Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Шумадијска група корпуса
#57

Један занимљив документ.
Поручник Богдан Милановић, командант 2. батаљона Левачке бригаде доставља команданту левачког среза 19. децембра 1943. године списак лица којима треба материјално помоћи.

Прва на списку је осмочлана породица Богољуба Живковића из Мотрића, којима су Немци 28. августа 1941. године спалили цело домаћинство (штета процењена на око 300-400.000 динара) из разлога што се његов син Обрад налазио у партизанском одреду "а чије боравиште ни данас се не зна."

Друга на списку је деветочлана породица Милице Јевтић из истог села, чије домаћинство је спаљено истог дана када и Живковићима (штета процењена на 100.000 динара), а муж Војислав је погинуо у октобру 1941. године као партизан.

АВИИ, Ча, С-В-2963

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#58

Капетан Марвел Јуниор и "Орлови Шумадије" 1942:

[Слика: EB7h9-Df-W4-AAr1l-K.jpg]

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#59

(08-11-2018, 06:37 PM)Милослав Самарџић Пише:  Војног суда, не преког. Војни судови су увек постојали, формацијски, а преки повремено.

Имамо га на списку жртава комуниста у КГ округу:
324. Драгољуб Ж. Јанковић из Станова. Одлука Среског народног суда за срез Гружански, Д. бр. 143 и 156, од 21. фебруара 1946, гласи: ''Установљава се да нема места конфискацији имовине стрељаног Драгољуба Ж. Јанковића из Станова''. Мало имање на коме је живео остављено је његовој мајци, ћерци и зету и њиховој деци (двоје деце). Драгољуб је рођен 1896. у Грошници, био је официр са Солунског фронта, носилац златне медаље за храброст ''Милош Обилић''. Рат је дочекао у чину резервног капетана. Био је члан Војног суда 1. шумадијског корпуса. На крају рата вратио се кући у Станово, рекавши ''да нема намеру да се крије, јер ништа нечасно није урадио, нити је иједну пресуду донео, или документ потписао, који би ма коме могао да нашкоди''. Одведен је у Капислану почетком марта 1945. После пет дана родбини је речено да није ту. Касније, родбина добија усмено обавештење да је Драгољуб стрељан ''због сарадње са окупатором''. (Према захтеву за рехабилитацију који је његов унук, Драгољуб Радојевић, инжењер из Крагујевца, поднео Окружном суду у Крагујевцу 1. јуна 2006. године.)

У вези Преких војних судова из докторске дисертације Дисциплинска одговорност у војсци Србије од Милојка Миловановића, Београд,2016 :

Право на образовање Преких судова имали су команд.групе корпуса, команд.корпуса и команд.срезова.
Команд.бригада имали су право на ово ако им одобрење да команд.корпуса који мора водити рачуна о томе да ли је потчињени команд.бригаде довољно зрео и способан да правилно користи овлашћења за за преке судове.
Извршење смртне казне се вршило ватреним оружјем.
Смртне пресуде ових судова морале су се послати Штабу ВК у року од 3 дана од дана доношења.
Народни равног.одбори требали су да дају мишљење о кривици за свако лице које се ставља под преки суд.
У састав преког суда мора ући , неизоставно, једно лице које је свршило Правни факултет.
Стрељање без пресуде сматрало се злочином, а било је забрањено батинање као казна јер је противно достојанству човека.
Четн.одреди и ЈВуо( као правни следбеник) примењивали су Уредбу о војној дисциплини из 1923.
Одговори
#60

Санитет Команде среза Левачког ГШ 56/5

др Јаков Малекијан - референт санитета
др Војислав Марковић - гл. лекар
др Јоханесен - трупни лекар
апот.кап.II кл. Драгољуб В. Дицић - апотекар
Одговори
#61

Др JOHANNES ASKEVOLD JOHANNESSEN
Рођен 7.нов.1886 на Исланду, од оца Норвежанина из Бергена, који је живео у Рејкјавику и бавио се трговином.
Јоханес завршава медицину у Копенхагену 1914 и одмах одлази, са колегом у Лондон. Тамо проналазе оглас у коме се траже лекари, који би са Црвеним крстом отишли у Србију, на испомоћ, током Великог рата.
Стигли су у Србију и одмах се прикључили српској војсци. Колега умире од тифуса, а др Јоханес одлази преко Албаније и даље.
Након рата, једно време ради у Дебру, а највише и коначно у Рековцу.
Након окупације 1941 прикључује се партизанима, на које је прво наишао у Левчу. После њиховог одласка враћа се свом позиву, све до приступању у ЈВуО.
Због своје пожртвованости био је омиљен у народу и целом Левчу. Спашавао је као лекар, али и као патриота хуманиста. На многе Левачког куће, као и оне Ромске, стављао је натписе, као Жутица не приближавај се !, кад год би сазнао да ће у тим домовима окупатор да врши репресалије.
Сарађује са четницима, а потом им се прикључује.
Трупни лекар Санитета Команде среза Левачког, 1944.
Након рата, због његове четничке прошлости, скрајнут је од комуниста до понижења и др Јоханес пада у заборав. Са породицом је скромно живео у селу Ратковић, између Рековца и Крагујевца.
Тихо, и од државног режима и од јавности, умро је 28.фебр.1958. Његов гроб, углавном о Задушницама, обележавали су сељаци, а када су отишле и те генерације, све је прекрио доказани српски заборав.
Ипак његов хуманизам није остао непознат у домовини Исланду, где ће, додуше са закашњењем бити објављена његова читуља. Тамошњи медији на две стране ( има на интернету ), 1965, донеће причу о др Јоханесу, прогласивши га Српским Шиндлером.
Најзад, тек данас, једна улица у Рековцу, поред Дома здравља, носи назив по њему.
Одговори
#62

Свака част за ово! Ко би рекао...
Одговори
#63

И ја сам пао у несвест и ако сам навикао.
Први високошколовани човек из Надрља, најв.Левачког села је отишао са четницима у јесен 1944 и нестао. Данас нико за њега незна.
Одговори
#64

Алал вера, Мићо!
Ето, можемо констатовати да је још један Равногорац добио улицу, мада сумњам да су у општини Рековац, приликом образложења давања имена улици поменули да је овај бивши Исланђанин икада био у четницима.
Одговори
#65

(14-05-2020, 09:12 PM)Мића Адмирал Пише:  Др JOHANNES ASKEVOLD JOHANNESSEN
Рођен 7.нов.1886 на Исланду, од оца Норвежанина из Бергена, који је живео у Рејкјавику и бавио се трговином.
Јоханес завршава медицину у Копенхагену 1914 и одмах одлази, са колегом у Лондон. Тамо проналазе оглас у коме се траже лекари, који би са Црвеним крстом отишли у Србију, на испомоћ, током Великог рата.
Стигли су у Србију и одмах се прикључили српској војсци. Колега умире од тифуса, а др Јоханес одлази преко Албаније и даље.
Након рата, једно време ради у Дебру, а највише и коначно у Рековцу.
Након окупације 1941 прикључује се партизанима, на које је прво наишао у Левчу. После њиховог одласка враћа се свом позиву, све до приступању у ЈВуО.
Због своје пожртвованости био је омиљен у народу и целом Левчу. Спашавао је као лекар, али и као патриота хуманиста. На многе Левачког куће, као и оне Ромске, стављао је натписе, као Жутица не приближавај се !, кад год би сазнао да ће у тим домовима окупатор да врши репресалије.
Сарађује са четницима, а потом им се прикључује.
Трупни лекар Санитета Команде среза Левачког, 1944.
Након рата, због његове четничке прошлости, скрајнут је од комуниста до понижења и др Јоханес пада у заборав. Са породицом је скромно живео у селу Ратковић, између Рековца и Крагујевца.
Тихо, и од државног режима и од јавности, умро је 28.фебр.1958. Његов гроб, углавном о Задушницама, обележавали су сељаци, а када су отишле и те генерације, све је прекрио доказани српски заборав.
Ипак његов хуманизам није остао непознат у домовини Исланду, где ће, додуше са закашњењем бити објављена његова читуља. Тамошњи медији на две стране ( има на интернету ), 1965, донеће причу о др Јоханесу, прогласивши га Српским Шиндлером.
Најзад, тек данас, једна улица у Рековцу, поред Дома здравља, носи назив по њему.

Ево и његова фотографија
[Слика: johanson.jpg]

https://www.facebook.com/kolorizovanaproslost/
Бојење црно-белих фотографија. За све информације и питања на ФБ страницу или на имејл kolorizovana.proslost@gmail.com
[Слика: image.jpg]
Одговори
#66

НИКОЛА В. КАЛАНОВИЋ
Рођен 17.фебр.1893. у Страгарима, код Крагујевца, од оца Велимира и мајке Тодоре.
Завршио Војно-занатлијску школу Артиљ.техн.завода у КГ, 1905-1911.
Учесник Ослободилачких ратова 1912-1918 и носилац десетак наших и страних одликовања.
Преведен у ваздухопловство, као аеропл.механичар. На Солунском фронту у франц.ескадрили Ф.86.
После Великог рата, члан више војних делегација у увозу војне опреме у ваздухопловству :
19.фебр.-1.јун 1927, 9.јун-8.нов.1928 ( пријем мотора Сименс ),Берлин
8.нов.1928-20.апр.1929 ( пријем мотора Лорен ), Француска
На пословима израде аеро-плана Валтер (1929), Бреге (1933), До-17 (1938)...
3.апр.1941 унапређен у чин акт.вишег в.-ч.IV кл.
10.апр.- 11.дец.1941. на располагању Команде жандармерије, када је пензионисан и враћа се у Страгаре.
21.окт.1943 ухапшен од Гестапоа и потом отеран на присилан рад у Беч ( фабрика Хагенмајер, до 20.фебр.1944 ), па у фабрику аеропл.мотора у Раковици ( до 10.маја 1944 ).
Када се нашао на слободи, враћа се у Крагујевац и ускоро ступа у ЈВуО.
На служби у Команди Шумадијске групе корпуса.
У јесен 1944 са четницима одступа за Босну.
У босанској голготи, 29.апр.1945 заробљен од комуниста, у с.Бијело Бучје, код Теслића. Спроведен у логор код Шапца, па у затвор ОЗНе у КГ. 21.јула 1945 пуштен ( амнестија ), па поново ухапшен већ 1.авг.1945 и поново пуштен из КП у Нишу 20.авг.1945 ( амнестија ).
Умро у Новом Саду 1976.

Брат од стрица - Војислав Калановић, градоначелник Крагујевца ( 1923-1933 ).
Одговори
#67

Opisujuci Dusana Smiljanica komand.Sumadijske grupe korpusa, Slobodan Cirovic u knj. Gruza u cetnicima, navodi da on izmedju dva rata, zbog nezavrsene visoke vojne skole i sluzbe u pogranicnim jedinicama, nije mogao da napreduje dalje od cina kapetana, sto nije tacno.
Siljanicu je odobravano polaganje za cin akt.pes.majora : 3.okt.1931, 16.okt.1933. i 7.dec.1936.
I sva tri puta nije polozio.
Unapredjen je u majora u ratu Ukazom VKBr.1706, od 8.nov.1942, a vaznost cina od 6.sept.1942.
Одговори
#68

(Јуче, 11:18 AM)Мића Адмирал Пише:  Opisujuci Dusana Smiljanica komand.Sumadijske grupe korpusa, Slobodan Cirovic u knj. Gruza u cetnicima, navodi da on izmedju dva rata, zbog nezavrsene visoke vojne skole i sluzbe u pogranicnim jedinicama, nije mogao da napreduje dalje od cina kapetana, sto nije tacno.
Siljanicu je odobravano polaganje za cin akt.pes.majora : 3.okt.1931, 16.okt.1933. i 7.dec.1936.
I sva tri puta nije polozio.
Unapredjen je u majora u ratu Ukazom VKBr.1706, od 8.nov.1942, a vaznost cina od 6.sept.1942.
Да ли знате када је Дуја унапређен у пуковника?
И да ли знате у селу Јабучју је пре коју годину откривен његов споменик у близини цркве на гробљу, да ли је стварно тамо сахрањен
Одговори
#69

Видео га је мој деда кад је једном приликом долазио у Доњу Лепеницу да обиђе јединице Аце Милошевића. Описао га је тачно онако какав је био на сликама - дуга плава коса, без браде, ћосав...

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним