24-05-2026, 09:13 AM
Догађаји на Славији јуче су јасно показали једну ствар — на политичку сцену Србије уводи се тихо нова организација опозиције владајућем СНС-у. То више није ни случајност ни спонтани политички процес. Пред нашим очима ствара се нова политичка структура, састављена од старих, али некомпромитованих кадрова и нових, јавности још увек непознатих лица.
Као што су некада естрадни уметници тапшали листи СНС-а и служили као декор власти, тако данас гледамо нову поставу јавних личности које стају иза такозване студентске листе. Само су улоге промењене — механизам је остао исти.
И немојмо се заваравати. Та листа ће, по свему судећи, на изборима освојити између 30 и 35 одсто гласова. На такав исход већ сада може да се стави новац у кладионици. Али суштина није у процентима. Суштина је у томе што ће та нова и неукаљана опозиција бити формирана по вољи центара моћи који се не налазе пред очима грађана Србије.
У годинама које долазе гледаћемо вештачки произведену „мртву трку“ између напредњака и те нове опозиције, док ће се власт постепено преузимати по локалним самоуправама. То је модел. Тако се прави контролисана смена политичких гарнитура. Тако се један систем не руши — већ пресвлачи.
Ништа ново Србија у томе није видела. И Радикална странка је годинама „дисала за вратом“ Демократској странци, све док преко ноћи није постала проевропска, прихватајући обећања и услове које је морала да прихвати да би дошла на власт. Данас гледамо исти сценарио, само са новим глумцима и другачијом сценографијом.
А стара опозиција? Она се буквално распада пред нашим очима. Годину и по дана студентског активизма показало је сву њену политичку беду и немоћ. Уместо да понуди идеју, програм и снагу, она покушава да се по сваку цену закачи за студентски покрет, не би ли преко туђих леђа ушла у Скупштину и дограбила понеки мандат.
Неко ће то назвати политичким умећем. Ја бих пре рекао — политичким преживљавањем без части и без идеологије. Од некадашње „европске Србије“, коју су годинама продавали као историјски пројекат, остали су само политички дроњци који данас траже било какав спас.
И зато треба ствари назвати правим именом. Прича о паду надстрешнице и протестима одавно је превазишла питање трагедије и одговорности. Она је постала средство за стварање нове политичке опозиције у Србији — опозиције састављене од старих, некомпромитованих и нових, још увек непознатих лица, која треба да преузму улогу у наредној фази политичког живота Србије.
Као што су некада естрадни уметници тапшали листи СНС-а и служили као декор власти, тако данас гледамо нову поставу јавних личности које стају иза такозване студентске листе. Само су улоге промењене — механизам је остао исти.
И немојмо се заваравати. Та листа ће, по свему судећи, на изборима освојити између 30 и 35 одсто гласова. На такав исход већ сада може да се стави новац у кладионици. Али суштина није у процентима. Суштина је у томе што ће та нова и неукаљана опозиција бити формирана по вољи центара моћи који се не налазе пред очима грађана Србије.
У годинама које долазе гледаћемо вештачки произведену „мртву трку“ између напредњака и те нове опозиције, док ће се власт постепено преузимати по локалним самоуправама. То је модел. Тако се прави контролисана смена политичких гарнитура. Тако се један систем не руши — већ пресвлачи.
Ништа ново Србија у томе није видела. И Радикална странка је годинама „дисала за вратом“ Демократској странци, све док преко ноћи није постала проевропска, прихватајући обећања и услове које је морала да прихвати да би дошла на власт. Данас гледамо исти сценарио, само са новим глумцима и другачијом сценографијом.
А стара опозиција? Она се буквално распада пред нашим очима. Годину и по дана студентског активизма показало је сву њену политичку беду и немоћ. Уместо да понуди идеју, програм и снагу, она покушава да се по сваку цену закачи за студентски покрет, не би ли преко туђих леђа ушла у Скупштину и дограбила понеки мандат.
Неко ће то назвати политичким умећем. Ја бих пре рекао — политичким преживљавањем без части и без идеологије. Од некадашње „европске Србије“, коју су годинама продавали као историјски пројекат, остали су само политички дроњци који данас траже било какав спас.
И зато треба ствари назвати правим именом. Прича о паду надстрешнице и протестима одавно је превазишла питање трагедије и одговорности. Она је постала средство за стварање нове политичке опозиције у Србији — опозиције састављене од старих, некомпромитованих и нових, још увек непознатих лица, која треба да преузму улогу у наредној фази политичког живота Србије.
![[Слика: Veliki%20rat%20%20-%20Vojvoda%20Jovan%20Babunski.jpg]](https://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2014/06/14/16694791/Veliki%20rat%20%20-%20Vojvoda%20Jovan%20Babunski.jpg)
