(10-05-2015, 11:20 PM)Мргуд Пише: Данас је обележена и 70-а годишњица ослобођења логора Маутхаузен (иначе великог српског стратишта). Господин Стојиловић (нисам сигуран да се тако зове), 91-о годишњак и бивши логораш, који је у логору завршио као комунистички илегалац у Београду, је у свом говору данас нагласио да су у логор довођени, затварани, убијани и заједно преживљавали све страхоте како комунисти, тако и припрадници Равногорског покрета. Ова изјава је по мени обележила данашњи дан у Маутхаузену, што се тиче Срба. Ипак, када један предратни члан КПЈ да такву изјаву, онда то има једну извесну тежину коју изјаве нас обичних цивила немају.
Познајем Душана Стојиљковића, био сам у кући код њега. Јако добар човек.
Писао је и текст у одбрану др Пађена, др Павла Милошевића итд.
(10-05-2015, 11:20 PM)Мргуд Пише: Данас је обележена и 70-а годишњица ослобођења логора Маутхаузен (иначе великог српског стратишта). Господин Стојиловић (нисам сигуран да се тако зове), 91-о годишњак и бивши логораш, који је у логору завршио као комунистички илегалац у Београду, је у свом говору данас нагласио да су у логор довођени, затварани, убијани и заједно преживљавали све страхоте како комунисти, тако и припрадници Равногорског покрета. Ова изјава је по мени обележила данашњи дан у Маутхаузену, што се тиче Срба. Ипак, када један предратни члан КПЈ да такву изјаву, онда то има једну извесну тежину коју изјаве нас обичних цивила немају.
Познајем Душана Стојиљковића, био сам у кући код њега. Јако добар човек.
Писао је и текст у одбрану др Пађена, др Павла Милошевића итд.
Можда би Самарџић или неко од историчара могли овог човека да интервјуишу посебно по питању логора Маутхаузен и Равногораца у њему. Прилично је стар, па је питање колико ће још поживети, а остало их је свега још пар живих.
На данашњи дан 26.јуна,1942,љотићевци су убили мајора Вучка Игњатовића.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Почела Битка за Јужну Србију 1944. године. Како је изгледао почетак према комунистичком извору - командант 4. српске бригаде 21. дивизије Миливоје Перовић пише:
“Петог јула почеше они контраофанзиву. Наши положаји били су на Великој Огледни. Тога јутра они почеше према нама да се спуштају низ венце Копаоника у густој мрежи колона, низ све косе, свим путевима - можда око десет хиљада њих. Ишли су лагано, на одстојању, чудно мали и далеки. Но, у целој тој мрежи колона осећала се нека кобна памет и план. Полако су силазили према одатле, сваки својим правцем, почеше да подилазе и нападају наше положаје...
Поче повлачење. То је било 7. јула између 9 и 10 сати. Запамтио сам тај моменат као натежи тренутак у партизанском ратовању. Да тога дана не беше густа магла и не обави нас, Четврта бригада би сигурно била преполовљена ако би се и толико спасило. Сјурили смо се у реку Топлицу. Од великих напора и борбе која је трајала непрекидно 52 сата, људи су били прегладнели и прежеднели. Низали су се потрбушке поред јаза који је натапао конопљу, набили главу у воду мутну као орање, и пили је дуго и жудно.”
Милорад Гончин, "Четврта српска ударна бригада", Београд, 1996, с. 157-162
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
(Последња измена: 05-07-2015, 10:47 AM од Николај.)
(06-07-2015, 12:40 AM)Романија Пише: Вјеровали или не, данас је на обиљежавању годишњице битке на Козари, 6 особа удаљено са скупа и легитимисано, јер су пјевали партизанске пјесме.
"Група која је дошла са ознакама АНТИФА нарушавала је јавни ред и мир покушавајући да изведе некакав перформанс у ком су пјевали партизанске пјесме. Ствар је изгледала потпуно отужно, пошто је групица пјесме читала са папира. Након упозорења нису престали са бахатим понашањем, па их је полиција удаљила. У питању су већ уобичајени бањалучки згубидани који се претстављају као "активисти", махом чланови НВО сектора која се појављује у федералним медијима са изјавама које Сарајево хоће да чује. По потреби покушавају изазвати инцидент, као што је то био случај данас."
Каква је ово глупост од споменика, шта представља ова бургија?
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
У ноћи између 7. и 8. јула 1944. године четничке хорде су уништиле споменик Мари Ресавкињи у центру Свилајнца, пљунувши тако на све жртве ослободилачких ратова 1912-1918.
"Правићемо нови Севастопољ,
браниће нас булава и топољ!"
Питао сам једног ''бандита'' који је учествовао у ''уништавању'' споменика. Четник из оближњег села. Каже, на локалном акценту: ''Па знаш колико смо бомбе од њега направили!''
Наиме, на терену Ресавског корпуса била је једна од највећих радионица оружја. Сматрало се да је најважније одбранити народ и државу, а да ће се поменик после лако обновити. Тако да постојећи натпис на споменику није фер, благо речено.
(07-07-2015, 04:49 PM)Милослав Самарџић Пише: Питао сам једног ''бандита'' који је учествовао у ''уништавању'' споменика. Четник из оближњег села. Каже, на локалном акценту: ''Па знаш колико смо бомбе од њега направили!''
Наиме, на терену Ресавског корпуса била је једна од највећих радионица оружја. Сматрало се да је најважније одбранити народ и државу, а да ће се поменик после лако обновити. Тако да постојећи натпис на споменику није фер, благо речено.
Па јел цео споменик срушен или је само горњи део претопљен?
''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)
(07-07-2015, 04:49 PM)Милослав Самарџић Пише: Питао сам једног ''бандита'' који је учествовао у ''уништавању'' споменика. Четник из оближњег села. Каже, на локалном акценту: ''Па знаш колико смо бомбе од њега направили!''
Наиме, на терену Ресавског корпуса била је једна од највећих радионица оружја. Сматрало се да је најважније одбранити народ и државу, а да ће се поменик после лако обновити. Тако да постојећи натпис на споменику није фер, благо речено.
Па јел цео споменик срушен или је само горњи део претопљен?
Уопште није рушен, само су ноћу однели бронзани део. У граду су били Немци, па су радили нечујно.
