[Јеремија]

Мени лично антипатичан тип, а сад када га је Вучић лично именовао на место управника Народног Музеја Србије, и када је ишао на турнеју у САД са Вуком Драшковићем, Ивицом Дачићем и Порфиријем, ствар је огољена, подвала службе, ко зна која по реду....

Није управник Народног музеја.
Уосталом, Народни музеј нема управника него директора. А није ни то.

Председник Историјског музеја само сам погрешио име али то је то суштина Вучић је га тамо постовио тј аминовао постављење као и "Димломатски пут" у САД са опаком екипом типа Вук Драшковић и Ивица Дачић
пошто ми је обрисан први налог без образложења и било какве опомене, нећу више писати поздрави свима остајем у клубу читалавца на форуму 

Види овако синовац...
Твој налог сам ја лично активирао и Ти си га користио. После неког времена тражио си помоћ од Милослава јер ниси могао да се логујеш на исти. 
Послао сам поруку Милославу да је са твојим налогом све у реду, сем ако си заборавио шифру, па ако јеси да јавиш како бих ти послао нову.
Затим си Ти отворио ДВА налог у истом дану која сам активирао (један од њих) а онај стари брисао. Најпосле, на форуму је дозвољено имати само један налог, прочитај правила 

[НЕБОЈША БГ]

Какав "први" налог? Не може нико да има два налога.

немам сад два јер ми је први обрисан без образложења на њему сам имао неки 40-ак небитно, па сам отворио овај са истим корисничким именом и истом емаил адресом, овај где пише гост је обрисан када сам пробао да се улогујем писало је да подаци нису пронађени а онда сам видео да је налог обрисан или деактивиран па сам направио други са истим подацима (име и е-маил) небитно
нисам отворио два налога него сад отворио други када је овај први био мртав, обрисан или деактивиран (имао статус гост) небитно у супротом и корисничко име и емаил би били заузети и не би могли поново да се користе, да јесам писао Милославу није био имаила када је стигао да је налог активан рекао сам му да је све ок, и питом сам користио тај налог неколико дана исписао 40-ак порука а ујутјру податак и налога није било тек потом сам отворио овај са кога сада пише, све у свему све ок

[Monarhist]

Мени лично антипатичан тип, а сад када га је Вучић лично именовао на место управника Народног Музеја Србије, и када је ишао на турнеју у САД са Вуком Драшковићем, Ивицом Дачићем и Порфиријем, ствар је огољена, подвала службе, ко зна која по реду....

Лик је каријериста, немам ништа против Ковића лично али не делује ми искрено и да је спреман са речи на дела да пређе.

Био је сведок одбране Ђенерала Младића...то веома поштујем.

[Шумадинац]

[Митић]

Гостовање Милоша Ковића код Вука Росандића

[Митић]

[Шумадинац]

Савезници су, у Првом светском рату, Србији нудили „Велику Србију“. Њихови планови подразумевали су поделу Славоније, Босне и Далмације и пресељавање становништва. Србија је то одбила, да би створила Југославију. То је био главни закључак књиге Ратни циљеви Србије 1914. Милорада Екмечића, објављене 1973. у Београду. Званична истина у социјалистичкој Југославији, међутим, гласила је да су регент Александар Карађорђевић, Никола Пашић и „великосрпска буржоазија“, вођени „великосрпским хегемонизмом“, 1918. створили унитаристичку државу и тиме изневерили наде Хрвата и осталих југословенских народа. То је, последично, одредило и „великосрпски“ карактер Краљевине Југославије. Милорад Екмечић је, међутим, показао и то да се 1914. и 1915, када су се уобличавали ратни програми, у дипломатским салонима великих сила није озбиљно рачунало на планове Франа Супила и Роберта Вилијама Ситон-Вотсона о стварању федералне или дуалистичке државе Јужних Словена, срачунате на то да умањи утицај „источњачке“ Србије, раздроби српске територије и обезбеди превласт „прозападне“ Хрватске. За разлику од Велике Србије, таква понуда се, једноставно, није налазила на дипломатским столовима, иако је у Лондону, па чак и у Петрограду, већ било разговора о федералистичким идејама. Југословенски одбор, који је основала српска влада да би се бавио пропагандом у савезничким земљама, упркос успешним напорима Ситон-Вотсона, Супила, Трумбића и Мештровића да га претворе у оруђе хрватске политике и окрену против Пашића, остао је тек скуп јужнословенских политичара пребеглих из Аустроугарске на непријатељску страну, без демократског легитимитета и војне снаге упоредиве са владом, скупштином и војском Краљевина Србије.

Ратни циљеви Србије 1914. донели су свом аутору политичке осуде, али су у исто време потврдили његов академски интегритет и грађанску храброст. Била је то једна од оних књига које потресају јавност, које узнемиравају и подстичу, после којих више ништа не остаје исто. Српска историографија о Првом светском рату и данас зида на њеним темељима. При томе, све поруке ове плодне синтезе нису ни схваћене ни до краја исцрпљене. Једна од њих је тумачење Првог светског рата на Балкану као религиозног сукоба. Појава трећег издања Ратних циљева Србије 1914. представља, зато, велики догађај за српску културу и важан подстицај за нова историографска истраживања.


Милош Ковић (приказ књиге "Ратни циљеви Србије 1914." Милорада Екмечића)