[Ђорђе Ивковић]

Само тврдим да селектор не моће сносити кривицу што репрезентативци нису кондиционо врхнски спремни.

Ове су припремске снимка од Парка Св Ђорђа, кућа/штаб/двористе/центар репрезентације енглеског футбал.

Мушке
https://www.youtube.com/watch?v=sE_siXgeMoo

Ове је женске репрезентације енглеске
https://www.youtube.com/watch?v=SeJNYhfBUyc

https://www.youtube.com/watch?v=WEwX5utQUzc

https://www.youtube.com/watch?v=HfQ1dV7lsU4
Знаћи сви су тестирани за кондицију кад стижу у центар из својих профи клубове, и то вероватно сваки пут кад тамо стигну. Тако стручњаци спортске наука знаде где стоје у том тренутак, и што морају да ураде да припремају играће пред следећог утакмици.

Ако гледаш вечином играће носе ГПС прслук
https://www.youtube.com/watch?v=osMrVD5cn_g
Ту имаш гомилу инфомације око перформанс играч
Шта може и шта немуже да уради
И колико то можеш да напређујеш

Селектор је насклоњен на својим стручњака спортске науке.
Е све онда завици где су тих Стручњаци Спортске Науке студирали,
Ко им је предавао, и колико су јаки тих професори?
Колико је јак њиховог рад, проналежење
Њиховог самог физична кондиција
Зашто имаш примера где су дипломирани или студенти спортске науке, врхунски спортисти у својим разним дисицплине.
Где су радили/искуства, кога су припремили и где, и какве су биле резултате?
Тако ако тих стручњаци нису искусили тај врхунски стандард, он ће бити задовољан са својим радом и са својим резултате. Што се лако могу да виде на терени.

Један фантастићан пример је улога Потоћино менеџер/селектор Тотнем и како је утицавао на фитнес и исхрана Харија Кејна.

Профи играћи су увек на том ивици добра/врхунска кондиција и рехабилитације од повреде, ко се може десити у свакој текми.

Тако ја питам јели је стандард наша фитнес/кондиција у Савез/Репрезентације мањи од тих страних клубова одакле стижу наших играћа?

Генерално, у праву си. Само за мало.
У конкретном случају, могао бих негирати твоје острашћене и фрагментарне ставове српском народном пословицом "Не тови се прасе уочи Божића".
Тематика који ти намећеш неупоредиво је сложенија него што је ти видиш.
Шта мислиш, да ли су амерички спортисти привилеговани тиме што америчка влада "гарантује да се њени спортисти не допингују", те су из тог гразлога једини изопштени из анти-допинг контроле на Олимпијским играма, а иста анти-допинг комисија немилосрдно оштри курац на Русима?

Примењено, шта мислиш, да на овом Светском првенству нема допинга, али је контролни пакет у сигурним рукама?
Биће да је у предности онај ко се боље и слободније допингује?

Наш проблем у дискусији је и што нико није нашао (па ни ја и ако сам се потрудио) колико су играчи које репрезентације направили спринтова и којом брзином, а подаци сигурно постоје. То је од кључне важности у савременом фудбалу, будући да постоји тенденција да се смањује укупни обим кретања и скраћивање деоница трчања, у корист повећања фреквенције и брзине трчања. Иначе, по ономе што је објављено, наши репрезентативци су у групној фази такмичења претрчали највише од све 32 репрезентације!. Дакле, с те стране, твоје виђење "фитнеса" никако не стоји.

Јесмо ми опали у квалитету тренерског кадра, али то не значи да баш ништа не знамо. На Новом Зеланду, упркос свему, наша селекција U20 не да је била инфериорна по питању "фитнеса", већ је била доминантна, будући да је за разлику од нпр Бразила, три утакмице морала да решава у продужецима. Дакле физички је била додатно оптерећена. И после, ти исти играчи када оду у иностранство, не могу добро да трче? Па ради се и о томе што незрели оду из својих природних средина и паре им ударе у главу, итд.

Постоји још један проблем, генетске природе. У фудбалу је важна брзина а не толико висина (тзв. лонгитудиналана димензионалност скелета), за разлику од других спортова. Наш "Динарски тип" је по критеријуму висине први у Европи (па и у свету), али знатно заостаје у брзини. Моравци су нижи и бржи, али из много разлога теже долазе до изражаја. То је тема за себе.

Ја ћу скренути овом приликом пажњу на једу кључну ствар, која се багателише. Зар вама свима није чудно да се првенства скоро свуда у свету играју у ритму јесен-пролеће, односно почне једне године, а заврши се друге? Зар не би било логично да се игра у једној години?

Главни разлог томе је Голфска струја која западним земљама обезбеђује благе зиме током којих се фудбал може играти, па је читав светски систем такмичења њима прилагођен. То одговара и Медитеранским земљама. Сви они почну првенство почетком септембра, око Божића имају краћи одмор, и завршавају првенство крајем маја. Одморе се, па наново. Тако су сва светска такмичења прилагођена њиховом биоритму.
Када би се играло "година за годину" односи снага би се временом знатно променили. Ево зашто:
У поменутим западним и медитеранским земљама се примењује једноциклични систем припрема. Они у јулу-августу имају шестонедељне припреме, и даље су у такмичарском ритму.

Наши клубови су присиљени на двоциклични систем, у коме зимске припреме, након дуге паузе трају осам недеља, па у јуну дође до паузе, и затим следе петонедељне припреме на којима се не поправља физичка способност, већ је задатак да се врати на такмичарски ниво. Пад радне способности у току летњег одмора је 20%.У првенству радна способност се не поправља. Да закључимо: то је енормно узалудно трошење енергије. Уби нас превише мастурбационог тренинга.

Неретко, играчи који дођу из страних земаља изненаде се "јер се код нас више тренира". Па мора. Имамо седам недеља "сувог" тренинга више, и десет недеља такмичења мање.

Сви мисле да су "Немци најспремнји физички, а да су Бразилци 'техничари' ". Тако сам и ја мислио док ме нису научили шта је то "максимална потрошња кисеоника" и сличне ствари. Онда сам сазнао да су Бразилци по кондицији једнаки Немцима. Зашто? Па у главном зато што им такмичења трају скоро целе године.

Питање би било како би изгледала Лига европе да почиње у марту, да најбољи клубови из ЕУ немају паузу током лета, и да се заврши у новембру?

Читао сам негде о "спартанском дрилу" младих фудбалера Манчестер Јунајтеда. Па се каже да они немају тренерке за тренинг, већ без обзира на временске услове тренирају у шортсевима. Тако их челиче. Ма спартански, нема збора. Ја сам једар на први тренинг, у фебруару месецу, играче извео на температури -15Ц, са снегом до колена. Баш би ме занимало да видим челичне Енглезе у шортсевима у тим условима.

Шта би ми у датим околностима могли урадити? Да не говоримо о рефлекторима на стадионима који су нормална ствар у Немачкој и на стадионима нижег ранга. У летње доба мрак у нас пада после пола девет, те се утакмице могу играти са почетком у 6х, чак и у пола седам. Дакле, лиге могу трајати до краја јуна месеца, па и почетком јула, без обзира на врућину, а почињати средином августа. И друго, треба напустити стереотип прављења "фискултурних сала" величина кошаркашког или рукометног терена, са паркетом, већ већих, са вештачком травом, да се фудбал и током зиме настави играти.

Не бој те се умора. Умор је најбољи лек против умора.

[Бенито]

Е, ово је већ, НЕШТО.
Хвала, Нимбусе. Лепо је сазнати нешто ново.
Него, ево три питања:
Шта мислиш о Французима?
Да ли је Уругвај екипа која не може да прими више од једног гола, чак и од Француза?
А што се тиче ових твојих анализа, да ли наша репрезентација може да делује довољно опасно и модерно, а нарочито брзо, ако су у тиму у исто време Матић, Сергеј Милинковић Савић и Митровић, а обашка плус и Миливојевић?

[Ђорђе Ивковић]

Е, ово је већ, НЕШТО.
Хвала, Нимбусе. Лепо је сазнати нешто ново.
Него, ево три питања:
Шта мислиш о Французима?
Да ли је Уругвај екипа која не може да прими више од једног гола, чак и од Француза?
А што се тиче ових твојих анализа, да ли наша репрезентација може да делује довољно опасно и модерно, а нарочито брзо, ако су у тиму у исто време Матић, Сергеј Милинковић Савић и Митровић, а обашка плус и Миливојевић?

Да се разумемо, што се брзине тиче, она је урођена 95% и ту тренингом не може пуно да се уради. Код брзине је кључна СЕЛЕКЦИЈА. И, пратеће, систем обуке. Наиме, брзи играчи спорије усвајају технику од спорих (и здепастих), а ми имамо склоност да за "таленат" рачунамо само "шеву" на малом простору. Против Црнаца се по овом питању не може ништа. Њихова биологија је друкчија - имају већи проценат светлих мишићних влакана задужених за брзину,експлозивност, гипкост... од тамних мишићних влакана задужених за истрајност у раду.

Да ли ипак можемо више? Па свакако да. Ево Хрвата, нема ту неке велике разлике између нас (ако не рачунамо патриотизам). По висини, нижи су од нас пар милиметара у просеку. Па ипак, они имају опак тим. Дакле, може се.

Друго, наша репрезентација U20 са Новог Зеланда може бити пример за светске уџбенике, како се екипа ГРАДИ, ствара. Како се обавља припрема по свим основама - физичка, тактичка, психолошка; како се ствара јединство и како се коначно води тим кроз вишефазно такмичење. Дакле, опет, може се.

Можемо ми направити добру и складну комбинацију и са фудбалерима које си побројао, ако им се придодају и играчи другачијих морфолошко-моторичких карактеристика, али да се кроз читав селекциони процес (дакле укључујући и млађе категорије, али и клубове) изгради унифицирана филозофија игре. Ја Матића изузетно ценим, али је неразумно правити екипу са 10 Матића у пољу. Од таквог тима среће не би било.

Митровић је поучан пример. Можда сте заборавили, али он је пре четири године био бржи и окретнији него сада. Више воли ноћни живот од тренинга, отежао је. Да је као Роналдо посвећен тренингу (Роналдо има 7цм бољи одраз од кошаркаша америчке НБА лиге, то није Божјим талантом дато му, већ тренингом), био би међу најубојитијим светским стрелцима. Али шта да радимо кад није?

Што се Француске тиче, по ономе што су данас показали, изгледају као први фаворит међу шеснаесторицом који су прошли групну фазу. Опет:застрашујућа брзина акција. Но, пошто су примили три гола, то баца озбиљну сенку.
Уругвај је невероватно тврда екипа, али свако може да прими више од једног гола. Поготово кад ти резултат не иде на руку, па мораш да кренеш у напад и отвориш одбрану.

[Бенито]

Апсолутно смо сагласни око " случаја" Нови Зеланд и што време више пролази , све се више дивим људима који су мукотрпним и паметним радом дошли до тог резултата. Обашка што их је газда Терза бојкотовао мислећи да је то такмичење неважно , па их је лишио услуга првог нападача екипе Луке Јовића, као и Михаила Ристића, који су морали баш тада да " поправе све зубе".
Све сам ово сагласан што си написао ( осим за Митровићев ноћни живот, јер не знам да ли је то тачно), па те у складу са тим питам да упоредиш Пауновић- Косановић линију играча у пољу:
Здјелар- Максимовић. Сергеј- Гаћиновић- Живковић
и
Крстајићеву против Швајцарске и Костарике
Матић- Миливојевић. Тадић- Сергеј- Љајић ( Костић)

Значи, пошто познајеш све наведене фудбалере, како су по физичко- тактичким карактеристикама уклопљени први, а како други?

ПС Мислим да већина Срба прецењује Хрвате, иако су одлична екипа, поготово што су још порасли због успешног проласка групе. Мада ту су им се многе ствари наместиле. Прва утакмица против изразито талентоване Нигерије, али најмлађе екипе на првенству. На искуство су добили, а онда распаднута Аргентина која креће на победу, па и ту је било егал до великог кикса голмана Аргентине. За крај Исланд који је Хрвате добио два пута у квалификацијама, мора да јури победу и практично не играју иза лопте, него нападају сво време,што искусни Хрвати користе и добијају утакмицу. Видећемо Хрвате сада у мало промењеним околностима.
ПСС Уругвајци су против Португалије примили први гол после годину дана, а играли су преко 10 утакмица у међувремену.

[Ултрадесничар]

ПС Мислим да већина Срба прецењује Хрвате, иако су одлична екипа, поготово што су још порасли због успешног проласка групе. Мада ту су им се многе ствари наместиле. Прва утакмица против изразито талентоване Нигерије, али најмлађе екипе на првенству. На искуство су добили, а онда распаднута Аргентина која креће на победу, па и ту је било егал до великог кикса голмана Аргентине. За крај Исланд који је Хрвате добио два пута у квалификацијама, мора да јури победу и практично не играју иза лопте, него нападају сво време,што искусни Хрвати користе и добијају утакмицу. Видећемо Хрвате сада у мало промењеним околностима.
ПСС Уругвајци су против Португалије примили први гол после годину дана, а играли су преко 10 утакмица у међувремену.

Синоћ Ранку Стојићу само што нису излетела антихрватске изјаве ( вероватно је имао непријатна искуства док је бранио у загребачком Динаму ) док глумац (?) Виктор Савић је желео само да прогнозира
само са колико разлике ће Хрвати савладати Данце.

[Ђорђе Ивковић]

Чињеница је да Хрвати имају добро укомпонован и "незгодан" тим.

За Уругвај ћемо видети. Ипак је ово Светско првенство, свака утакмица је тежи изазов а све што је до тада било, не важи се више.

Код ових наших је проблем што су се Здјелар и Максимовић "изгубили", стагнирали, а није много боље ни са Живковићем и Гаћиновићем. (Исто је, бар тренутно и са Тадићем). Иначе, одговор би био релативно лак. Млади би лагано у следећем четворогодишњем циклусу требали преузети водеће улоге. Тада ће имати 27-28 година, дакле биће у идеалном добу за највише домете. Матић ће тада имати 33 године, Миливојевић 31. Реално, пошто се пуно троши, Матић тешко да ће тада бити у снази и вољи да игра за репрезентацију, Миливојевић можда, мада ми се чини да је он управо пружио свој максимум...

[Прст_у_ока_латиници]

Уругвај су сично одржали мајсторска класа у нападање са 2 нападач, Кавални и Сварез, не тамо то видели смо колико су били дисциплиновани, зашто си имао Кавани играјући као бек. 4/5 играћа су им кичма тима 3 одлична дефанзиваца, Годин, Коатес, Гиманез, два од којих играју заједно у Атлетико Мадрида.

Улазимо у кључним фазе турнир где јужти картоне су и то како важни.
После Србије, хрватска је имала највише јужте картоне.
Тако заменице тих први тимци су ће бити изузетно важни.

[смедерево]

[luka.luke]

Знаћи сви су тестирани за кондицију кад стижу у центар из својих профи клубове, и то вероватно сваки пут кад тамо стигну. Тако стручњаци спортске наука знаде где стоје у том тренутак, и што морају да ураде да припремају играће пред следећог утакмици.

Ако овај проблем рјешиш, добићеш нобелову награду. 100%

Сигурно да се након проведених анализа, у кратком периоду припрема пред такмичење као што је СП може нешто мало поправити физичка припремљеност фудбалера, али се сигурно не може од играча који је спреман да у високом ритму (какав се игра на СП) игра 60 минута, направити играч који може у високом ритму одиграти 90 минута или 120 у случају продужетака. Људски организам је на оптерећења ограничена ствар, није свемогућ. Мислим ( а Нимбус нека потврди ако сам или нисам у праву) да се у тако релатвно кратком пероду припрема највише пажње посвећује уигравању тима (тактика, уигравање линија, уигравање варијанти напада и др,)

Да би се физичака припремљеност спортисте као битан фактор и процес у достизању врхунских спортских резултата у разумила, није довољно погледати неколико видео клипова и прочитати који чланак. Много је то комплексно. Нимбус вам је врло лијепо и укратко наводио неколико фактора који утичу на физичку припрему спортиста и колико се на неке факторе може врло мало утицати (VO2max, брзина, издржљивост ...), а у кратком периоду за припреме практично ни мало.

Немам ја намјеру да браним селектора Крстајића (чак га уопште не миришем), али за физичку (не)припремљеност, једноставно не може бити одговоран.

[Бенито]

Не знам зашто инсистирате на физичкој припреми наших играча, кад су они били релативно добро припремљени. Они су тактички лоше стајали , предалеко један од другог, и зато су се превише трошили. Дакле, проблем је у тактичкој припреми и неуиграности, па су на друге две утакмице изгледали као да не могу да стоје на ногама.

[Бенито]

Шпанија- Русија - испаде фаворит турнира, а прођоше браћа
Генерал Черишев је дуго спремао ову утакмицу и то је очигледно. Напустио је игру одбране у зони, где им е Игњашевич стално био рупа и пронашао му право место- либера или чистача. Издржао је прво полувреме у систему 5-3-2, а од другог полувремена и кроз продужетке у 5-4-1 систем. Као што напомену Нимбус, екипа која стоји изразито дефанзивно много се више физички троши од екипе која напада, што је и овде био случај. Требало би напоменути да је Черишев имао огромно поверење у своју двојицу најискуснијих играча- Игњашевича који је успео да одигра утакмицу готово без грешке и голмана Акинфејева, јер је знао да колико год одбрана буде добро играла, Шпанци ће имати неку шансу. То је посебно опасно, јер су то шансе које су врло близу гола и голман мора стално бити спреман. Акинфејев је, после много оспоравања, постао јунак нације.
Још једном се показало да се против екипа које " воле лопту", и обично играју у систему 4-3-3, а у надмоћи се претвара у 2-5-3, не треба играти са размакнутим линијама, нити инсистирати на пресингу, како је то ономад покушао сер Алекс Фергусон у финалу Лиге шампиона Барселона- Манчестер јунајтед 3-1.
Сетимо се , наиме , узвратне утакмице баража за Европско првенство за младе , од пре три године, између Шпаније и Србије 1-2. Селектор Србије Радован Ћурчић се одлучио за систем 4-1-4-1, а не 5-4-1 као Черишев. Али, играч који је играо задњег везног играча био је практично предњи либеро. Ово место у тиму је било омиљено код доста тренера у Европи након ере Бекенбауера. Ни Ћурчић, као ни Черишев није имао звучна имена у екипи. Најпознатији је Филип Костић који је дао и победнички гол, а играо је и Вељковић који је на Светском првенству играо против Бразила. Оно што је слично мечу Русија- Шпанија је што је и тада, а и данас главни шпански играч био Иско, који се и тада и сада стално вртео по боковима тражећи лопту, јер им је игра између линија одбране, што Шпанци највише воле, била забрављена.
Питање се јасно намеће, зашто се наш стручни штаб није одлучио за сличну тактику у мечу против Бразила, који игра на сличан начин као и Шпанија? Сигуран сам да су о томе размишљали. Одлучили су се за 4-1-4-1 систем, али у такозваном " дијамант " систему, прилагођено играчима изразито офанзивних својстава као што су СМС, Љајић, Тадић и Костић. Тако су линије остале размакнуте, као да ми владамо тереном, а бранили смо се. Против такве поставке Бразилци су искусно пробали неколико стандардних напада на ту формацију. Неколико пута им није успело, а онда је пао гол Паулиња. То је напад где се леви бек спушта на место левог нападача, кога практично дуплира, што доводи до померања десног штопера у помоћ десног бека. У тренутку кад леви везни, Кутињо , узима лопту, главни нападач Жезус се такође помера у леву страну, односно у десни део наше одбране. Тада леви део наше одбране Вељковић- Коларов практично не види добро лопту, као што то добро примети Нимбус. Вељковић креће за Жезусом, односно помера се у десно, али Коларов не креће за њим него остаје код леве аут линије уз Жилијан. Паулињо, десни везни се забија у празан простор, и тамо га затиче фантастичан Кутињов пас и пада гол. Да су нам линије средине терена биле ближе одбрани, то место би лако попунио задњи везни играч, који бајдавеј није требало да буде Матић, јер он није играч за то место. Очигледно да утакмица није била добро спремљена, јер су у стручном штабу изгледа имали друге приоритете од тога да пробају да дођу до доброг резултата.
То је што се тиче Руса, а видећемо како ће против Хрвата, јер се ради о другачијем тиму од Шпаније.
Хрватска- Данска, опет пенали и прођоше комшије.
Данци су изашли храбро са три нападача, за разлику од досадашњих игара Скандинаваца, који су познати по томе да дисциплиновано стоје иза лопте. Хрвати стандардно 4-2-3-1. Међутим, Далић је увидео да не може ништа да уради и избацује Брозовића и убацује Ковачића и прелази у 4-1-4-1. Треба рећи да Далић одлично познаје своју екипу и сво време покушава да " продужи клупу", не само због свежине, него и због картона. Хрвати ме ни сада нису нешто претерано одушевили, али морам да кажем да је Анте Ребић фантастичан играч и да уз стандардне звезде тима: Модрића, Ракитића, Перишића и Манџукића, тај дечко Ребић представља играча који ускоро може бити велика звезда европског фудбала. Његов дриблинг којим је "сломио кичму" Шмајхелу је апсолутно изузетан фудбалски зез.
Русија неће сигурно играти на исти начин против Хрватске, као против Шпаније. Мислим да ће бити јако занимљива утакмица, а Русима је шанса у нападу на задњу линију Хрвата, која је најлошији део тима и опстаје захваљујући фантастичној игри Ракитића и осталих играча средине терена.
Тандем Головин- Ђуба морао би да има помоћ да би Руси дошли до неког бољег резултата.
Ако неко жели нека прокоментарише.

[Ђорђе Ивковић]

ОК. Има доста материјала, нема потребе да гомиламо речи. Да дамо само пар напомена, више опште природе.

- Ниједан систем није симетричан ни хоризонтално ни вертикално. Ретко се дешава да оба бека играју подједнако и офанзиву и дефанзиву. Чак и ако су изразито офанзивни, не значи да играју исто. Пример су наши бекови Рукавина и Коларов. У другој констелацији бека игра Антонов, "рудиментарни" бек, који испуњава све услове да му легендарни Чика-Дача, претеча фудбала у Србији, каже своје чувено "Иди биди бек", што се односило за здраве и јаке момке који технику баш не знају много. У оба случаја (ако левог бека играју Коларов или Антонов) писаће да одбрана игра са 4 играча у линији.
Или, опет U20 са Новог Зеланда, два задња везна су играли Саша Здјелар (183цм) и Немања Максимовић (189цм), (шта да радимо кад смо високи), али са врло различитим стилом игре и отуда и задацима у игри. Док је Здјелар изразити "квариша", задужен за деструкцију организације напада противника - улоге врло захтевне и за тим корисне, али недовољно "споља" цењене, дотле је Максимовић такође спречавао нападе противничке, али је имао много више учешћа у нашим нападима. Други гол против Бразила, којом приликом смо Бразилцима протурили два пута лопту кроз ноге, је школски пример трансформације играча из дубоке одбране у сам врх напада. Не заборавимо, за овакву трансформацију и реализацију, потребни су и интелигенција и техника и уиграност, али и висока радна способност, јер је Максимовић у продужетку последње утакмице Шампионата, након свих мука, направио продужени спринт од 70м, а на крају није (услед замора) направио техничку грешку.

- Врхунске екипе никада не примењују само један систем у току утакмице, већ се непрестано трансформишу, у зависности од развоја ситуације.

- Када је игра у питању, исто важи и за "Сељак" (старо име) из Сирига и репрезентацију: екипа се ствара, екипа се не саставља. Али, сто пута сам говорио мојим селским фудбалским мудрацима: Ви чак и не састављате тим, ви га буџите. Исто су радили Крстајић и другови са репрезентацијом. Постављати СМС на задњег везног тако изнебуха није ништа друго до буџење е да би се направило место за неког фаворизованог играча.

- Надам се да смо питање трчања превазишли. Поменућу (по сећању) једну изјаву Југовића о искуствима тренирања у Италији. То је нешто невероватно. Код Арига Сакија поједини тренинзи су трајали по 4,5 сати! Али, не, није играчима терана душа у нос. То су биле практично примењене фудбалске студије. Саки са сарадницима припреми читав елаборат о противнику, и онда "намештају" екипу. Шта ако ово, шта ако оно... ко кога чува, ко кога удваја, како се "отварати", како у прекидима итд... Нема ни трунке импровизације. И, пазите, то се ради са врхунским професионалцима који су већ уиграни!

Наш стручни штаб једноставно није способан за ту меру студиозности.
А то је оно што су требали радити на припремама, поготово зато што је потпуно измењен систем игре.

- Увек се враћамо на репрезентацију U20 са Новог Зеланда, зато што осећамо да је њихова игра, односи у екипи, целокупни приступ, најближи нашем сензибилитету, нашој фудбалској емоцији. Не треба бежати од себе, већ се уздизати. Ако је рад са репрезентацијом у питању ја бих, о да!, упутио понуду Вељку Пауновићу за селектора са уговором на десет година. Да се формира адекватан стручни штаб (бројнији и, важније, стручнији од садашњег), али да се концепт рада унифицира, тако да се гради иста игра од U16 (када у први план избија такмичарска компонента, до тада су првенствено обука и индивидуални развој примарни). све да буде под једном контролом.

[Бенито]

Апсолутно смо сагласни. Као патријарх уругвајског фудбала Оскар Табарез, који не само да је селектирао ову репрезентацију, него створио сваког од ових играча.
Хвала ти за ово сеоски стратег, али веровао или не, знам одлично да се екипе трансформишу током утакмице у различите формације.
Међутим, остајем при том да се против изразито офанзивних екипа у данашњем времену мора играти дефанзивно, јер цела игра ових техничара је у томе да траже рупу између линија.
Имамо и нове примере да сам био у праву. Мексико је кренуо у ппресинг против Бразила и то је изгледало атрактивно, али убрзо их је Бразил згазио. Јапан је кренуо дефанзивно против Белгије и сачекао контру.
Уз претходне примере, закључак је јасан.

---

Што је Јапан још и потврдио. После 0-2 су кренули у напад и уследила је казна. Као неке камиказе. Прелепа утакмица.
ПС овај Насер Шадли је страшан играч.

[Ђорђе Ивковић]

Бенито:

Хвала ти за ово сеоски стратег, али веровао или не, знам одлично да се екипе трансформишу током утакмице у различите формације.

???
Нигде нисам у том контексту помислио на тебе. Поменуо сам само моје сеоске муљаторе. Примера ради, питали једног што је био бог и батина у клубу како плаћа играча. Одговор: "Како кога и како кад!". И слично.