Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

U ime naroda represija u Srbiji 44-53
#15

(30-11-2013, 08:57 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(30-11-2013, 07:01 PM)Ратко Пише:  Такође је изјавио да су комунисти правили симетрију вршећи репресију према Србима, Хрватима, Албанцима...тј, да су се трудили да сви подједнако страдају.
И ово је рекао?
Да, то је рекао.
Напоменуо је да се дешавало да се због такве стратегије осуде подједнако Албанац за колаборацију и Србин за неко минорно дело; или у Босни - ''ако је осуђен православни поп, ишло се на то да се осуде и један хоџа и један католочки свештеник''...
Дакле, према Цветковићу, циљ је био да сви подједнако страдају, а све то као део концепције ''братства и јединства''.
Одговори
#16

Не могу да верујем... ПА они су објавили она документа Озне из Загреба, где се види огромна несразмера у убиствима у ЗГ и БГ.
Одговори
#17

Која су то документа?
Да ли у њих убрајате и Ранковићеву депешу, где каже да се у Загребу недовољно убија?
Одговори
#18

Да, и то. Било је на сајту, дал Института, дал Комисије...
Одговори
#19

Ранковић: У Столицама смо одлучили ( 27.09.1941- прим. Бенито) да у сваком партизанском одреду имамо човека задуженог за обавештајне послове.
Чак је, ето, и сам Ранковић рекао када је основана Озна, а Цвеле се прави да то не зна.
Одговори
#20

То је "Чета против пете колоне" која је жарила и палила у Ужицу - претеча ОЗН-е. Ту је био Самарџићев "јунак" Видан Мићић. Него, јел постављен снимак те трибине на youtube.
Одговори
#21

(02-12-2013, 07:51 PM)Александар Динчић Пише:  То је "Чета против пете колоне" која је жарила и палила у Ужицу - претеча ОЗН-е. Ту је био Самарџићев "јунак" Видан Мићић. Него, јел постављен снимак те трибине на youtube.
Не, осим овог што сам већ поставио на претходној страни:
http://www.youtube.com/watch?v=ymLe1_YSd...PJ3pt8-p0w
Одговори
#22

(30-11-2013, 12:17 PM)Ратко Пише:  Излагање др Срђана Цветковића на трибини одржаној у Београду 27. новембра 2013. године (Коларчева задужбина):
http://www.youtube.com/watch?v=ymLe1_YSd...PJ3pt8-p0w


Присутни на трибини (био сам тамо) добили су следеће писано обавештење:

ПОЗИВАЈУ СЕ СВИ ГОСТИ ДА НАМ СЕ ПРИКЉУЧЕ НА ДЕБАТИ О РЕПРЕСИЈИ У СРБИЈИ 1944 - 1953.

Дебата ће се одржати у биоскопу РЕКС, Јеврејска 16, у ЧЕТВРТАК 5. децембра у 19 часова!
Поред др Срђана Цветковића у расправи учествују: новинари, судије, жртве репресије, као и представници СУБНОР - а и антифашистичких организација.
Дебата била веома посећена и динамична, да би се претворила у свађу, са крајње непримереним речником и оптужбама, упућиваним пре свега др Цветковићу од стране младог комунисте Милана Радановића. Радановић је од стране модератора полемике представљен као ''самостални истраживач''.
Иначе, одговорност за то што се планирана полемика претворила у немио догађај и сноси модератор - Небојша Миликић, такође ватрени комуниста.
Безброј пута прекидао је др Цветковића и Вука Цвијића (новинар ''Блица''), док су Радановић и остали комунисти (Секуловић, Милетић) причали своју причу неометани од модератора.
Такво понашање било је драматично упадљиво већ од самог почетка, тако да се Цветковић у једном тренутку Миликићу обратио овим речима: ''Ви се понашате као Милош Минић на суђењу Дражи Михаиловићу''.

Ово је Небојша Миликић:
http://www.youtube.com/watch?v=vwxQbvI3Dps

Назив дебате био је ''Фактографија и интерпретација'', а према мишљењу организатора, репрезентативан пример за полемику тако замишљену јесте убиство Андрије Мирковића од стране комуниста, априла 1945. године.

Зато су сви учесници, поред програма дебате, добили и следећи материјал:
- Извештај Добривоја Видића Баје, у коме он тражи ликвидацију Андрије Мирковића
- Три чланка објављена у ''Блицу'' од стране новинара Вука Цвијића

То су следећи чланци:

1. Naručivao streljanja, pa postao predsednik Srbije
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/410692/...nik-Srbije

2. Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: "Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine"
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/410959/...eo-imovine

3. Bivši predsednik Srbije u mladosti radio za naciste kao prevodilac
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/411467/...prevodilac


Иначе, један од учесника дебате био је и др Венцеслав Глишић, који је пронашао документе Абвера о служби Видића (не само њега) Немцима, до 22. јуна 1941.
Он је тај документ и прочитао, а направио је и генерализацију на понашање комуниста уопште: ''Искрено, овако је било и у другим општинама до 22. јуна''.
Док је Глишић говорио о овоме, упадљив је био мук и нервоза присутних комуниста.
Присутне су биле и ћерке Андрије Мирковића, које су морале да слушају бљувотине о свом оцу, а све из уста Радановића и Миликића. Ова двојица су се свесрдно трудила да оправдају његово убиство, а кроз то и остале злочине комуниста, у чему им је са великим жаром помагао и остатак црвеног друштва.
Иначе, Миликић је као модератор спречио приказивање кратког филма о Андрији Мирковићу. То је овај филм:
http://www.youtube.com/watch?v=5NEVa8gcA...e=youtu.be

Комунисти су инсистирали на причи о ''историјском контексту'' (једна од тактика за релативизовање и оправдавање комунистичких погрома), па се поменути ''самостални истраживач'' потрудио да нам тај контекст прикаже за Ужички округ, цитирајући податке из књиге ''Истина је у именима'' (аутор Гојко Шкоро).
Пошто је последњи део дебате био резервисан за постављање питања присутних, то сам искористио да о тој књизи мало пропитам господина ''самосталног истраживача''.
Тим пре што је њу навео као пример савесног, у складу са принципима историјске науке и историографске методологије урађеног истраживања.
Веома добро је било излагање судије Гојка Лазарева (рехабилитовао двојицу жандарма убијених од комуниста 7. јула 1941), па је, баш због тога, изазвао бес комуниста и био прекидан од Миликића. Лазарев прави грешку, јер и он полази од тога да је Краљевина капитулирала, али добро...
Има још много тога занимљивог да се каже, али то ћемо гледати у видео снимку дебате...када буде објављен... Smile
Главно - комунисти су заиста демаскирани, што се видело и по реакцијама публике, укључујући и младе људе, који вероватно нису овим темама, али и по понашању самих комунист учесника дебате.
Наиме, најгласнији међу њима (Радановић) на крају је одмахнуо руком модератору, не искористивши прилику да још нешто каже...и напустио полемику пре завршетка.
Имали су модератора, али џаба! Жаба остаје жаба. Smile

Ово је ''самостални истраживач'':
http://www.youtube.com/watch?v=9ncqdnfTOMQ
Одговори
#23

Одличан приказ!
Одговори
#24

Радановић истраживач? Ово је да умреш од смеха. И још се Цветковић или Венцеслав расправљају са њим?!!
Одговори
#25

Ударна песница СУБНОР-а. Нема ко да шири више њихову причу, па га нашли. Сад ће још мало и да дипломира и биће њихов портпарол. Док је династије Кркобабић и нашег премијера, за њих зиме нема.
Одговори
#26

Небројено пута сам био у сличним ситуацијама као што је ова. Данас их избегавам. Срамота би ме било ових жена, ћерки Андрије Мирковића. Човек није мрава згазио у животу. Колико је могао, помагао је свакога, а они су га убили како ни шинтери у Авганистану више не убијају псе.
И онда дође неки дегенерик попут овог Радановића и почне да паламуди да би зарадио своју бедну и крваву апанажу од истих зликоваца.
Нисам за насиље, јер то никуда не води, али симптоматично је да на оваквим скуповима још увек нико није устао и оваквом смећу није опалио шамарчину. То показује колико су црвени мундири успели у својој крвавој мисији.
Одговори
#27

DEMANTI NAVODA U KNJIZI KORICKA JAMA

Pojava knjige koricka jama izazvala je nesvakidasnje interesovanje I paznju svih koricana , posebno onih u rasejanju po bijelom svetu I onih koji su bili na posredan I neposredan nacin utkani u dogadjaje I zbivanja kroz vreme I prostor koricke vale.
Knjiga je naprosto zbornik dogadjaja , zbivanja, cinjenica I podataka o koricanima I Koritima o vecitoj borbi za slobodu I opstanak I njihovim stradanjima u toj borbi. Sa te strane autoru se mora odati veliko priznanje I zahvalnost na izuzetnom naporu, trudu I zalaganju u prikupljanju istorijskih podataka I gradje na stvaranju ovakvog zbornika. Medjutim ima dogadjaja nepotpunih, nedorecenih , nedovoljno obradjenih I nerazjasnjenih , uzgred I stidljivo pomenutih I naravno neistinitih, dok je sa druge strane pridavano vise paznje I posveceno vise prostora manje bitnim I manje vaznim nekakvim dijalozima ,ali to je valjda autorska sloboda vidjenja I pisanja.
Ja cu se ovde osvrnuti na samo jedan dogadjaj , na samo jedan zlocinacki sumrak , na samo jednu uzged I stidljivo navedenu neistinu , krajnje licimernu , gnusnu I razumljivo sa razlogom tendeciozno napisanu laz na strani 473. u pretposlednjem pasusu, gde autor knjige po sopstvenom nahodjenju potpuno proizvoljno sa predumisljajem vesa solunskog dobrovoljca Jakova Radova Kurduliju. Navodno: “nemogavsi izdrzati nesnosno batinanje i mucenje jedne veceri prekracuje sebi zivot”.
U najmanju ruku bruka I sramota ili pak zlocin po drugi put. Autor ovde ne navodi izvore podataka ili pak izjave svedoka kao kod drugih manje vaznih i rekao bih sporednijih dogadjaja od svirepe smrti solunskog dobrovoljca. Naravno da ne navodi jer je istina samo jedna I jedinstvena. Pouzdano, verodostojno I nedvosmisleno jasno znalo se odmah jos prije ceterdeset I pet godina da su Jakova Kurduliju istoga dana, odnosno u toku iste noci kada je I doveden na stepensko gubiliste, ubili Jovan Sarovic, brat Andje Trklja rodjene Sarovic, majke autora knjig dr. Milivoja Trklje I drugi krvnik I dusmanin Jakovov, Kosto Sukovic jer su zlikovci u paru zlikovali nad Jakovovim telom.
Jedino je nepotpuno jasan sam cin usmrcenja, no pored premlacivanja I prebijanja saputalo se da je usmrcen dzepnom maramicom koja je na vrhu procepljenog stapa kroz usta nasilno gurana u dusnik zrtvi, gde se ista zasglavila I smakla sa stapa pa je tako zrtva prakticno na na svirep I mostruozan nacin usmrcena.
Da su podaci o Jakovovoj smrti nepobitno istiniti , pouzdani I verodostojni saznaje sin Jakovov , Veljko kojeg sutradan , zajedno sa sestrom Ljubicom I dvije komsinice Jelom I Janjom Rogan sprovode na stepensko-przinsko gubiliste I tom prilikom mu Bojo Avdalovic , jedan od sprovodnika u potpunosti saopstava tragicnu sudbinu ocevu, ali ga isto tako zaklinje majcinim zivotom da ne oda ko mu je kazao. Braca, Luka I Kosto Jaksic celokupan dogadjaj su ispratili sa sprata iznad prostorije za mucenje I u ptpunosti jasno slusali muke I jauke , urlike I vapaje Jakovove. Kasnije su o Jakovovoj pogibiji saputali retkim , bliskim I poverljivim ljudima sto je jos pouzdanije utemeljilo Veljkovu I porodicnu vec znanu istinu.
Takodje verodostojan I pouzdan podatak koji je nepobitno ucvrstio I stavio pecat na jedinstvenu istinu o udruzenom zlocinackom poduhvatu zlikovackog para Sarovic – Sukovic , dao je I sam strazar sa ulznih vrata komore smrti, Sava Avdalovic-Lugonja, koji je do dose pred samu svoju smrt , olaksavsi dusu svoju ispricao supruzi svojoj Radojki r.Bjelica inace rodom iz Korita, kceri Mare I Scepana sa Kobilje glave.
Vrlo je vazna I sama cinjenica da su zlikovci ugrabili momenat odsustva Todora Andrijasevica koji je Jakova molio I ubedio da podje sa njim na Przine I da ce mu on svojom glavom garantovati da mu ni dlaka sag lave nece faliti. Zato je ostala upamcena njegova recenica upucena svojoj supruzi , prilikom dolaska na veceru, a po Jakova tragicno kobnom trenutku: “Daj mi bona nesto da pojedem , moram odmah nazad , bojim se ubice mi Jakova”.
Sva druga naklapanja oko smrti Jakova Kurdulije jesu plod smisljene scensko reziserske umotvorine posebno autora knjige dr. Milivoja Trklje, a u cilju skidanja hipoteke zlocina sa zlikovcke kuce svoga ujaka Jovana Sarovica I zahvalnosti UDB I sluzbama na valjanim preporukama tokom skolovanja I sticanja akademske diplome, doktorske I profesorske titule na jednoj od katedri pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Svakako da je rodbinski odnos zlocinca i pisca osnovni i jedini razlog sto autor knjige nikada nije posetio Jakovovu udovicu i decu tokom prikopljanja cinjenica i podataka u vezi sa kobnim dogadjajem. Razumljivo, znao je da bi takav postupak bio u najmanju ruku degutantan, besmislen pa cak I uvredljiv za porodicu.
Solunskom dobrovoljcu, kraljevom vojniku u otadzbini i svom nevidjenom djedu Marinko Kurdulija.

U Srbobranu 28.11.2013.

Mesto zbivanja: podrucje opstine Gacko u selima Stepen i Przine, Vreme: prvi dani prolecnog posta 1947. Godine. Povod: ne potpuno jasan poznat pod nazivom “mirovna konferencija”, Organizator : sluzba OZN, lokalni partijski organi I stepensko –przinska “mladez”, Istaknuti pojedinci ili pak zlocinci: oficiri OZN, Ratko Remetic , Mitar Iivic I dr., te Vlado Avdalovic, Andrija Sarovic, Milan Sarovic, Todor Andrijasevic , Momcilo Andrijasevic, Kosto Sukovic, Obren Sukovic I dr. Zrtve: Jakov Radov Kurdulija, a odposledica prebijanja I stravicnog mucenja preminula, Vukosava Kosa Svorcan, rodjena Gacinovic samohrana majka petoro djece.
Zlocin nikada nije procesuiran, ovo je I danas tabu tema, zlocinci se I danas stite, a saznacemo ko ih stiti I zasto. Jakov I Kosa nisu jedine zrtve.
Одговори
#28

Знам за ову будалу Радановића, на фејсбуку је Храст, у пар наврата сам имао полемику са њим, човек је комплетан идиот, видим да сарађује са смрдљивим "e-novinama", постоји ту још један анонимус Дамјан Павлица пише као неке фељтоне против ђенерала Драже на овом Сорошевом сајту.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним