Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

“Шабанизација“ као продукт комунизма
#1

Објавио сам овај кратак коментар на сајту и на ФБ, било је доста коментара, међу којима и много негативних. Коментар преносим овде да бих пренео неколико коментара, који доносе битне информације.

“Шабанизација“ као продукт комунизма
Све је почело 1944/45: Комунисти су систематски уништавали клавире. Формално, говорили су да су клавири буржоаски. Суштински, било је ту више фактора.

Пре свега, они су примењивали совјетски бољшевички систем, који је најјасније дефинисао главни Стаљинов човек у свету филма, Сергеј Ејзенштејн. Он је тврдио да филм не сме да буде наставак позоришта, јер је позориште за елиту, тј. за мањи део друштва, па се на тај начин не може остварити велики ефекат на масе. Зато, филм је требало да следи вашарске и циркуске традиције. Тако ће се у маси боље примити комунистичка пропаганда.

И наравно, некултурном масом лакше је владати.

Друго, сами комунисти били су необразовани: Ј.Б. Тито је био браварски помоћник, Ранковић абаџића, итд. У целом Централном комитету, уочи рата, најобразованији им је био Кардељ, са Вишом учитељском школом. Тито је сваког дана гледао по један вестерн, Драгослав Дража Марковић читао је вестерн романе, који су се тада продавали на киосцима, итд.

Треће, комунисти су увек били противници српске традиције, па тако и традиционалне српске народне музике.

Своје намере у филмској, као и у музичкој индустрији, они су успешно спровели тек 1970-тих, када је већи део грађана могао да приушти ТВ апарате и када су већ скоро сви имали радио апарате. Музички правац који се тада појавио назван је “новокомпонована народна музика“. Околности створене комунизмом биле су такве да се ова шунд музика ширила као епидемија. Епидемија је одговарајући назив и због тога што је она подразумевала промоцију алкохолизма.

Главни изговор комуниста био је да “то народ воли“. Мада би, наравно, народ “волео“ све што се толико рекламира.

На почетку овог периода, “шабанизација“ је за многе била негативан појам. Данас је за већину, изгледа, позитиван. Јер, данас је на већини новинских насловних страница нешто из “шабанских“ ријалитија, које свакодневно емитује већи број ТВ станица.

Да није било комунизма, данас би Београдска филхароминија била, ако не као Бечка у Аустрији, оно барем на том путу. Овако, Србија има велики проблем.

Милослав Самарџић
Одговори
#2

Зоран Зеленика Могао си до миле воље да се церекаш Чкаљином кревељењу, јер то је био врхунац забавног програма комунистичког ТВ програма, смејали смо се до суза будалаштинама, а сада су остале само сузе, мада не мањка ни будалаштина... Ми можда не знамо да је "Опстанак" врхунска Би-Би-Си-јева серија, или смо умисили да је то Тито лично снимао на својим сафари одстрелима творова и мравоједа по Африци? Да се не лажемо, чак и та извикана "култура" тога времена је била простачка, јефтина, и пропагандно издефинисана. Тек је по неки талентовани идивидуалац успевао да се пробије кроз програгандни комунистички бедем, понеки редитељ, глумац, или кантаутор... Српски писци, на десетине њих, су били маргинализовани, све је било оркестрирано и дириговано да се уклопи у шему "братства и јединства". Ако је културни садржај био са предзнаком "српски", то је аутоматски било бацано у смеће. А све је то надокнађено обиљем несувисле и баналне комедије на ТВ-у. Емисије о животу животиња, дечије емисије, не зато што је тито волео децу, него зато што му ти садржаји нису реметили поредак, а знамо да је волео децу, тако, мало старије девојчице на прагу зрелости је баш волео... Зна се да је Радовић (искрени љубитељ деце) имао сукоб са титом, због превеликог уплитања у недечије области. Није волео српске писце ни Радовића, а ни Миљковића који се покакио на "Октобарску" награду па се брзо "самоубио" обесивши се о дрво у предграђу Загреба, тако да изгледа као да су га обесили, намерно, да напакости невином комунистичком режиму, УДБА није имала са тиме никакве везе... Али је Тито обожавао Крлежу, наравно ово је само ствар истанчаног читалачког укуса. Већина филмова титославије су били типа: "Тесна кожа на брениној задњици", или "Жикина динстана династија"... А од партизанске пропагандне машинерије није се могло живети, Бата Живојиновић, сам против витезова апокалипсе нацизма... А ево тек сада сазнајемо "небитне" детаље, као нпр. да су "Отписани" били дрско приписани комунистичком покрету, иако је то била масна лаж! Требали су серију да назову: "Приписани". Зна се поуздано да је клептоман тито препевао руске партизанске песме, и удобно их користио за своје потребе дизања морала, заборавивши да напомене да нису "наше", већ руске. У поље режимски промовисаних извођача "народне" музике не смем ни да залазим, довољно ми је да се сетим Лепе Брене па да помодрим од Лепе Муке. Реалност се граничила са надреалним, незаборавна је епизода када хеликоптер из којег вире два метра дуге Бренине ноге слеће на бугарски стадион, Бугари у делиријуму, руше се трибине... Ванземаљски "слетови" и онај култ личности... А наша верна српкиња часна лепотица Оливера Катарина одбила непристојну понуду маторог гмаза, и због тога попасла доживотну изопштеност на сцени... Ниси могао ни дете да будеш на миру, морали су да ти увале политичку опрему за "преживљавање" детињства - пионирску капу и мараму, и морао си да им певаш небулозне песмице! Да није било комуниста данас не би било ни турског мелоса и шунда који се некако умешао, као пуноправан члан, све лактовима се помажући, у српску традиционалну музику.
Одговори
#3

Kodza Milos • pre 19 sati
Тачно, данашња фармизација народа је само наставак те шабанизације из времена комунизма. Лако је владати, ограниченим, необразованим и уплашеним масама. Но код комуниста у СФРЈ је постојао један много већи и јачи разлог а то је убијање српске традиције. Она је претила ''буђењу српског национализма и шовинизма''. Пре појаве мас медија основна одлика нације после језика је била музика и фолклор. Тако су комунисти сваку српску музику карактерисали као накарадну и националистичку, па су компромис нашли у циганској музици на српскоме језику. Тако су традиционално веселу српску музику замениле турско-техеранска запевања. Народ који је пркосио највећим невољама чак и тада весело певајући је почео да кука, запева и нариче и на свадбама. Шабанизацији Србословена се мало ко одупирао, вероватно једини који је имао потпуни српски национални опус био је Тозовац, ал је наравно одма по омасовљавању ТВ апарата био окарактерисан као назадан и декадентан. То је била музика коју су слушале још само ''деде и бабе'' па су га дозволили али га правом пропагандом праћеном реком шабана угушили. Велики хитови су постале песме типа Ромале и Шота. Речи типа Морава, Цер и Шумадија нису биле популарне ни у самој Србији. О оним српским традиционалним да не говоримо. Појавио се ту и тамо још који добар певач или певачица да сложе по коју стару народну песму али се тог курса нико није држао. Естрада је имала своје захтеве према певачима а КПЈ своје према естради. Последица тога је да је Шабан постао Српски Бетовен а Цеца Српска мајка. Национално лоботомираним србословенима који их слушају а нарочито онима што слушају њихове наследнике, можете да пустите кинеску оперу на српском а они ће вам рећи да је то српска музика.
За то што немамо оперу у Србији додуше нису криви комунисти већ они који су им претходили. Ти су непосредно изазвали комунистичку окупацију, поред много тога другог.
Одговори
#4

Део тог психичког рат против етничног сопственог народ може се повезати преко новинарство, а поготово са двено масовно сервира негативности, поготово око КОСМЕТА.......све у срвхе уплашивање становништва.......и га гурајући у прихваћење потеза или нека потписавање са стране клептократије!

Кад преклапаш тог плашење са војна снадевање, онда држава и њена клептократије су далеко од одбране државе и народ. Зашто албанци су увек и то увек били ПРОКСИЈЕ ЗАПАД (читај НАТО) исто као ХРВАТА, и саде Макендонци и твз Црно Горци.

Тако да ослабујеш противник ти мораш имати фармизације друшства.
Одговори
#5

Ево, после дугог времена, једног текста Милослава Самарџића за који сматрам да није требало да га напише.
Разлози су вишезначни и вишеслојни, и трајало би предуго да објашњавам. Али, у једној реченици, аутор није успео да избегне " елитизирање" објашњавајући узроке наведене појаве у српској култури, чиме се упецао на удицу квази елите , која је "закинута" расподелом средстава из државне благајне и присуством у просветно-културној баштини сопственог народа. А све то неодољиво подсећа на љотићевштину, у коју се лагано склизне, када се у Србији говори и пише о култури.
Другим речима, појава "новокомпоноване" музике је ефемерна појава у српској култури. Много већи је проблем што у најмање 20 наука за време Броза нисмо имали величине, какве смо имали пре тог доба. О томе се овде упорно ћути или се певају песмице о успесима наших " стручњака". То су песмице којима треба да се бави сваки прави аутор кога интересују националне теме, а не тиме шта пева и слуша обичан народ. Нека пева свако шта му се пева.
Обашка што је наслов неприкладан. То што не треба да дозволимо "другосрбијанско" расрбљавање српске културе, не значи да људи других етничких група које живе међу нама немају право да искажу свој културни идентитет. Зато је етикетирање неког културолошког појма на основу нечијег крштеног или некрштеног имена, заиста неприхватљиво.
Обашка што је много већи проблем у популарној музици Брозове Југославије, представљао треш који је долазио са запада те државе, а нарочито из Хрватске, него из радио Шапца.
Али, да не дужим, тема је доста комплексна, јер тај феномен у српској култури дуго траје и има разне рукавце, који су , у међувремену, постали засебни светови.
Одговори
#6

А шта кажеш за ова два коментара, испод текста?
Одговори
#7

Има ту тачности, али и грешака, као и у твом тексту.
Мени је тема генерално пасе, и служи квазинтелектуалцима да пробају да се наметну у српској култури.
Одговори
#8

Па не знам дал пасе или не пасе, али уби нас примитивизам.
Одговори
#9

А примитивизам је " новокомпонована" музика?
Много већи примитивизам су текстови о култури у Борби и Политици, који нису имали ниједну псовку или непристојну реч.
Опонашање, имитација туђих културних концепата од људи који су о тим културама мало или ништа знали, је врхунски примитивизам.
Новокомпонована музика је, понављам, у читавој тој структури ефемерна појава.
Много веће багаже је нама титоизам оставио.
Одговори
#10

Слажем се, али не бих ни ово прескакао.
Одговори
#11

Тачно је да је примитивизам присутан али није само код нас.
Па погледајмо само MTV и сличне музичке програме. Ђубре које се тамо појављује ја не разумем а то цео свет слуша.
Сандра Африка је за једну Ники Минаж годпођа!!
Изгледа да затупљивање народа није само одлика комунистичких режима..
Одговори
#12

Свакако. Само не треба упасти у замку релатовизације типа сваки систем је исти.
Одговори
#13

(02-03-2019, 08:21 PM)Бенито Пише:  Зато је етикетирање неког културолошког појма на основу нечијег крштеног или некрштеног имена, заиста неприхватљиво.

Omen est nomen Јок

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
https://youtu.be/TnX9n43wnO8 || https://youtu.be/lIi6rlVULaU || https://www.youtube.com/watch?v=hV0pEPDWn1o
Нису Срби као што су били / лошији су него пред Косовом / на зло су се свако измјенили
Одговори
#14

(05-04-2019, 10:48 AM)Громовник Пише:  
(02-03-2019, 08:21 PM)Бенито Пише:  Зато је етикетирање неког културолошког појма на основу нечијег крштеног или некрштеног имена, заиста неприхватљиво.

Omen est nomen Јок
Где си, бре, Илија? Сто година...... Шок
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним