[Шумадинац]

Шта је тај "промишљени политички поступак" донео српском народу ?

Народ наш заиста има много разлога да мисли о 27. марту. Он је полазна тачка његове душевне и националне катастрофе и свију његових досадашњих и ко зна још коликих несрећа. Анализа овог догађаја показује да у њему разум није учествовао. Наш народ каже: "Кога Бог хоће да казни томе памет узме."

Димитрије Љотић 27. марта 1943. 

[Бенито]

Jесмо ли скупи или јефтини? 

Кажу, то кад се преведе данас дође око милион фунти...па процени 

Пошто знам тачно ко је узео новац или неку робу од агената британске обавештајне службе, а познајем и ове што то причају, одговорно тврдим да не знају да наведу ниједно од имена оних који су узели паре.
Уместо тога, боље би било да нам објасне од кога су они узели новац.
Ево, Миломир Марић може да нам каже одакле му новац,, десетине хиљада евра да лечи посинка наркомана у иностранству. Могу и ови други у студију да кажу ко их плаћа да овако лају.
Срби док не схвате да треба прво да се обрачунају са сопственом "елитом" коју је формирала удба (чуј Миломир Марић елита) ништа урадити неће.

[Ђорђе]

Jесмо ли скупи или јефтини? 

Кажу, то кад се преведе данас дође око милион фунти...па процени 

Када се то раздели на све учеснике демонстрација и пуча, биће да су Срби били јефтини и скочили на немачки бајонет. 

Труст мозгова којих би се чак и Крцун гадио.

[Djoleat]

требало је узети више, јер ако су нам се поклопили интереси, и ако смо хтели пуч, требало је не да чекамо да нам дају но да тражимо.
Ја и драга имамо исти интерес и око деце, и куће и око мажења, па опет иако се волимо зна да ми затегне неке ствари и не сматрам ни да ме уцењује нит не воли нит да је материјалиста, у овом смислу да ми се продала ил сл. Но сујета, но сикирики.

Него Ивковићу,
што се исто тако нисмо организовали ни "91, кажу да је Загреб мого окупити у околини нашу армију од 75.000. Него, пола прешло у Србију пре но што је почело, пола пошто је почело, део узео оружије добровољно, део се прикључио јна, и тако исто до олује 95 остало три комуњаре и један четник да бране ..... ?

[victoria]

Не знам да ли је било.Ако јесте нека модератор обрише.Боривоје Мирковић о 27-ом марту.Ја му баш и не верујем али нека и други чују.http://www.audioifotoarhiv.com/Arhiv%20sajta/Mika-Pavicevic.html

[sagus]

Једно време као клинац са својих 17-18 година сам размишљао везано око тог несрећног 27. марта и перспективе тадашњих политичара и целокупне ситуације како је то можда лоша одлука да се не подржи тројни пакт.Али шта клинац са толико година зна, читаш у том тренутку само доступну литературу за коју сматраш да је тачна, а не схваташ да су многе ствари лажне и неистините. Међутим.После неког искуства и касније почео сам да проналазим и текстове који приказују и другачију страну целог тог догађаја.И да не дужим.. Надам се да нећете замерити на дигресији и овим што ћу објавити. Као неко ко је са својих 19-20 година био учесник рата на Косову 1998 -1999. године и као добитник медаље за храброст као припадник 72 специјалне бригаде и учесник борби на нашем Косову и Метохији и на Кошарама и на Паштрику, неко моје виђење и паралела са мном и са размишљањем код већине становника КЈ тог времена, а тиче се става према рату.Наравно нико нормалан и паметан не може рећи да је рат добар и да је било коме добро донео, али пренећу само део из свог дневника

Цитирам:

Већина мојих пријатеља не зна где сам био и кроз шта сам прошао, хвала Богу па нису и они, неки нажалост јесу, тако да они који нису прошли можда не схватају ова моја писања али битно је да их виде, једнога дана ће свима бити јасно зашта се боримо сада , а зашта смо се борили онда. Велика мука и проблем је када се обратим ја и остали борци било коме за било шта и када добијем одговор "Kо ти је крив што си будала и што си био у рату" ил' "Шта мене брига што си ратовао за не знаш ни чије бабе здравље". Нисам ратовао ни за чије бабе здравље већ за своју ДРЖАВУ И СВОЈ НАРОД, НЕ ја већ сви борци. Питају многи а и ви моји родитељи зашто сам био, ево погледајте па видите зашто. Не тражимо ми црвен тепих и клечање пред нама. Ми смо ратовали да сви сада и до сада и од сада могу слободно да се шетају, раде а да при том не гледају да ли ће их убити снајпер, пасти бомба и слично. Никада нисмо причали о страхотама које смо проживели сви јер и све да вам испричам деловаће сулудо и као бајка. А у суштини нема потребе да знате кроз шта смо прошли јер самим тим би и ви били као и ми, можда чак и већи инвалиди слушајући те крваве бајке. И не бавим се политиком нит се бавим мржњом према људима против којих сам ратовао, они су се борили за своје идеале ми за своје. Настрадали ми, настрадали они. И да напоменем нисам вам ја никакав јунак и херој, већ обичан ратник као и сви остали који је био у право време на правом месту. Да плашио сам се али нисам одустао. Боли када вас неко гледа као лудака из рата, а тај се никада не пита зашто смо ето лудаци из рата. Не коримо никог ко није био, али свака увреда на то што смо били, боли више од сваке ране коју смо добили. Чак и од физичке и душевне!!! Да, Косово је наша младост, ми другу немамо! Болела нас је, била је тешка, изгубили смо доле другаре, изгубили смо здравље, живце, изгубили смо све. Били смо мокри, гладни, промрзли, испечени од сунца, жељни породице, супруге, деце, родитеља. Жељни сна, одмора, љубави. Били смо уморни, прљави, крвави, знојави. Жуљевитим рукама, делили смо последњи залогај бајатог хлеба, последњу конзерву, цигарету, последњу шољу кафе. Али били смо поносни! Поносни што смо били доле, на Косову, што смо имали ту привилегију да бранимо свету нашу земљу, наше Косово. Што нам је судбина доделила да будемо на оном истом месту где је некада српску земљу бранио Лазар, Милош, Душан. И били смо спремни да ту цену платимо оним највреднијим главом. И платили су је неки нови Обилићи нашег времена, неки нови Лазари, Милоши и Душани. То је та наша младост, то је оно што је само наше и што ће вечно живети са нама и у нама. Другу младост немамо и нећемо је имати, а за ову што смо проживели, никада се са никим не би мењали! Она ће вечито живети у нама и бити део нас. Па ко разуме, разумеће.

Исто тако и наш народ и припадници ЈВуО су се борили за своју државу и свој народ. Борили су се против зла. Само што смо ми настрадали сваки пут када смо нападнути, али смо и знали да задамо ударце.Јер увек је било ми војно рат нисмо изгубили, али политички увек зајебемо и да не кажем шта...

[Митић]

Искрена исповест. Надам се да ће дневник некада доћи у руке неком историчару кад се буде писала историја рата против НАТО-а 1999. године. А ратни дневници су увек битни као историјски извор.

[sagus]

Не замерите и да ме погрешно на схватите, што ћу ово питати. Тражио сам по интернету )(или на погрешним местима, или можда не знам да поставим упит хехехехе) да ли негде има нека фотографија Данила Грегорића...Обзиром да је у то време имао озбиљну улогу у дешавањима, а лично сматрам да су га требали много раније ухапсити и забранити било какву његову пропаганду, заиста нисам наишао на неку његову фотографију па бих замолио ако неко има да подели?

[Митић]

Да, Данило Грегорић је био међу првима који су заступали пакт са Хитлером. И он је ту био посредник.

Чуди ме да нема његове фотографије на Википедији. Знам само за једну фотографију која се може наћи на нету, али стварно не знам да ли је он на тој фотографији

http://ofa.rs/2018/05/06/2017-%D1%84%D0%...-gregoric/

Та слика се појављује на још једном сајту, и испод слике стоји следеће: "Поводом потписивања приступања Југославије Пакту тројице, др. Данило Грегорић лично упознаје Адолфа Хитлера марта 1941. године у Бечу".

http://nassmer.blogspot.com/2012/12/dani...-1957.html

[Митић]

Ауторски текст Предрага Марковића

https://www.kurir.rs/licni-stav/9627679/...na-slobode

[Бенито]

Ха,ха,ха.... Ево га, ревидирао. Некад причао једну, сад другу причу. Како ветар дуне.
Кад погледам почетак ове теме, пре неких 11-12 година, и шта су поједини форумаши тада писали, још смо ми и добро прошли под Овај режимом. 
Могао је комотно много издајничкије уговоре са Швабама да потписује, овде нико репом не би мрднуо, да не би испао глуп као "британски плаћеници" 27. марта. 
Како се лагано може манипулисати људима, то је невероватно. И још они мисле да су Србенде, што је у њиховој генерацији својевољно издаја извршена, а за оне који су земљу решили да бране и по цену геноцида, они називају плаћеницима. 
Невероватно, али истинито....

[Милослав Самарџић]

Али, ипак се окреће...

[Бенито]

Док год буде нама тумач историје неко попут Марковића, нема ту ни окретања, ни обртања. 
Ми смо у тешкој дубиози....

[Митић]

ПРЕВОД ДОКУМЕНТА 1871-ПС

Записник са конференције Фирера и италијанског министра иностраних послова грофа Ћана, у присуству министра спољних послова Рајха из Оберсалцберга 12. августа 1939.

------

Гроф Ћано је питао до када ће, по Фиреровом мишљењу, морати да се реши питање Данцига. Фирер је одговорио да ће ово питање на овај или онај начин морати да буде решено до краја августа. На Ћаново питање како је Фирер замислио решење, Фирер је одговорио да ће Пољска морати политички да се одрекне Данцига, при чему ће њени економски интереси, наравно, бити очувани, и да ће она својим општим ставом морати да допринесе ослобађању напетости. Сумњиво је да ли ће Пољска бити вољна да то учини; јер је до сада одбијала немачке предлоге. Фирер је лично дао ове предлоге Беку приликом његове посете Оберсалцбергу. Били су веома повољни за Пољску. У замену за политички повратак Данцига Немачкој, уз потпуно очување пољских економских интереса и успостављање везе између Источне Пруске и Рајха, Немачка је признала граничну гаранцију, 25-годишњи пакт о пријатељству и учешће Пољске у утицају на Словачку. У то време Бек је прихватио предлог уз напомену да жели да га испита. Оштро одбијање било је само последица енглеске интервенције. Штавише, циљеви Пољске могу се јасно видети у њеној штампи. Треба окупирати читаву Источну Пруску, хоће да напредују до Берлина, итд. Дугорочно, за велику силу је неподношљиво да толерише тако непријатељског суседа на удаљености од само 150 км од главног града. Фирер је стога одлучан да искористи прилику следеће политичке провокације, у виду ултиматума, бруталног малтретирања Немаца, покушаја изгладњивања Данцига, или нечег сличног, да нападне Пољску у року од 48 сати и на тај начин реши проблем. То би значило знатно јачање Осовине, као што би италијанска ликвидација Југославије значила знатно повећање моћи Осовине.

*****

Салцбург 12. августа 1939
потписао Шмит

Извор: Document No. 1871-PS у: "Nazi Conspiracy and Aggression Volume IV", Office of the United States Chief Counsel for Prosecution of Axis Criminality Washington, DC : United States Government Printing Office, 1946

https://avalon.law.yale.edu/imt/1871-ps.asp