ЕКСКЛУЗИВНО Ауторски текст ЖАРКА ЛАУШЕВИЋА ЗА "БЛИЦ" "Да, осетио сам извесну слободу бавећи се никад ослобођеним принцом"
Бавити се животом најинтригантнијег српског племића у новијој српској историји, који је био толико вољен и толико осуђен, толико лечен а толико живео, тако склањан а тако присутан, није нимало захвална ствар. Ни из глумачког, камоли литерарног угла.
Као што је потискиван за живота, али и до дана данашњег од својих најближих, једнако је површно третиран и од историје. Постоје, додуше, аутори који су се озбиљно бавили овом личношћу попут Михаила Поповског (“Ђорђе - Краљевић СХС” и “Карађорђевићи против Карађорђевића”), затим прилично противречна сведочанства његових савременика, као и још увек недовољно проучена документација која се чува у претеклим архивима. Ипак, највише се о њему може сазнати од њега самог из његових аутобиографских записа “Истина о моме животу”, објављених пред крај његовог живота. Књигом се принц бави својим животом до почетка Другог светског рата, а да ли постоје и неки лични записи настали после овог периода, није ми познато.
Ђорђе је рођен на Цетињу, као први унук црногорског књаза, потоњег краља Николе, и прворођени син Петра Карђорђевића (Карађорђевог унука) и најстарије Николине ћерке Зорке. И док се каснијем делу његове аутобиографије, као и сваком делу сличног жанра, могу тражити и налазити фактографске замерке, поглавља која се односе на његово одрастање у црногорској престоници имају најверодостојнији значај.
У недостатку, или са врло оскудним и дискутабилним документима који се односе на најкритичнији период његовог живота, од доласка у Србију 1903. године па до његове добровољне абдикације са места престолонаследника 1909, нема много разлога ни да се мемоарском сведочењу принца посвећеног и том периоду не да озбиљан кредибилитет. Како год пресудили, околности под којима је Ђорђе ударио свог посилног Колаковића, Пашићеви прсти, умешаност аустроугарских тајних служби, неадекватно лечење повређеног и, доказано, већ раније озбиљно болесног и као таквог неподесног за дужност коју је обављао, Колаковићево држављанство (аустроугарско), сумњиво велики износ пронађен на његовом банковном рачуну... много је ту неразјашњених фактора. Извесно је само да је много труда уложено да се незгодна Ђорђева нарав згодно искористи за једну од најинтригантнијих српских династичких сплетки. Многима је могло само да лакне што ће се на месту будућег краља наћи једна личност "лакше категорије", какав је несумњиво у државничком смислу био његов млађи брат. Ђорђе није крио у јавним иступима свој антиаустроугарски став након анексије Босне и Херцеговине 1908, затим је и јавним понижењем царског посланика у Београду јасно антиципирао своју будућу политику и став према Бечу.
Врло прецизно је Милан Кундера закључио да се "прошлост сваког од нас може лако прилагодити да заличи на биографију бриљантног политичара или окорелог криминалца". Нигде то није тако, чини ми се, лако применљиво и примењено као код случаја несрећног принца.
Оно што се недвосмислено може потврдити и доказати да принц није имао никакву душевну болест и да се у његовом случају радило о политичкој дијагнози. Тачно тако је много година после његовог тамновања, средином седамдесетих, рекао и један од лекара који је учествовао у његовом "лечењу".
Нешто што је свакако најпровокантније код Ђорђа Карађорђевића је питање - да ли би историја ових простора изгледала другачије да је он био краљ? Да ли би Ђорђе можда себи стекао привилегију да буде више питан на међународној сцени, да буде утицајнији од свог млађег брата? Да ли би се догодила албанска голгота, или би српска војска остала у домовини формирајући стабилан фронт, са много мањим губицима? Да ли би се догодила версајска Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, или бисмо имали само неку већу Србију? Да ли би Ђорђе био једнако "пажљив" према Црној Гори и династији Петровића, или би јој омогућио државнички континуитет који је стекла истог дана кад и Србија, на Берлинском конгресу 1878. године? Да ли би било Александровог “белог терора” (о којем се тако мало зна у историји) у Црној Гори и осталим присаједињеним деловима нове државе? Да ли би се створило толико анимозитета према Србији који ће бити "оправдање" за геноцид над Србима "свим и свуда" који ће уследити у Другом рату и каснијим погромима којих је била сведок и наша генерација? Какав би Ђорђе био краљ? Бољи? Можда још гори? Наравно, ово све могу бити само празне пост фестум спекулације из угла данашњице.
Треба, мора историја да да свој озбиљнији суд. Какав год он био, опет нико неће моћи оспорити да је принц Ђорђе Карађорђевић био уважаван и поштован и од Немаца и од комуниста, и од српског народа. Немцима се, кад је ослобођен из тамнице, захвалио на слободи и понуђеном престолу речима - Зар је требало да цео један народ, мој народ, изгуби слободу да бих је ја добио?
Остатак текста на
https://www.blic.rs/kultura/vesti/eksklu...du/yxetl5d
![[Слика: image.jpg]](https://i.postimg.cc/Yqp0qQs5/image.jpg)
