.
Александар Павић је дипломирао Политичке науке на Универзитету Калифорније у Берклију. По повратку у Отаџбину био Главни политички саветник председника Републике Српске Радована Караџића од 1996-1997, а дао је оставку због раскола који је избио на релацији Пале-Бања Лука.
Сарадник је америчког сајта WorldNetDaily, руског Фонда стратешке културе, члан уредништва сајта Видовдан, су-оснивач покрета „За живот без жига“, преводилац, аутор књиге „Забрањена истина о Сребреници – приручник заснован искључиво на страним изворима“ (3. издање 2010..) и ко-аутор публикације „Шта се стварно догодило у Сребреници?“ (2010. 30.000 примерака).
ЈУЧЕ, 22-ог АПРИЛА (По белосвецком календару)
ГОСПОДЊЕ 2019-е ГОДИНЕ, АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ ВЕЛИ, РЕАГУЈУЋИ НА ХВАЛОСПЕВЕ ДАНАШЊЕГ NOVOSRBA КОЈИ, СВЕ УДВАЈАЈАУЋИ СЛОВО"Ј" ПРОКАЛМУЈУ ДА ЈЕ АМЕРИКА "НАЈЈВЕЋИ И НАЈЈИСКРЕНИЈИ"ПРИЈАТЕЉ СРБИЈЕ, ПА КАЖЕ:
Цитат:САД су постале империја зла, а НАТО – крива и опасна страна историје !!!
Депресивно је гледати како су Сједињене Америчке Државе постале империја зла.
"Током службе у Америчкој војсци у Вијетнамском рату и у Централној обавештајној агенцији у другој половини Хладног рата, имао сам инсајдерски поглед на то како се, мало по мало, једна суштински прагматична политика националне безбедности трансформише у двопартијску доктрину безусловно утемељену на глобалној доминацији Вашингтона.
Нажалост, када се Совјетски Савез урушио, протраћена је прилика да се једном за свагда оконча биполарно нуклеарно сучељавање које је могло довести до глобалног уништења, када је председник Бил Клинтон решио да, уместо тога, понизи деморалисану и практично обезглављену Русију и користи НАТО за њено сузбијање.”
Горе-наведене речи представљају уводни пасус нове колумне Филипа Џиралдија, насловљене „Гласови о рату”.
Вреди га цитирати јер нам много тога говори.
Говори нам, на првом месту, о згражавању над тим у шта су се САД претвориле од стране некога ко не само да није ни пацифиста, ни анархиста ни бивше „дете цвећа”, већ неко ко се борио за Америку, прво на бојном пољу, па онда и као обавештајац. Неко ко је био део старог, хладноратовског америчког естаблишмента, и то оног елитног борбеног дела. Дипломац престижних универзитета – Универзитета у Чикагу и Универзитета у Лондону.
Ко има већи кредибилитет када говори о САД и НАТО – Џиралди, или локални букачи у служби новог, тј. најновијег газде, попут Комшића, који, заједно са Бакиром Изетбеговићем, не дозвољава формирање новог Савета министара БиХ, односно спровођење воље гласача исказане на октобарским изборима – док Република Србска не прихвати пут ка учлањењу у војни савез предвођен садашњом „
империјом зла”.
Џиралди, иначе, свесно користи овај термин, јер асоцира на чувени говор Роналда Регана одржан на Флориди 8.3.1983. када је тим епитетом частио СССР, позивајући на јасно опредељивање између „исправног и погрешног, и добра и зла”.
Шта нам то говори ако неко попут Џиралдија сврстава САД на страну која је у очима већине Американаца не тако давно била резервисана за СССР – тј. на страну погрешног, на страну зла?
И шта нам говори то што Џиралди своју земљу отворено назива „империјом”, а не републиком, како је предвиђено њеним уставом, којим су се генерације Американаца дичиле, а генерације других махале као примером за остатак заблуделог човечанства?
Реган је, иначе, у поменутом говору такође рекао да су,
„као добри марксисти-лењинисти, совјетски лидери отворено и јавно изјавили да је једина моралност коју признају она која ће допринети њиховој ствари, а то је светска револуција”.
Не асоцирају ли ове речи управо на садашње понашање нове „империје зла”, оличене у НАТО савезу, која не признаје ничије аргументе осим сопствених, па тако ни аргументе међународног права?
Није ли садашња верзија „светске револуције” непрестана западна агресија у име тобожњег ширења или одбране „демократских вредности”, у чије име је дозвољено чињење свакаквих непочинстава – од нелегалних бомбардовања, до изазивања обојених револуција, до програма киднаповања тајно оптужених „непријатеља” широм света, прављења тајних листа за одстрел и глобалног програма атентата путем дронова, као што се већ годинама ради у Јемену, Пакистану, Авганистану, Сомалији, уз огромну „колатералну штету” у виду цивила, жена и деце?
Није случајно, дакле, што се на сајту НАТО „промовисање демократских вредности” налази на врху листе описа делатности алијансе. Ако су оно што НАТО промовише „демократске вредности”, онда су Комшић, Изетбеговић, Тачи, Харадинај и слични најбољи могући представници истих.
Џиралди наводи у горе-преведеном пасусу основне разлоге због којих је он кренуо путем од цењеног припадника естаблишмента до, фактички,
дисидента – као и многи његови сународници сличног формата, од нпр.
-
Патрика Бјукенена,
-
Пола Крега Робертса (иначе једног од твораца Регановог економског програма),
-
Рона Пола и
-
групе Професионални обавештајци-ветерани за разборитост (Veteran Intelligence Professionals for Sanity), сачињене од бивших високо рангираних и утицајних америчких обавештајаца и технолошких експерата који су се првобитно окупили у знак протеста против неоправдане агресије на Ирак 2003, а затим наставили да се јавно оглашавају против других злодела „дубоке државе”, укључујући раскринкавање „хемијског напада” под лажном заставом у Сирији 2013. који је требало да послужи као повод за америчку војну интервенцију, као и оптужби за „руско мешање” у америчке председничке изборе 2016. године.
Сви ови људи, и многи други који су сада практично изопштени из западних „слободних и демократских” медија, били су сведоци пропуштене прилике за постизање мира после пада Берлинског зида и, уместо тога, рађања нове „империје зла”, за коју до недавно није постојала противтежа.
А сада, када се, у виду вишеполаризма, рађа својеврсна противтежа, НАТО-агитатори широм света и код нас би да помогну да се тај процес, ако не онемогући, а онда успори.
За разлику од Џона Ленона, они би да „дају шансу рату”.
Да ли је то друштво којем желимо и треба да припадамо?
Сам наслов Џиралдијевог текста је, заправо, библијски цитат, из Јеванђеља по Матеју (24,6), оног дела када Христови ученици питају какви ће бити знаци Његовог другог доласка и свршетка света:
„Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај. Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свијету. А то је све почетак страдања.”
Аутор је забринут и, као традиционалиста, препознаје узнемирујуће знаке:
„Никад у мом животу Сједињене Државе нису биле оволико ратоборне, упркос чињеници да не постоји непријатељ или комбинација непријатеља који представљају географску претњу Сједињеним Државама или неком њиховом виталном интересу”.
Најновији повод за бригу је предлог новог закона у америчком Сенату који би обавезао шефа Стејт департмента да процени да ли би Руска Федерација требало да буде оквалификована као „државни спонзор тероризма” – што би, по Џиралдију, представљало „фактичку објаву рата” – и да ли руски-спонзорисане оружане формације у Украјини треба да буду оквалификоване као стране терористичке организације”.
На крају, треба приметити да је Џиралдијев чланак објављен на – једном руском сајту, Фонду стратешке културе на енглеском језику.
Да су Џиралдија пре тридесетак година питали да ли би могао да замисли да ће у будућности писати критичке чланке на рачун САД за неки руски медиј, вероватно би одговорио нешто у стилу да би то био сигуран „знак последњих времена”. Као и истицање Бакира, Комшића, Харадинаја и Тачија као „бранилаца демократских вредности”.
Очигледно је да су врло квалитетни људи широм Запада схватили да њихове земље више нису на „правој страни историје”.
Срби су међу ретким народима који су увек умели да препознају која је страна права.
Борбом Републике Србске и Србије против све већих притисака да се, заједно са дојучерашњим вазалима Трећег рајха, учлане у НАТО, главну претњу садашњем светском миру, доказују да је тако и сад.
Паметном доста!
