У билансу рачуноводства рата јалово је питање да ли је бољи 25 или 27 март. Српски положај је био безизлазан. Србија је могла да бира између антисрпског СССР, антисрпске Немачке и антисрпске и отворено про-хрватске Енглеске. Како се види, све три стране су се једнако стрвиле на Србе.
Међутим, геноцид не би сигурно био таквих размера без доприноса Мачекових Срба.
Западни Срби нису онолико страдали ни због чега другог већ због своје наопакости. И та наопакост је била присутна и пре појаве комуниста. Радићевих/Мачекових Срба је у тим крајевима било око 50%. Међутим, како рече један тежачки (касније земљораднички) функционер, "(наши) радикали мисле исто што и ми, само воле мало да србују". Кад су пострадали онако грозно од усташа (видети судбину фамилије Светозара Прибићевића, примера ради), они су још више пристали уз комунисте. Зато што су комунисти били по схватањима скоро идентични мачековцима. Лаж је је да "нису знали", и да "нису имали други избор". Други избор би били сами они. Зашто је требао неко да долази да их окупља у четнике? То су сами морали да ураде. Па су опет настрадали. И, што је најцрње, помагали су из све снаге хрватски пројекат. Истина која се највише прећуткује је да се тамошњи српски официрски кадар прикључио НДХ. Више него партизанима и четницима. И упркос Јасеновца. У корист Јасеновца.
Партизани, 4. Хрватска (по новом кодирању 4. Кордунашка) бригада ослободи децу из логора Јастребарско, па половину врати усташама на чување и бригу! Па то је уникум! Шта има ту даље да се коментарише?
Парадокс је да не бисмо боље прошли ни да је уместо Југославије формирана Велика Србија. Због "пречанског фронта". Свака српска држава, без обзира на границе, би била разбијена, тачно онако како је и разбијана и како се разбија.
У прилогу "Нису знали".
На предизборном плакату М. Губец, Тито, Стјепан и Антун Радић. Загреб.
https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2021...st_11.html