Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Односи четника, окупатора и домаћих издајника, лета 1943., у ариљском крају
#15

И, шта вели Момчило? Како је завршио Радојко?
Одговори
#16

Радојков брат се звао Милојко и био је исто љотићевац.
Ништа ту није контроверзно, него су то били мали људи, а велика власт.
То је лоше и у миру, а тек у рату.
Одговори
#17

(30-12-2017, 11:41 AM)Бенито Пише:  И, шта вели Момчило? Како је завршио Радојко?
Шта би са оним Калабићевим извештајем с јесени 1942, да су његовили ликвидирали Вучковог убицу Радојка Ђурића? Да није тада убијен Момчило или неко трећи из екипе?
Одговори
#18

(30-12-2017, 11:41 AM)Бенито Пише:  И, шта вели Момчило? Како је завршио Радојко?

Вели да је погинуо 30. марта 1944 око поноћи, на Ушћу, у борби против партизана.
Када је погинуо био за тешким митраљезом.

Тада је погинуло још 8 добровољаца, преко 30 је рањено.

Последње речи су му биле:
:Другови које са нама"

Бог!
Одговори
#19

Тада је погинуо Радојко. А Момчило?
Одговори
#20

Жив је Момчило, ваљда? Нисам чуо да је умро.
Одговори
#21

(30-12-2017, 01:18 PM)Бенито Пише:  Жив је Момчило, ваљда? Нисам чуо да је умро.

Вероватно Самарџић мисли на Милојка, Радојковог млађег брата..
Милојко је пребегао у Немачку, затим је емигрирао у Америку, где је и умро.
Одговори
#22

Je li Milojko onaj brat koji je predao tri američka avijatičara Nemcima?
Lepo da se skrasio u Americi.
Одговори
#23

Ево додатак:

У међувремену од 11:30 до 21 часа упућено је из Пожеге са једним камионом 17 доброваољаца који су препадом напднути код Ироштака - дрвеног моста 4км од Ариља ка Пожези и том приликом је заклано 5 добровољаца док је 9 успело да побегне док се за тројицу ништа не зна.

Друго појачање приспело је из Ивањице са једним камионом са 30 Бугара и око 18 Немаца. Ови су нападнути код села Богојевићи 4км од Ариља ка Ивањици. У борби која је вођена око 1,5 часова погинуо је један немачки војник, један бугарски, један бугарски поручник лакше рањен а један бугарски потпоручник и један војник теже рањени док је 20 бугарских војника заробљено и одведено. За њихову судбину се ништа не зна. Борба је вођена и 12. августа у мањм обиму код Вироштака од 7 до 10 часова. Око 16 часова код Милићевог Села у срезу пожешком убијен је један добровољац на мотоциклу. У осталим сукобима погинуло је још два добровољца.

Укупно са добровољачке стране погинуло је 9, са бугарске 5 и 3 рањена, а са немачке 1 немачки војник је погинуо. На страни четника до сада је погинуло око 80. Војни архив, К-32, Ф-18-1, Д-36

И следећег дана добровољци су поново предузели акцију чишћења терена у свим правцима заједно са бугарском војском. Према непровореним извештајима сазнаје се: На дан 11-ог авуста рано ујутру ушла су три четника у канцеларију среског начелника у Ариљу у женском оделу и заклали га. Такође се говори да је на исти начин убијен и председник ариљске општине. НМУ

Начелник штаба ВК и арм. ђен. Дража Михаиловић похвалио је Михаила Марковића јер се на дан 11. и 12. августа истакао у разбијању непријатљских снага на положајима: Клокоч, Вране, Годовик. Ова похвала повлачи именованом предлог за одликовање Златном медаљом за храброст Милош Обилић. Богић Красић ,,Ужички округ 1943. године"

Према извештајима неких четничких команданата Милутин је сам заробио 10 бугарских војника. Покушаћу касније да пронађем комплетан извештај.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#24

(30-12-2017, 02:15 PM)ватхра Пише:  Je li Milojko onaj brat koji je predao tri američka avijatičara Nemcima?
Lepo da se skrasio u Americi.

Ово за авијатичаре заиста не знам.
Одговори
#25

(30-12-2017, 02:15 PM)ватхра Пише:  Je li Milojko onaj brat koji je predao tri američka avijatičara Nemcima?
Lepo da se skrasio u Americi.

Јесте, било је раније речи о томе.

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-knjig...ht=Радојко

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#26

Нашао сам један врло интересантан податак.

Милојко, брат Радојка Ђурића, као наредник ЈВУО, успео је да са својим пуком пређе аустријску границу. Било је то у првој половини маја 1945.
Наишли су на енглеске трупе у Корушкој, којима су се предали.
Његов пук, као и друга два из састава дивизије био је смештен у логор Ветриња у близини данашњег Клагенфурта.

Двадесет петог маја-стоји у Милојковој изјави, датој 18. јуна 1945-утоварени смо у воз и по доласку на станицу Марија Еленг у Корушкој, предати смо партизанима. Под јаком стражом, спроведени смо у логор Шентвид код Љубљане.
Ту су партизани пред свима заклали једног четника уз повике:
;Ево вам сад Михаиловића, краља Петра, Енглеске и Америке. Ускоро ћемо се и са њима обрачунати"

Камионима су одвозили затворенике и враћали се сваких пола сата што је указивало да је ликвидација извршавана у близини.
Ушли смо у камион, некако сам се ослободио веза и док је возило успоравало снажним ударцем сам онесвестио политкома и кренуо у бекство према шуми. Бежали су и други. Из једног камиона је отворена митраљеска ватра, али смо се некако докопали шуме...
Одговори
#27

Такође је занимљиво ово за пресвлачење у женска одела...

Један од Марковића из Пријановића причао ми је се мајор Милош преоблачио у женско одело и тако кретао по селу након рата.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#28

(30-12-2017, 12:16 PM)Мића Адмирал Пише:  Радојков брат се звао Милојко и био је исто љотићевац.
Ништа ту није контроверзно, него су то били мали људи, а велика власт.
То је лоше и у миру, а тек у рату.

Није баш тако у овом случају. Ђурићи су се, Радојко нарочито, светили комунистима који су и у њиховом селу започели грађански рат и убили им оца без икаквог разлога. Радојко се заветовао да ће се осветити тој главној четворки ариљских комуниста на челу са Чоловићем. До почетка 42 сва четворица су били мртви. Али, мржња је остала, и њега су на то љотани намамили. Игњатовић је чинио грешке у личним односима, у амнестирању комуниста и слично, што је за Ђурића била црвена марама испред очију. Тим злочином он је одлучио на коју ће страну. Једноставно, мржња га је обузела, водила и , на крају, одвела у смрт. То је, суштински, разлог његовог ратног опредељења , а не некакав конформизам или жеља за влашћу.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним