju u okviru “Nezavisne Države Hrvatske“. Kako je Kominterna već legalizovala Komunističku partiju Slovačke u okviru Hitlerovog “Novog poretka”, očekivala se dozvola i za legalizaciju Komunističke partije Hrvatske, ali situacija se menja sa Nemačkim napadom na Sovjetski Savez, 22. juna.



U međuvremenu, ugovor o stvaranju Komunističke partije “Nezavisne Države Hrvatske“ potpisali su Pavelićevi ministri Lorković i Budak sa jedne i lideri Komunističke partije Hrvatske Bakarić i Hebrang sa druge strane, 17. aprila 1941.

Potom je Pavelić potpisao i “dogovor“ o saradnji sa komunistima, što vidimo iz dnevnika njegovog zamenika Slavka Kvaternika, za 22. april 1941:

“Mile (Budak – prim. aut,) bio ponovo kod mene. Tražio da se ubrza dogovor o suradnji sa komunistima. Poglavnik potpisao dogovor. O tome odmah javljeno Lorkoviću. On je dobio zadatak za suradnju.“



Ukoliko vas je ova tema zainteresovala, knjige sa detaljnijim opisima možete naručiti ovde:
http://www.pogledi.rs/category/knjige-o-.../u-ponudi/

(Telegraf.rs – M. Samardžić)

[Лепи Бора]

...
OTKRIVAMO: Komunisti sarađivali sa Pavelićem i Nemcima, ubijali srpske vojnike (FOTO)
...

Одличан текст!

Има и један важан промашај у њему:
Пактом Молотов-рибентроп се оправдава овакво понашање комуниста овде?

Неће бити, зато је овај текст добар пример масонске подметачине.

Да је овај текст ту тачан, па зашто би онда фашисти убили Стаљиновог личног агента, Мустафу Голубића?!?
Јер због пакта Молотов-рибентроп?

Дал би онда било могуће да се тито и његови комунци, крију у кући масона и циониста рибникара, а које је као јевреје хитлер такође промашио?!?

Наравно НЕ.

Овај текст је један од целог низа доказа, да је КПЈ овде и пре и за време и после рата водила енглеска. Баш она интернационала, а против које је Стаљин веома ратовао.

Уосталом да видимо
- усташе је недвосмислено такође подржавала британија.
- КПЈ, са булументом енглеских прастарих агената, такође.

Значи ништа чудно.

Можда је некоме чудан 27. март, где су комунисти узели учешћа, да би после окренули ћурак?

Ствари су у овоме.

Енглески план је био да целу европу дају немачкој, да би хитлер имао шансе да нападне Русију. Са аустријом је ишло ки по лоју, са чехословачком, не би успели, да нису убијени Луј Барту и Краљ Александар. Само убиство су извршили усташе из печујског кампа, а који је држала британија од краја првог рата. И тито је такође ДЕБЕЛО повезан са тим кампом (није сад битно).

Међутим код пољске се ствари компликују. Хитлер тада није имао никакве шансе против Руса, јер још није имао француску и западноевропску индустријску базу. Тако тада почиње ФИКТИВНИ рат између немачке и енглеске и ПРАВИ између немачке и западне европе.

Да није ничега до Денкерка, па да све буде јасно. Да је хитлер СТВАРНО ратовао са енглеском, не би НИКО могао да спречи да тада непобије, готово пола милиона разних (углавном) енглеских војника.

А да су енглези СТВАРНО ратовали против хитлера, не би му никада ОСТАВИЛИ право БОГАТСТВО ОПРЕМЕ у Денкерку. Било им тешко да запале?


Што се тиче К.Југославије. Енглези су Александровим убиством, ставили овде оног павла, који је све СПРЕМИО, да они који су енглески фаворити (усташе) добију све што им треба. Али то је било МАЛО.

Енглезима и наравно њиховој агентури (масони, усташе, титовци...), мало је било да Србе ставе у глуп положај, требало је Србе избрисати са карте Балкана. Зато су и направили 27. март, а где су сви они: масони, усташе, титовци, ционисти, предали К.Југ. хитлеру и масонима у руке.

Зато и не чуди после и љубав свих тих птичица са хитлером.

Просто банално делује да рибникаре, велике енглеске питомце овде, и ЈЕВРЕЈЕ, хитлер ОСТАВИ НЕТАКНУТЕ, па да КПЈ из њихове куће пише песмице о енглеском империјализму...

Али, ништа чудно. Не бих наводио имена и презимена утицајних јевреја у свету (али одавде), које хитлер НИЈЕ ПИПНУО. Нека се зато заврши прича са рибникарима.

Што се тиче холокауста, ствар је ИСТА у целом свету. Фашисти нигде нису убили НИ ЈЕДНОГ ПОЗНАТОГ ЈЕВРЕЈИНА ционисту, већ ИСКЉУЧИВО Јеврејску беду и сиротињу. Ционисти су увек имали довољно времена да побегну, а и ако нису, били су просто најурени.

О каквом се шљаму ради, чињеница је да су неки остављали породицу (жене и децу), да их хитлер побије и прогања, док су сами елегантно нестали (и започињали каријеру далеко нпр. у фашистичком парагвају...).

Уосталом масони воле да прећуте, да је ДРУГИ ЧОВЕК РАЈХА (после хитлера), слетео у британији по нападу хитлера на СССР. Јел мало необично? Па је онда глупо тумачити ствари пактом Молотов-рибентроп, или није?

Јер британија је ДАЛА што на тацни, што другим начинима хитлеру ЦЕЛУ ЕВРОПУ, па је у том "светлу" приглупо спомињати Молотов-рибентроп.

А тек енглеског броза и енглеску КПЈ, пришивати Стаљину и СССР-у?!
Силни су то Стаљинисти, поткажу и убију (Стаљиновог, ако нисте знали) Мустафу Голубића и то из куће рибникара (власници политике, енглеског заступника овђе и јевреја)... Опасни комунисти!

Али робље мора да ресе, по команди. Код масона нема лабаво.

[Лепи Бора]

Схватио сам на крају овог клипа да је антируска подметачина чим су представили Троцког као позитивца.
...

Кренем да гледам овај горе клип и...
У првој секунди овог (вероватно) дискавери, хистори срања, каже глебелс: "хитлер је анектирао аустрију, присвојио чехословачку, бла, бла..."

Мени је то САСВИМ довољно да даље не гледам. Тај начин приказивања хитлера, попут неког мага, који је неумитно радио шта је хтео, је комично и толико карактеристично за демократе.

Уместо да спикер каже: "Пошто смо му ми енглези ПОКЛОНИЛИ аустрију, чешку, пољску, било му је МАЛО! Онда смо му предали и француску и целу европу, па га још и опремили са 70.000 возила и грозоморном ратном опремом у Денкерку, е да би напао СССР!"

Крваве бљувотине демократије.
Само врхунски циници могу прихватати те енглеске сплачине. Они створили хитлера, дали му и побили по европи све што му је требало и сметало, АЛИ:
"Молотов-рибентроп" је ту важан...