[ЈВуО-КГ]

"Па ја сам пуковнике и потпуковнике, Србијанце, морао убеђивати - да су Срби!"

Јесте,ишао од једног до другог.У сваком житу,има кукоља.Битно је да ниже официре није морао да убеђује.Знаш о војсци ваљда довољно да ти је позната чињеница да се неки официри сударе са чином пуковника и да даље не могу јер немају школе.Па се ту мало изроди фрустрација кад поздравља генерале знатно млађе од себе и слично.Ништа се ту до данас није променило,ко је служио код таквих или имао нека посла са њима зна добро о чему причам.Таквог не треба убеђивати да је Србин него да је човек.Кад схвати да је човек онда ће само из дупета у главу да му дође и да је Србин.Од времена КЈ,па још драстичније за време СФРЈ у војску су махом ишли сељачићи и то ови из крајева који нису баш прогресивно пољопривредни.Такав тера некако до тог чина п.пуковника или пуковника и онда наступа разочарење,очај,апатија,мелахолија,жал за свим пропуштеним чега се одрекао зарад војске.Онда наступа неки вид декаденције из кога ниче дефетизам,издајство,корупционаштво и тако редом.Од државе евентуално добио станчић и пензију,а можда чак ни тај станчић.О овоме може да се пише до сутра,суштина је да ти је цитат из књиге промашен.

[ОРЈУНА]

Заштита Југославије није заштита Срба. Каква је то заштита ако је трећина Југо војске ошла код Павелића, 350 000 се уредно предало Хитлеру, а Дража и још њих пар остали у земљи.
Изгледа да никоме није било до тога да брани Југославију?

Зашто ти на профилној носиш слику једне дивизије Југословенске краљевске војске?

[мунгос]

Зашто ти на профилној носиш слику једне дивизије Југословенске краљевске војске?

Зашто ти не купиш наочаре (оне дебеле ко дно од тегле) па погледаш слике те дивизије, да ли се она борила под црним и српским заставама или под југо заставом са шаховницом?

Упознао сам стотине њезини припадника (моје бабе, ђедови, родбина ), разговарао са многима у емиграцији, неки од њих су били команданти и радили директно са Ђујићем и у рату и посље рата. Нико, ама баш нико, не спомену то "југословенска".

[Шумадинац]

Зашто ти на профилној носиш слику једне дивизије Југословенске краљевске војске?

Зашто ти не купиш наочаре (оне дебеле ко дно од тегле) па погледаш слике те дивизије, да ли се она борила под црним и српским заставама или под југо заставом са шаховницом?

Упознао сам стотине њезини припадника (моје бабе, ђедови, родбина ), разговарао са многима у емиграцији, неки од њих су били команданти и радили директно са Ђујићем и у рату и посље рата. Нико, ама баш нико, не спомену то "југословенска".

Ви прекодринци не разумете шта је значило ондашње југословенство. Зато вас је много и било у партизанима. Море бит'!
.

[мунгос]

Ви прекодринци не разумете шта је значило ондашње југословенство. Зато вас је много и било у партизанима. Море бит'!
.

Ондашње југословенство је значило да сте дали милион српски глава а да нијесте добили ни педаљ мора ђе би данас могли макар привезати један чамац.
То је значило и то је савршено јасно.

Немој мене учити Српству, молим те.

[ОРЈУНА]

Зашто ти на профилној носиш слику једне дивизије Југословенске краљевске војске?

Зашто ти не купиш наочаре (оне дебеле ко дно од тегле) па погледаш слике те дивизије, да ли се она борила под црним и српским заставама или под југо заставом са шаховницом?

Упознао сам стотине њезини припадника (моје бабе, ђедови, родбина ), разговарао са многима у емиграцији, неки од њих су били команданти и радили директно са Ђујићем и у рату и посље рата. Нико, ама баш нико, не спомену то "југословенска".

Борила се под све три заставе, шаховница са црвеним почетним пољем тада није била искомпромитована. Хоћеш да кажеш да је та дивизија била против краља Петра, да није имала везе са Дражом?

[luka.luke]

Ви прекодринци не разумете шта је значило ондашње југословенство. Зато вас је много и било у партизанима. Море бит'!
.

Auuu, teška optužba. Rećemo, nepromišljena. More bit i da nas je bilo mnogo (po tebi, po meni nije nas bilo mnogo ) u parizanima zato što su došli proleteri prekodrinci (za nas) pa u partizane mobilisali kud su nailazili. Odakle su ovamo stigli "klasteri"?

[ЈВуО-КГ]

Auuu, teška optužba. Rećemo, nepromišljena. More bit i da nas je bilo mnogo (po tebi, po meni nije nas bilo mnogo ) u parizanima zato što su došli proleteri prekodrinci (za nas) pa u partizane mobilisali kud su nailazili. Odakle su ovamo stigli "klasteri"?

Омашио линију раздвајања између нас и комуниста за пар стотина километара.Замисли да је ово рекао у некој кафани на Палама.

Баш су Сарајлије,околина и ови Срби из Источне Босне познати по одласцима у партизане у пм.

[Петарсен]

Са интернета страница Историја Срба:


О војном пучу и демонстрацијама 27. марта 1941. године у српским градовима се у нашој јавности зна јако мало. Велика је срамота што о том догађају данас више има пропаганде него проверљиве истине.

А шта заправо знамо из јавности о тим догађајима? Знамо да су кнез Павле и Драгиша Цветковић потписали пакт са Хитлером и да су због тога Енглези тобоже потплатили официре да изведу пуч и изведу народ на улице у подршци пучу итд. Осим овога, у нашој јавности се ништа више не зна.

Зато у овој објави наводимо тачно ко је организовао пуч, ко га је непосредно помогао и да ли су их Енглези платили да то учине?

Главни организатори пуча од 27. марта су били браћа Кнежевић—мајор Живан Кнежевић, шеф војног кабинета и његов брат Радоје, професор француске књижевности, министар двора и члан Управног одбора Демократске странке (обојица су осуђени од стране Титовог суда 1946. године на стаљинистичком процесу заједно са Дражом Михаиловићем). Живан Кнежевић је главни организатор војног дела пуча, док је Радоје организовао политички део.

У нашој јавности погрешно се пласира дезинформација да су генерали Душан Симовић и Боривоје Мирковић били организатори пуча. Најужа организација пуча је била група млађих официра стационираних у Београду предвођени Живаном Кнежевићем. Пред сам крај припрема за пуч, Симовићу и Мирковићу, прилазе пучисти, на челу са браћом Кнежевић, са понудом да се као генерали прихвате учешћа јер би свакако било боље да се уз млађе официре нађе и неко са генералским чиновима како би пуч што успешније могао да се изведе. Мирковић је, прихвативши се помоћи у политичком делу организовања пуча пред његово само извршење, имао само задатак да обезбеди логистичку подршку и подршку код виших официра и генерала. Док је Симовић је имао озбиљне политичке амбиције, пошто је себе већ замишљао као румунског генерала и Председника Владе Јона Антонескуа и залагао се да он сам састави владу, док је Радоје Кнежевић инсистирао на демократском представљању свих релевантних странака што је на крају и усвојено.

Иначе занимљиво, противно постигнутом договору о извршењу пуча, Симовић није био у команди краљевског ваздухопловства у Земуну, одакле је током ноћи, односно рано ујутру 27. марта требало да се пребаци у Министарство одбране, већ је отишао својој кући на Дедиње. Кукавички се извукао како би, у случају да пуч не успе или настане сукоб пучиста са лојалистима, био у постељи и тиме обезбедио алиби од кривичног гоњења и изговор да није учествовао у пучу.

Ово је најуже језгро државног удара из 27. марта.

Позивамо сву јавност, новинаре и колеге историчаре, да пруже неки доказ (уколико постоји) да је неког од ових људи платила британска обавештајна служба да изведу државни удар.

Сами непосредни организатори и извршиоци пуча, млађи одицири:

- Живан Кнежевић (са братом Радојем који је био политички лидер пуча)
- Павле Катанић
- Никола Косић
- Александар Маринковић
- Војислав Пантелић
- Јосип Саксида (који је на радију прочитао проглас у име Краља Петра)
- Јаков Јововић (начелник штаба Команданта четничких одреда Црне Горе, Боке и Санџака и један од организатора атентата на Анту Павелића у Боенос Аиресу 1957. године)
- Радоје Алексић
- Пантелија Алексић
- Данило Зобеница
- Станимир Мишић
- Властимир Рожђаловски
- Светислав Вохоска
- Лазар Јанић
- Мирољуб Стаменковић
- Велимир Тошковић
- Ћирило Стевановић
- Милош Банковић
- Лазар Ристић
- Вељко Гостиљац
- Светислав Панић
- Драгутин Савић
- Стјепан Буразовић
- Миодраг Лозић
- Душан Бабић
- Милош Павловић
- Радоје Недељковић
- Божидар Костић
- Драгољуб Поповић
- Радивоје Лучић
- Миодраг Ђорђевић
- Василије Матић и
- Александар Перишић.

Тадашњи пуковник Драгољуб Дража Михаиловић је такође од свег срца подржао пучисте јер је био и најближи пријатељ са браћом Кнежевић. Сигурно би и сам био један од организатора пуча да претходно није због сукоба са генералом Миланом Недићем и анти-хитлеровским испадима био кажњен затвором од 30 дана и пребачен на положај начелника Оперативног одељења Друге армије Југословенске војске у Сарајеву.

Најважнија подршка пучу, стизала је међутим од Српске православне цркве. Патријарх српски Гаврило (Дожић) и најутицајнији епископ, жички владика Свети Николај Велимировић имали су информације о спремању пуча практично од самог почетка. Обојица су подржавали и саветовали браћу Кнежевић у начину што безболнијег извођења преноса власти на тај начин.

Међутим, оно што остаје за сва времена јесте подршка самог српског народа. Никада ни један сличан догађај није уживао толику подршку и никада толика масовност на протестима пре и после није виђена.

Одакле онда долази идеја да је све то финансирала Енглеска? Испада као да су Срби малоумни, па Енглези треба да их подмите да се побуне против Хитлеровог поретка у коме би им била обезбеђена улога робова, слуга и сигурне смрти по концентрационим логорима као нижа раса.

Осим нацистичке пропаганде, неколико година после рата, љотићевци и недићевци су у емиграцији почели да шире причу како је пуч од 27. марта плаћен од стране Енглеза.

Љотићевац Мирко Косић је чак цитирао наводну изјаву Ситон Вотсона, британског професора универзитета и политичког активисте, да су Енглези платили пуч пола милиона фунти и да стога ништа не дугују Србима.

Пуковник Живан Кнежевић тужио је, 1951. године, Косића пред судом у Питсбургу, америчка држава Пенсилванија. Амерички суд је до краја испитао све могуће наводе о плаћању пучиста од стране Енглеза и никакву потврду о томе није пронашао, иако су тада сви подаци били свежи и сведоци живи.

Суд је затражио изјаву и од самог Ситон Вотсона, који је написао:
“… што ме сада наводи да изјавим, а то је појава једне брошуре у марту 1951, где се наводи једна тобоже моја изјава: `Ми смо платили улазак Југославије у рат са 500.000 фунти, те Србима не дугујемо ништа’. На то морам да додам: НИКАДА нисам дао једну такву изјаву, ни у каквом облику, а на те оптужбе, од почетка до краја, треба гледати као бестидне и злонамерне клевете”.

Пуковник Кнежевић је добио судски спор. Иако је у судском поступку доказана да је лажна, изјава Ситон Вотсона и данас је познатија нашој јавности и о њој се нашироко говори, док његов деманти и саму пресуду суда у Пенсилванијиу нашој јавности нигде нећете пронаћи.

У књизи Стојана М Протића КРАЉ ЈЕ БИО НА СУПРОТНОЈ СТРАНИ, сећам се да има и износ колико су Енглези платили да се организује 27. март.
Немам књигу у рукама па не могу да цитирам и име. Али, тај официр је био задужен за све националне организације у Југославији.
Претходно је Черчил дао изјаву на радију БиБиСи "Југославија је изгубила душу"- кад је споразум потписан.
После пуча на сугестију министра спољних послова, он је рекао: "Југославија ипак нашла душу".
Petarsen

[смедерево]

Пуч и протесте 27. марта 1941. године нису извели Енглези и енглески шпијуни, извели су их млађи српски официри, Српска Православна Црква и српски народ.

Срби су једини народ који су уз Грке, Пољаке, Чехе, Французе и Британце били против Хитлера од самог почетка. Сви остали европски народи су пактирали и били део Хитлеровог поретка. Међутим, из нама незнаног разлога, већина потомака Срба који су листом били против Хитлера, данас сматра да су њихови преци погрешили и да би им са Хитлером било боље, иако је у визији Трећег рајха за Србе одређено реобовско место и потпуно уништење или се не разуме чињеница да је Хитлер прекршио буквално сваки споразум који је потписао или да би Хитлер опет дао Павелићу да формира НДХ и још би терао Србе да јуришају на Стаљинград.

На данашњи дан 1941. године, неколико десетина најбољих српских официра, синова Солунаца, који су били са службом у Београду, уз подршку Српске Православне Цркве и читавог српског народа, извршили су своју дужност по савести и кућном васпитању заснованом на Косовском завету.

Они су сменили најнепопуларнијег политичара међу Србима у то време, кнеза Павла Карађорђевића, који је извршио државни удар 1939. године када је сменио легитимно изабрану владу Милана Стојадиновића, њега ухапсио и предао Енглезима ”на чување”, како би по енглеском наговору створио неуставну и никад успостављену тзв. Бановину Хрватску. Два дана пре пуча је у Бечу потписао са Хитлером приступање наше земље Хитлеровом Тројном пакту.

Главни организатори пуча НИСУ били генерали Душан Симовић и Боривоје Мирковић. Главни организатори су били млађи официри предвођени мајором Живаном Кнежевићем, шефом војног кабинета председника владе. Политички део пуча предводио је Живанов брат Радоје Кнежевић, професор француске књижевности, министар двора и члан Управног одбора Демократске странке.

Ово је пун списак организатора пуча од 27. марта 1941. године:

—Живан Кнежевић
—Радоје Кнежевић
—Павле Катанић
—Никола Косић
—Александар Маринковић
—Војислав Пантелић
—Јосип Саксида (који је на радију прочитао проглас у име Краља Петра)
—Радоје Алексић
—Јаков Јововић (начелник штаба Команданта четничких одреда Црне Горе, Боке и Санџака и један од учесника у организацији атентата на Анту Павелића у Буенос Аиресу 1957. године)
—Пантелија Алексић
—Данило Зобеница
—Станимир Мишић
—Властимир Рожђаловски
—Светислав Вохоска
—Лазар Јанић
—Мирољуб Стаменковић
—Велимир Тошковић
—Ћирило Стевановић
—Милош Банковић
—Лазар Ристић
—Вељко Гостиљац
—Светислав Панић
—Драгутин Савић
—Стјепан Буразовић
—Миодраг Лозић
—Душан Бабић
—Милош Павловић
—Радоје Недељковић
—Божидар Костић
—Драгољуб Поповић
—Радивоје Лучић
—Миодраг Ђорђевић
—Василије Матић и
—Александар Перишић.

Никада нико није успео да докаже да је неко од ових људи плаћен од Енглеза да изведе пуч.

Пуч су свим снагама помогли и патријарх српски Гаврило, Свети владика жички Николај Велимировић и Свети Синод и епископат СПЦ. У пучу и демострацијама су масовно учествовале све српске организације почев од соколских друштава, четничких организација, Српског културног клуба итд.

Тадашњи генералштабни пуковник Драгољуб "Дража" Михаиловић је такође од свег срца подржао пучисте, а био је и најближи пријатељ са браћом Кнежевић. Сигурно би и сам био један од водећих организатора пуча да је био у Београду. Подесећамо, Дража Михаиловић је, због сукоба са генералом Миланом Недићем и због својих анти-хитлеровских испада, био кажњен затвором од 30 дана и пребачен на положај начелника Оперативног одељења Друге армије Југословенске војске у Сарајеву. 27. март је био празник на Равној гори који се свечано прослављао сваке године.

27. марта 1941. године избиле су најмасовније демострације српског народа у историји. Сви Срби су били на ногама и клицали краљу Петру II и отаџбини. Сви српски градови памте демонстрације, од Суботице до Ђевђелије, Подгорице, Никшића и од Неготина до Сплита и Госпића.

[Милослав Самарџић]

Ко је написао овај чланак?

[Митић]

Ко је написао овај чланак?

Фејсбук страница "Историја Срба"

Такође, Фејсбук страница "Архив Југославије" је објавио неколико докумената и фотографија о 27. марту

[Balkanski Srbin]

Jugoslovenski puč iz 27. 03. 1941. godine je jedna od najvećih srpskih fatalnih političkih grešaka, pored smaknuća Dragutina Dimitrijevića Apisa 1917., stvaranja Jugoslavije 06. 01. 1929., dolaska komunista na vlast 1945. ili donošenje ustava SFRJ iz 1974. godine.

Da je Milan Stojadinović dobio još dva četirigodišnja mandata predsednika vlade, da nije bilo tog puča, verovatno ne bi bilo NDH, komunisti bi valjda bili pobeđeni, sačekali bismo savezničku pomoć i pobedili bismo nemačke naci-fašiste i italijanske ultranacional-fašiste. Na kraju, država bi ostala ustavna, demokratska monarhija.

[Милослав Самарџић]

Ново на Јутјуб каналу ''Погледи'':

Тројни пакт и 27. март 1941. године - шта је истина?