[Ђорђе Ивковић]

Ево, да се мало нервирамо пред утакмицу са Бразилом.

Знате како, потписник ових редова је био нижеразредни тренер. Никада у својој средини схваћен. Поготово не прихваћен. Јер, знате, ако некога у фудбалу не схватате шта ради, али има резултат, ред би био да га ипак прихватите. Али, не, пошто сам дођош међу дођошима, никакав резултат се не признаје.

Увек сам био против укалупљеног мишљења. Када је систем 3-5-2 апсолутно владао, ја сам био против тога, зато што је у основи глуп систем. Ако се сматра да два човека по боковима могу да држе по 105м дужних терена, па што се не игра систем 1-10 и решена ствар? Том блесавом владајућем систему ја сам се у та давна времена супротстављао формацијом 1-4-2-3, и лако добијао, пошто су ми два играча била у главном нечувани, а један кабасти противнички штопер присиљаван да игра некаквог задњег везњака. Да се разумемо, и игра "у линији" има грдних недостатака, а највећи је што постоје "мртви углови", односно код дијагоналних додавања у дубину штопери не виде да ли им се неко убацује иза леђа. Да сте пратили пажљиво ранија првенства, видели би да је највише голова тако пало. Онда су тренери једноставно повукли још једног играча између штопера са редефинисаном улогом коректора и тако скоро све репрезентације у фази одбране и данас играју у некој модификацији формације 5-4-1.
Елем, последњи пут кад сам био тренер, па најурен због сувише добрих резултата јер нисам Босанац, згодило се тако да и немам класичних везних играча, а имам вишак спољних/крилних играча. Остале карактеристике: Да су сви тимови из лиге стављени на кантар, мој би био најлакши. Да је мерена висина, били најнижи. Да су сабиране године, били би најмлађи. Да је мерена брзина, били би најбржи (но, велим, нисам имао ја играче који могу да играју "тика-така"). Да се могао мерити ентузијазам за тренинг, и ту би били ти дечаци први. Тако сам ја, уз консултације са својим младим помоћником, одлучио да играм са три задња везна играча, што у опште не значи да смо играли дефанзивно. На против, на опште чудо "заредали" смо једанаест утакмица без пораза, и онда сам велим морао отићи, јер како толике победе а да тренер није Босанац јал Ликота. "Тајна" је била у изузетној брзини играча и, гле чуда, у вредном тренингу = спремности, + изгарању на терену. Моји "халфови" кад крену у "продужени спринт" и трансформишу се из задњих везних у крила, нити противник може да се сети како да се супротстави, ни ко то да уради, а ни публици која гледа утакмицу није јасно шта се догађа и како је могуће кад тренер "нема пооојмаа!?".
На ово ме асоцирала анализа игре Колумбије у емисији "Руска бајка". Исто играју а типично, ван шаблона, на сличној филозофији на којој сам ја ономад базирао своју тактику. Хоћу рећи, ако са маленим снагама идете у велики бој, морате размишљати онако како ваш прејаки противник не очекује. Тако бар повећавате своје шансе.

За утакмицу са Швајцарском је лако.
Крстајић је морао мењати испресованог СМС а не Луку Миливојевића. Ја бих у датој ситуацији 1:1, под опцијом да нам треба победа, а везано за начин игре Швајцарске, најпре увео у игру Андрију Живковића уместо Костића. Затим, уместо СМС, класичног центарфора Александра Пријовића. Коначно, уместо штопера Миленковића, Антонија Рукавину. Тадић и Живковић би се смењивали на позицијама крило-лево/десно, што би натерало Швајцарце за "осигуравање простора" јер ко не зна, Живковић игра не само на крилу већ по потреби и иза нападача. Увођењем Пријовића везали (бар) још једног "шифоњера" за швајцарски шеснаестерац. Увођењем нападног Рукавине и по десној страни Швајцарци би и ту морали да жртвују једног играча. И, шта би им остало за маневрисање по средини терена која би се терањем петорице њихових бекова иза линије шеснаест метара, па до неупотребљивог им центарфора, развукло на простор 70х65м који би требало и у дефанзиви и офанзиви да покрива 4 (четири) играча. Да су два пута Шиптари, то не могу. У основи, то би био са наше стране за већину тешко схатљив систем 2-4-2-2. За остало, треба мало и срећа да помогне.

Сада, за Бразил, друга је прилика. Ми се морамо добро бранити, али и покушати шта се може у нападу. Ту се враћам на почетни удеју о три задња везна играча, уз напомену да нисам ја селектовао играче, већ узимам у обзир само оне који су на Крстајићевом списку. Одмах, на централног задњег везног играча поставио бих Марка Грујића (191цм), јер, брале, кад тај пружи "лотре", тешко се пролази. На овај начин, Матић и Миливојевић (који зна да да гол) би могли подупирати наш напад са више слободе. Између Рукавине и Банета Ивановића, у овом случају опредељујем се што се тиче стартне поставе за млађега - Ивановића. Јесте у питању месец дана, али може да значи.
У нападу бих хазадирао. Значи опет обавезно Тадић и опет СМС, пазите, обојица са потпуном слободом у игри. Митриште наравно у шпицу. Живковића бих од почетка загревао.
Дакле, почетна формација 2-5-2-1.
Ето.

[Прст_у_ока_латиници]

Какви је тај тренер кад пре оћима неможда да види да екипа НЕМОЖЕ ДА ТРЋИ ВИШЕ ОД 50 МИНУТА.

Немају кондицију за 95 минута!
Немају кондицију за светског првенство, што је много веће него обична кондиције, зашто играш випе текме у кратком рока, и вечито играш у лето са високе температуре.

Екипа је спора, и нема брзина у својим редове.

Кад имаш спори играћи, ко немају кондицију да трћу цео време утакмици, а поготово кад немају лопту, а то је било 60% игру против Свајцарске.

Тако мора се озбилно пита ко буквално кондиционално обућује у Српском футбалом, зашто садашни фитични футбал је одавно остао у прошлости тих твз српски струкњака!

[Бенито]

Ајде да сачекамо вечерашње издање, па ћу прокоментарисати наступ наше репрезентације.

[Милослав Самарџић]

Нимбуса за селектора!
Али без шале, ретко се прочитају овако квалитетне анализе.

[luka.luke]

Ајде да сачекамо вечерашње издање, па ћу прокоментарисати наступ наше репрезентације.

До тада.
Након данашњих резултата остајеш ли при тврдњама са квиза, о разлозима доминације Њемачке?

---

Док Ултрадесничар на квизу каже:"Баждаревић протествује код судије и случајно му излете пљувачка у правцу судије који га искључује"

Ахаа, мало сутра "излете".
Гилптерски манири, мало се Меша занио де ће му проћи оно што му пролази на утакмицама Шељо - Вардар.

[Бенито]

Наравно да остајем. Ако је неко погрешно разумео да сам тврдио да је неко Немцима омогућио све те успехе, нека прочита поново.
И сада су имали више него поштено суђење, тако да је разлог за испадање искључиво у њиховим редовима. Моје мишљење је да је Лев погрешно проценио или уклопио промену генерација. Ови млађи немачки играчи су изузетно талентовани. То зна свако ко гледа такмичења млађих категорија. Или их је превише убацио, или се нису уклопили са старијима, али очигледно су подбацили. При томе су и старији подбацили. Али то су њихови проблеми, које ће они знати да реше. Вероватно са јубиларним десетим селектором у историји немачке фудбалске репрезентације. Сигуран сам да ће на следећем светском првенству, када ови младићи фудбалски буду зрелији, Немачка опет стићи у завршницу. Исто мишљење имам и за Нигерију.

[Николај]

Поздрав за немачку репрезентацију:

[Ултрадесничар]

[Шумадинац]

[Брада]

Шта сад помислити? Да су им рибе курве (а они и нису народ) , или да смо ми невиђени шмекоси и јебачи или да је Крле тренер, и да нема везе . . . Бога ми, добро те сумњичи деда, и мени си сумњив.

[смедерево]

Ма шта сумњив, ДРИПЧИНА, НЕМА ДАЉЕ.Каква црква, такав и народ...
А што се тиче Мундијала, каква држава таква и репрезентација.

[Бенито]

Ево, да се мало нервирамо пред утакмицу са Бразилом.

Знате како, потписник ових редова је био нижеразредни тренер. Никада у својој средини схваћен. Поготово не прихваћен. Јер, знате, ако некога у фудбалу не схватате шта ради, али има резултат, ред би био да га ипак прихватите. Али, не, пошто сам дођош међу дођошима, никакав резултат се не признаје.

Увек сам био против укалупљеног мишљења. Када је систем 3-5-2 апсолутно владао, ја сам био против тога, зато што је у основи глуп систем. Ако се сматра да два човека по боковима могу да држе по 105м дужних терена, па што се не игра систем 1-10 и решена ствар? Том блесавом владајућем систему ја сам се у та давна времена супротстављао формацијом 1-4-2-3, и лако добијао, пошто су ми два играча била у главном нечувани, а један кабасти противнички штопер присиљаван да игра некаквог задњег везњака. Да се разумемо, и игра "у линији" има грдних недостатака, а највећи је што постоје "мртви углови", односно код дијагоналних додавања у дубину штопери не виде да ли им се неко убацује иза леђа. Да сте пратили пажљиво ранија првенства, видели би да је највише голова тако пало. Онда су тренери једноставно повукли још једног играча између штопера са редефинисаном улогом коректора и тако скоро све репрезентације у фази одбране и данас играју у некој модификацији формације 5-4-1.
Елем, последњи пут кад сам био тренер, па најурен због сувише добрих резултата јер нисам Босанац, згодило се тако да и немам класичних везних играча, а имам вишак спољних/крилних играча. Остале карактеристике: Да су сви тимови из лиге стављени на кантар, мој би био најлакши. Да је мерена висина, били најнижи. Да су сабиране године, били би најмлађи. Да је мерена брзина, били би најбржи (но, велим, нисам имао ја играче који могу да играју "тика-така"). Да се могао мерити ентузијазам за тренинг, и ту би били ти дечаци први. Тако сам ја, уз консултације са својим младим помоћником, одлучио да играм са три задња везна играча, што у опште не значи да смо играли дефанзивно. На против, на опште чудо "заредали" смо једанаест утакмица без пораза, и онда сам велим морао отићи, јер како толике победе а да тренер није Босанац јал Ликота. "Тајна" је била у изузетној брзини играча и, гле чуда, у вредном тренингу = спремности, + изгарању на терену. Моји "халфови" кад крену у "продужени спринт" и трансформишу се из задњих везних у крила, нити противник може да се сети како да се супротстави, ни ко то да уради, а ни публици која гледа утакмицу није јасно шта се догађа и како је могуће кад тренер "нема пооојмаа!?".
На ово ме асоцирала анализа игре Колумбије у емисији "Руска бајка". Исто играју а типично, ван шаблона, на сличној филозофији на којој сам ја ономад базирао своју тактику. Хоћу рећи, ако са маленим снагама идете у велики бој, морате размишљати онако како ваш прејаки противник не очекује. Тако бар повећавате своје шансе.

За утакмицу са Швајцарском је лако.
Крстајић је морао мењати испресованог СМС а не Луку Миливојевића. Ја бих у датој ситуацији 1:1, под опцијом да нам треба победа, а везано за начин игре Швајцарске, најпре увео у игру Андрију Живковића уместо Костића. Затим, уместо СМС, класичног центарфора Александра Пријовића. Коначно, уместо штопера Миленковића, Антонија Рукавину. Тадић и Живковић би се смењивали на позицијама крило-лево/десно, што би натерало Швајцарце за "осигуравање простора" јер ко не зна, Живковић игра не само на крилу већ по потреби и иза нападача. Увођењем Пријовића везали (бар) још једног "шифоњера" за швајцарски шеснаестерац. Увођењем нападног Рукавине и по десној страни Швајцарци би и ту морали да жртвују једног играча. И, шта би им остало за маневрисање по средини терена која би се терањем петорице њихових бекова иза линије шеснаест метара, па до неупотребљивог им центарфора, развукло на простор 70х65м који би требало и у дефанзиви и офанзиви да покрива 4 (четири) играча. Да су два пута Шиптари, то не могу. У основи, то би био са наше стране за већину тешко схатљив систем 2-4-2-2. За остало, треба мало и срећа да помогне.

Сада, за Бразил, друга је прилика. Ми се морамо добро бранити, али и покушати шта се може у нападу. Ту се враћам на почетни удеју о три задња везна играча, уз напомену да нисам ја селектовао играче, већ узимам у обзир само оне који су на Крстајићевом списку. Одмах, на централног задњег везног играча поставио бих Марка Грујића (191цм), јер, брале, кад тај пружи "лотре", тешко се пролази. На овај начин, Матић и Миливојевић (који зна да да гол) би могли подупирати наш напад са више слободе. Између Рукавине и Банета Ивановића, у овом случају опредељујем се што се тиче стартне поставе за млађега - Ивановића. Јесте у питању месец дана, али може да значи.
У нападу бих хазадирао. Значи опет обавезно Тадић и опет СМС, пазите, обојица са потпуном слободом у игри. Митриште наравно у шпицу. Живковића бих од почетка загревао.
Дакле, почетна формација 2-5-2-1.
Ето.

Ево, укратко, главне примедбе.
Недовољно професионално уређен фудбалски национални савез је основа од којег почињу сви наши проблеми. Надуго и нашироко се може писати о овом проблему, а на крају ће се све сводити на превелики утицај титоистичког система власти који нам се у фудбалу вуче до данашњих дана.
Све успешне екипе на Светском првенству већ најмање четири године играју у готово непромењеним саставима и са малим корекцијама у поставци игре. Ми смо на такмичење отишли са новим селектором, мењајући чак и његове сараднике, са мало припремних утакмица, доста нових играча и уигравајући две поставке игре, 4-2-3-1 и алтернативну 4-1-4-1 тј модификовани 4-3-3 систем, као офанзивнију варијанту. Са играчима који имају довољно квалитета и искуства, савез се практично определио да се не обрукали на првенству. Уз то , наравно, ишла је и промоција неколико играча које треба продати и узети провизију.
Следи нам смена генерација. Имамо два актуелна модела на овом првенству: Енглеске и Немачке. Селектор Гордог Албиона Герет Саутгејт је енергично пресекао још пре 2-3 године и сада већ добија форму коју је желео. Јоаким Лев и комбиновао између млађих и оних који деценију воде игру немачке репрезентације и погрешио.
Мислим да је закључак јасан. Поготово што ми имамо на " талону" екипу која је 2013. године постала првак Европе и ону која је 2015 године постала шампион света. Али...
Организација савеза мора бити много озбиљнија, што би довело на место селектора најспособнијег селектора са најбољим помоћницима који познају те момке , умеју да их воде и мотивишу и који имају амбицију да остваре највише резултате. Играчи су ту најмањи проблем, али треба нагласити да ми немамо толико квалитетних играча да можемо да саставимо три репрезентације, као што могу Бразил, Шпанија или Француска. Оно што имамо требамо коначно уврстити у сениорски састав и правилно и стручно водити.
ПС Гол који је нас практично отерао са светског првенства у Русији је погодак Шаћирија у 90 и кусур минуту. Праволинијско дупло додавање од 16 до 16 не сме да прође ни друголигашким екипама , а не репрезентацијама. Да је Немања Максимовић у том тренутку био на терену, ми тај гол не би примили. Међутим, за капитена репрезентације Србије која је његовим голом освојила Светско првенство на Новом Зеланду није било места у Русији.

[darkob]

[Прст_у_ока_латиници]

Енглези за свој садашње резултате у футбал поћине пре 8 година, чак су озидали врхунски центар Св Ђорђа, да донесе најсавремнија спортске науке, мисљење, тренирање, руковођење, физиологије, психијатрике, разна обука, како да повећају,побошају, унапређују футбалске вештине своје играће, способности, ефективност, брзина, издуравање, и победе.

Тако гледају да напређују своје играће.
Тако енглези су путовали кроз цео свет гледајући у разним системе, како се младе играће напређују.
Тако су Светски Чампион у У17
Тако су Светски Чампион у У19
Тако су Светски Чампион у У20
Пола Финал Европски Чампионат У21

Соутхгејт прво је стекао свој спосоност као Руководилац у Прем, без много успеха
Па се вратио у младим селекцијама и ту је са младим Репрезентације стекао своја искустав.

Немачка
Мислим да је један мондијал било довољно за Немце да промену свој систем
И тако су на свој мондијал изабрали Клинзмана са Лаув као асистент, и то су тотално помлађивали своје играће, радили на кондиције младе играће, радили су на брзине итд.

Лаув има 6 пола финала у међународне турнире иза себе.
Ствар што разликује овај мондијал од преходне, је састав није помлађена, ти играћи ко су били успешни у младим репрезентације нису се нашли у овој селекцији. И само су неколико од њи играли.

Србија мора имате план за 15-20 година
Где ће поставити цео систем, као у кошарци, и како се ради саде у одбојци
Тако имаш комплетан план за клинце, тинејџери, и младе селекције
Сваки клуб да поставе своје академије врхунске игре за клинце
Стављаш систем где стандардна образовање у школама и гимазије се преклапа са футбалског тренирање са разним академије.

Гледаш да поставиш насклољачких систем, за сви тих играће ко неуспеју да буду профи футбалери, гледаш да од њи ствараш врхунски тренера за омладине, или стручњака у другим послове футбалске индустрије.