(22-12-2019, 12:07 PM)Felix Пише: Али, стварно, не видим разлог ни за романтизовање Ђуришића. Па човек је био хвалисавац, авантуриста и много је штете нанео покрету.
Ја то мало друкчије посматрам. Ко је највише робовао на Голом отоку? Црногорци. Због љубави према мајци Русији, а самим тим и СССР-у.
Значи, када се ти као командант нађеш на једној територији где имаш изразито русофилско становништво, приде се бориш против формација које исти СССР штити као и зеленаша, и успеш да одржиш ту територију безмало годину дана слободном – онда си и способан и снажан командант. На који начин то радиш – то је мање битно. То је највише битно твојим противницима да би те оклеветали зато што си успео нешто што би ретко ко могао. Да додам још и крвну освету, а што аутоматски повлачи ланац убистава, истрага итд.
Бајо Станишић је то први увидео. Почеле су племенске ликвидације које ће узети епидемијске размере. Зато је скинуо официрску униформу, обукао цивилну и отишао на поклоњење италијанском гувернеру. Попут Ђуришића, имао је само један циљ: одржати територију до капитулације Италије, па чекати расплет. Брђани ће се свакако морати определити. Или се повући у Албанију па у Грчку.
Другим речима, развијање четничке организације у Црној гори, где ратује и друга страна која иза себе има СССР, било је ништо друго него исцрпљивање.
Мада Црна гора због конфигурације терена пружа одличне могућност за четнички вид активности, саме прилике биле су равне развијању четничке активности у Војводини.
У том контексту се треба посматрати читава делатност Павла Ђуришића и осталих.