[Ратко]

Dražine stvari prvi put u javnosti
V. Crnjanski Spasojević | 22. mart 2014. 21:20 | Komentara: 0

Lični predmeti, dnevnici, presude „državnih neprijatelja“ uskoro na izložbi „U ime naroda“. Baza 56.000 lica stradalih u vreme likvidacija 1944 - 1945. i 16.500 Ibeovaca

SRPSKA javnost po prvi put imaće priliku sledećeg meseca da vidi lične stvari komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića, koje su kod njega nađene prilikom hapšenja 1946. Ovo, kao i ispovesti, lične stvari, dnevnici, presude i fotografije nevino stradalih političkih osuđenika biće prikazane na izložbi "U ime naroda", u Istorijskom muzeju Srbije, koja se otvara sredinom aprila.

Na izložbi će, između ostalog, biti izložena i pisma pisana na jastučnicama Save Popovića Gembeša, 18-godišnjeg fudbalera kluba "Bogoljub" iz Obrenovca i đaka Trgovačke škole. On je bio pripadnik ilegalnog đačkog odreda Jugoslovenske vojske u otadžbini, ali nije bio naoružan, niti je učestvovao u borbama, već se samo hvalio pred devojkama šajkačom i kokardom. U oktobru 1944. uhapsila ga je obrenovačka Ozna. Pod optužbom da je bio u crnoj trojci, izveden je na streljanje. Zahvaljujući urgenciji poznanika spasen je u zadnji čas. Po povratku kući poslat je na Sremski front. Pošto se vratio s ratišta preselio se u Beograd, gde je pre izbora 1945. lepio letke za opoziciju. Ozna ga je po drugi put uhapsila, 14. oktobra 1945, a iste noći uhapšeni su njegov otac, brat i devojka.

Tokom boravka u zatvoru, u Đušinoj ulici, uspeo je da nabavi olovku, pa je ispisivao pisma na donjem vešu i posteljini, koje je predavao majci. Majka Mileva i sestra Kosara poslednji put su ga videle početkom 1946, kada je osuđen na 20 godina zatvora. Obrenovačka Ozna žalila se na presudu. Kada je majka, u aprilu 1946. došla da ga obiđe, rečeno joj je da je streljan. Iza Save su ostale dve flekave jastučnice, na kojima je iz zatvora slao poruke.

Ovakvih slučajeva bilo je mnogo.

- Izložba "U IME NARODA! - represija u Srbiji 1944. - 1953." je prva muzejska izložba kod nas o višedecenijskim tabu temama: likvidaciji i suđenjima narodnim neprijateljima, Golom otoku i drugim logorima, prinudnom otkupu i koleketivizaciji, izborima, kultu ličnosti i političkoj kulturi toga vremena - kaže istoričar Srđan Cvetković, autor.

Od mača revolucije širom Srbije pred kraj 1944. stradalo je više desetina hiljada ljudi, među kojima i oko 70 predsednika opština i visokih opštinskih funkcionera. Među njima bio je i Dušan Krstić, predsednik opštine Kraljevo. Uhapšen je 22. aprila 1945, osuđen na smrt i sutradan streljan. Proglašen je krivim za masovno stradanje kragujevačkih civila 1941, iako na njega nije imao nikakav uticaj. Streljan je i pored toga što je za njegovo pomilovanje učitelj Miloš Simić, aktivista u Narodnom frontu, preko Dukanca i Grola došao do Tita i izdejstvovao pomilovanje. Broz je naredio da se pošalje telegram kojim se zahteva da se Krstić ne strelja. Nekome je, međutim, odgovaralo da telegram ne stigne na vreme. Krstić je rehabilitovan 2007.

Posetioci izložbe upoznaće se i sa tragičnom sudbinom Žinet Todorović, maturantom stručne Učiteljske škole u Beogradu. Rođena je u Francuskoj, u porodici zastupnika prodaje automobila i autodelova "Štajer" i kamiona "Berlijet". Uhapšena je pred Prvi maj 1945, u Ulici kralja Milana, u Beogradu, sa drugim opoziciono orijentisanim omladincima koji su rasturali letke. Navodno je kod nje pronađen letak Draže Mihailovića.

Isleđivana je u istražnom zatvoru Ozne na Obilićevom vencu. Ostali su većinom pušteni ili osuđeni na zatvorske kazne. Njen otac je pozvan nakon tri nedelje da mu kažu da je skočila sa trećeg sprata zgrade. Prema iskazu poznanice koja je preuzela telo, obe noge su joj bile prebijene, a porodici je bilo zabranjeno da otvara sanduk.

Odmah po okončanju rata stradao je i Vladimir Dragić, prvak Srbije u skijanju, biciklista, odbojkaš, golman u Beogradskom sportskom klubu (BSK). Završio je čuvenu Drugu mušku gimnaziju u generaciji sa Ivom Lolom Ribarom, a sestra Olga Dragić bila je levičar i španski borac. Na dan dolaska sovjetskih tenkova, 16. oktobra 1944, Vladimir im je dostavio kompletan nacrt rasporeda protivtenkovske artiljerije koja se nalazila kod Železničke stanice. Odmah iza njih stupala je NOV, koju su dočekali i spremili im ručak u podrumu. Međutim, istog dana popodne došla su dva mlada partizana i uhapsila ga. Odveden je u jedan od kvartovskih zatvora Ozne u Ulici braće Nedića. Supruga Bosiljka je nosila hranu i vodu svakog dana, 20. oktobra preselili su celu grupu u Baba Višnjinu, a 29. oktobra izgubio mu se svaki trag.

- Na izložbi će u četiri tematske celine biti izloženi eksponati o stradanjima ljudi u vremenu revolucionarnog terora 1944 - 1953. Prva scena biće o izborima i političkoj kulturi toga vremena, druga će biti posvećena likvidiranim ljudima bez suđenja, treća će se baviti političkim zatvorenicima i uslovima u zatvorima, a jedna posebna prikazaće stradanja na Golom otoku i drugim logorima, kao i seljake u vreme otkupa i kolektivizacije. Biće izložena i baza dokumenata, poimenična baza 56.000 lica stradalih u vreme likvidacija 1944 - 1945, i baza zatvorenih od oko 16.500 ibeovaca - objašnjava Cvetković.

Posebna sala biće uređena kao sudnica iz onog vremena, i tu će gosti iz inostranstva prikazati iskustvo republika bivše Jugoslavije i zemalja Istočne Evrope.

- To bi bio interaktivan i multimedijalan program, baziran na igranom, dokumentarnom filmu, promocijama, prezentacijama i tribinama. Imamo potvrde od delegacija Slovenije, Poljske, Mađarske i drugih zemalja da će predstaviti svoja iskustva i istraživanja - dodaje Cvetković.

Izložba će na jesen obići veće gradove u Srbiji, a zasada je sigurno da će gostovati i u Sloveniji. U toku su pregovori da se postavi deo materijala u Poljskoj i Mađarskoj.

IZDAJA IDEALA

NA samom početku rada na prikupljanju materijala o žrtvama komunističkog terora, pre desetak godina, nailazili smo na prepreke. Arhivi i mediji bili su zatvoreni, tema je bila još politički osetljiva. U novije vreme je nešto drugačije, naročito nam je olakšalo posao osnivanje Državne komisije za tajne grobnice i odluka Vlade da se ukinu s određenih dokumenata i fondova oznake poverljivosti. Otpori nastaju iz dva razloga - ili je reč o nerazumevanju naših namera ili o prećutnoj odbrani ideologije i sistema koji u glavama mnogih nije imao mana. Vrhunska je vrlina svih antifašista i partizana to što su se borili protiv streljanja, neslobode, diktature i zločina okupatora. Upravo vođen tim idealima, smatram da su posleratne manipulacije NOB-om, zatvaranje neistomišljenika, mučenja i ubistva iz političkih i klasnih razloga, logori, vrhunska izdaja ideala u ime kojih su se borili mnogi časni partizani - poručuje Cvetković.

SVEDOČENjE IZ PETROVE RUPE

NA izložbi će biti prikazana i svedočanstva golootočana. Među njima i Nikole Golubovića, iz famozne Petrove rupe, u kojoj su robijali najtvrdokorniji:

- Odvedoše nekolicinu nas bojkotovanih do velike septičke jame. Meni narediše da se svučem do gole kože. Morao sam uskočiti u septičku jamu iako nisam znao koliko je duboka. Da li je to stvarno čišćenje septičke jame ili samo način da me nateraju da u nju potonem i udavim se? U svom poniženju tog čina i strahu, kad osetih dno čvrsto pod svojim stopalima i shvatih da ću ostati živ, zaigra mi onaj damar u prsima - zadovoljstvo i ohrabrenje što ću još nešto izdržati. Fekalije su mi bile do grudi. Pomislih: "sve se vodom može oprati osim crnog obraza". Kroz glavu mi prolazi neko samoohrabrenje: "Nikola, sačuvaj obraz, a za govna ćemo lako".
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dru...u-javnosti

[Милослав Самарџић]

Јел су то оне ствари што су биле изложене на Калемегдану - сат, пенкало, компас, наочари, итд. - или БИА има још неке?

Ваљда исте оне које су биле изложене у Војном музеју.

А иначе пре тога су биле изложене у Музеју БИА. Тада су дате и новинарима, слике предмета, па смо и ми објавили, има једно 10 година.
Ово је дакле трећи пут.

[Ратко]

Знам.

[Ратко]

недеља, 30. мар 2014, 08:41 -> 09:11

Изложба измирења у Музеју историје

Изложба "У име народа - репресија од 1944. до 1953" у Музеју историје најављена је за средину априла. Изложбом ћемо допринети измирењу људи у Србији који имају опречна схватања о овом времену, уверен је Срђан Цветковић, аутор изложбе.

Још није отворена, а изложба већ изазива велико интересовање - не само медија већ и шире јавности. Прва је у последњих седамдесет година о страдањима и мучењу људи после Другог светског рата.

Импровизоване иследничке канцеларије, затворске ћелије, гробнице. Књиге и спискови стрељаних од стране Озне, фотографије и снимци с монтираних судских процеса. Изложба о условима у затворима, о Голом отоку и мучењу на издржавању казне.

"Ово је наш дуг њима, нека врста јавне рехабилитације невино осуђених људи из политичких и идеолошких разлога, а друго је једно измирење које тежимо - да допринесемо једном измирењу људи у Србији који имају опречна схватања о овом времену", каже др Срђан Цветковић, аутор изложбе.

Материјал за изложбу је прикупљан последњих 15 година, нешто су и сами грађани доносили. Како би веродостојно приказао страдање сељака у време принудног откупа и колективизације, аутор гради сеоско двориште, амбар и бунар.

"Имамо једну књигу Ана Карењина која је прошверцована из Ђушине улице, где су се људи потписивали и слали последње поруке својима. То је врло интересантна и потресна књига. Биће ту личне ствари познатих личности, као ствари Драгољуба Јовановића, Борислава Пекића и Драже Михаиловића", каже Цветковић.

Данас, каже аутор, треба разговарати о чињеницама - о политичкој култури једног времена, о култу личности, о пропаганди, о времену када се идеологија огрешила о многе наше грађане.

"И четничка идеологија и комунистичка идеологија су поражене, па зашто би се ми данас опредељивали према њоховим вредностима и нудили те исте вредности нашим потомцима. Прича је завршена, хладне главе мирно можемо да покажемо само део тога", рекао је Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.

Посетиоцима ће бити доступна база података 16.500 оних који су били заточени на Голом отоку и 56 хиљада страдалих без суђења - њихови досијеи, имена.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/...D0%B5.html

[Милослав Самарџић]

Опет измирење... Претплатили су се на ову паролу. А законитост?
Волео бих да видим како Павловић дефинише четничку идеологију. Кладим се да би то била нека (нео)комунистичка дефиницаија.

[Ратко]

Опет измирење... Претплатили су се на ову паролу. А законитост?
Волео бих да видим како Павловић дефинише четничку идеологију. Кладим се да би то била нека (нео)комунистичка дефиницаија.

Нема Павловић појма о четничкој идеологији. Међутим, јасно је да би се без њега, као директора Института, тешко могла организовати ова изложба.
Важно да је ово заиста изложба о комунистичким злочинима, да ће свако кога интересује, на изложби моћи да види много важних информација и сведочанстава о томе.
Што се тиче помирења, не знам шта бих рекао...то је свакако тактичка парола, да би се ово могло организовати.
Али, ту сте Ви да наставите да опомињете и подсећате на закон!
Очекује нас дуг пут доласка до српског становишта.

[Милослав Самарџић]

Dražine stvari prvi put u javnosti

Прецизније речено: трећи пут је ''први пут''.
Први пут их је БИА показала 2004. и потом изложила у свом музеју.
Други пут су биле изложене у Војном музеју на Калемегдану, пре 3-4 године, да би поново биле враћене у Музеј БИА. Тамо су Дражине ствари стална поставка, тј. увек се могу видети - увек су доступне јавности.
Дражине ствари:
http://www.pogledi.rs/en/general-mihailovichs-things/

[Ратко]

Dražine stvari prvi put u javnosti

Прецизније речено: трећи пут је ''први пут''.
Први пут их је БИА показала 2004. и потом изложила у свом музеју.
Други пут су биле изложене у Војном музеју на Калемегдану, пре 3-4 године, да би поново биле враћене у Музеј БИА. Тамо су Дражине ствари стална поставка, тј. увек се могу видети - увек су доступне јавности.
Дражине ствари:
http://www.pogledi.rs/en/general-mihailovichs-things/

Ипак је од тога много битније да једна државна установа која се бави историјом проглашава Дражу жртвом монтираног судског процеса и излаже његове личне ствари као и ствари осталих невиних жртава.
А то се, не заборавимо, дешава пре него што је суд донео решење којим и сам показује да је утврдио да је процес монтиран.
Биће изложене и обе немачке потернице за Дражом, насловна страна ''Тајма'' од 25. маја 1942, исечци из америчке штампе током рата и поводом процеса 1946. године...

[Ратко]

[Ратко]

Kad Ozna vodi kroz izložbu

Vuk Cvijić, Sonja Šulović | 31. 03. 2014. - 07:32h | Foto: D. Goll | Komentara: 0
„U ime naroda! - represija u Srbiji 1944-1953“ naziv je muzejske izložbe o višedecenijskim tabu temama iz komunizma.

Dokumenti, fotografije, audio, video materijal, filmovi... od sredine aprila u Istorijskom muzeju Srbije kazuju o običnim, malim ljudima koji su stradali u vremenu revolucionarnog terora.

- Jedan dan na robiji mogao vas je deformisani za ceo život. Ubijali su boga u ljudima, mnogi su nestajali preko noći - navodi dr Srđan Cvetković, istoričar i autor.

Ideja je nastajala godinama kroz rad na doktoratu, kao i kroz istraživanja Državne komisije za tajne grobnice.

- U zgradi u kojoj je Istorijski muzej Srbije nakon Drugog svetskog rata bio je Centralni komitet, jedno vreme Ozna, a onda i Muzej revolucije, tako da je po samoj karmi ova zgrada bila predodređena za ovu postavku - dodaje dr Cvetković.

Petokraku sa gradske skupštine je upravo pred tim vratima 21. februara 1997. ostavio Zoran Đinđić. I ona će sada dočekati posetioce uz fotografije seljaka Čedomira Jerinkića levo, i pisca Borislava Pekića, desno.

Uz kartu će svaki posetilac dobiti kuglicu za glasanje, uniformisani oznaš kontrolisaće da svako i iskoristi svoju građansku dužnost, a onda će preostati izbor koji putokaz pratiti i u koju od četiri scene prvo ušetati.

- Prva scena posvećena je kultu ličnosti, a iz nje pravo se ulazi u drugu tematsku celinu posvećenu likvidiranim ljudima bez suđenja. Na grobovima će se nalaziti lične stvari onih koji su likvidirani, sa dirljivim posvetama, a pronašli smo i knjigu “Ana Karenjina” sa šifrovanim porukama. Na sredini ove scene je mapa tajnih grobnica u Srbiji - navodi sagovornik

Treća scena bavi se političkim zatvorenicima i uslovima u zatvorima.

- Biće izložena baza dokumenata, kao i poimenična baza lica 56.000 stradalih u vreme likvidacija 1944-1945. - dodaje dr Cvetković.

Na izložbi će se naći i ćelija Dragoljuba - Draže Mihailovića, sa njegovim ličnim stvarima. Pored Dražinih naočara, mape, torbe, dvogleda i muštikle, biće prikazan i snimak sa suđenja.

Sala kao sudnica

Posebna sala uređena je kao sudnica iz onog vremena, i tu će i gosti iz republika bivše Jugoslavije i zemalja istočne Evrope predstavljati svoja iskustva i istraživanja. Jedna celina izložbe prikazuje stradanja i uslove u vojvođanskim kulucima, a druga ono što se dešavalo na Golom otoku. Prvi put biće prikazano oko 70 fotografija, ali i ekskluzivni snimci i svedočenja, slike koje su uradili golootočani, kao i maketa sa svim spravama za mučenje.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/453693/...oz-izlozbu

[Вукашин Петковић]

Ђура Ђуровић: Размишљање о смрти

Др Ђура Ђуровић, истакнути представник Равногорског покрета, изабран на Конгресу у селу Ба за секретара Извршног комитета, био је у првој групи четника којима су ослободиоци судили, са Кесеровићем и Лукачевићем који су били осуђени на смрт. Ђуровић је добио 20 година робије. Рукопис који овде објављујемо први пут, у форми есеја и знатних књижевних вредности, данашњем читаоцу биће нарочито занимљив јер садржи доста аутобиографских података човека који је невин, само због својих политичких убеђења, у Титовим казаматима провео више од две деценије. И представља на својој кожи преживљено, сведочанство о времену, не тако давном, такозване "диктатуре пролетаријата".
http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/19...le-12.html

[Ратко]

СВЕДОЧЕЊЕ ОЗНАША МИЛАНА ТРЕШЊИЋА:

https://www.facebook.com/photo.php?v=691716200867029

---

СВЕДОЧЕЊЕ О ЛИКВИДАЦИЈАМА НА БАГДАЛИ У КРУШЕВЦУ:

https://www.facebook.com/photo.php?v=691290690909580

---

СКИДАЊЕ ПЕТОКРАКЕ СА СКУПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА:

https://www.facebook.com/photo.php?v=690284337676882

---

ИНТЕРВЈУ ЗОРИЦЕ МАРИНКОВИЋ:
http://www.youtube.com/watch?v=s6os2ZpcM...e=youtu.be

---

U istorijskom muzeju Srbije večeras se otvara multimedijalna izložba o političkoj represiji u periodu od 1944. do 1953. godine

Ozna u ime naroda

AUTOR: ALEKSANDRA ĆUK

Svečano otvaranje multimedijalne izložbe u Istorijskom muzeju Srbije „U ime naroda! - Politička represija u Srbiji 1944-1953“, počeće večeras u 18 sati javnim građanskim skupom na platou Trga Nikole Pašića. Očekuje se veliki broj ljudi, a na otvaranju će govoriti pisci Dušan Kovačević i Dragoslav Mihailović, udovica Borislava Pekića Ljiljana Pekić, princeza Jelisaveta Karađorđević, v.d. direktor IMS Miroslav Živković i autor izložbe dr Srđan Cvetković.

Planirano je da Katarina Jovanović otpeva himnu Republike Srbije „Bože pravde“, a Aleksandar Manevski „Vostani Serbie“. Izložba je, kao što je poznato, posvećena dugo prećutkivanim zločinima počinjenim u doba komunizma i prva je velika i sistematična muzejska postavka ovakvog tipa u Srbiji, ali i na prostoru bivše Jugoslavije.

Imajući u vidu njen veliki značaj, organizatori su se potrudili da nas na događaj upute nedeljama unapred, kada su na ulazu Muzeja postavljeni veliki plakati sa potresnim fizionomijama Čedomira Jerinkića, seljaka, i Borislava Pekića, književnika.

Preko puta, gotovo isto toliko dugo, nalaze se radnici. U žrvnju predatorskog kapitalizma. Nasipaju šljunak, pripremaju teren za budući parking nedaleko od Narodne skupštine. U ime ideologije profita. Između ta dva prizora, ipak, dominiraju Jerinkić i Pekić, iako deluju pregaženo. I od ideologije unutar Muzeja i od one koja je okružuje.

U monografiji koja prati izložbu, svojevrsnoj „enciklopediji stradanja“, na poslednjoj stranici nalazi se fotografija Skidanje petokrake sa Skupštine grada Beograda iz 1997. godine, koja će, možda, zaokružiti utisak ili potaknuti nova pitanja. Na njoj je nasmejan Zoran Đinđić s „trofejem“, koji su alpinisti jedva skinuli s novog dvora. „Ovo je prvi simboličan čin koji treba da pokaže da ideološki simboli spadaju u muzeje i da Beograd ne pripada nijednoj ideologiji, nego sebi i ljudima koji tu žive“, rekao je tada gradonačelnik glavnog grada.

Šta se može videti u Istorijskom muzeju Srbije? Više od 1.000 eksponata koji kroz četiri scensko-tematske celine otkrivaju dokumenta o narodnim neprijateljima i lokacijama masovnih grobnica, originalne akte Ozne i drugu arhivsku građu, autentične fotografije, lične predmete stradalih, kao i audio i video-zapise sa svedočenjima savremenika i potomaka o masovnim likvidacijama počinjenim staljinističkim metodama.

Sadržaj izložbe je koncipiran hronološko-tematski s ciljem da posetioca provede kroz vreme i prostor represije podražavajući scenario progona. Ideja je da se usmerenim kretanjem od hapšenja i saslušavanja do egzekucije ili osude i prevaspitavanja prati sudbina uhođenih.

- Rankovićeva kancelarija treba između ostalog da predstavi ko su bili vodeći ljudi Odeljenja za zaštitu naroda, kaže Srđan Cvetković za Danas. -Tu su sto, stari tip pisaće mašine Remington, lisice, strukturna šema organa Ozne. Fali samo telefon koji treba da zvoni zanimljivo je, eto, i da je Branka Ćopića pratio agent zvani Remington.

Naš sagovornik priča da će publika moći da vidi rekonstrukciju Petrove jame na printu, zahvaljujući tome što su organizatori izložbe maketu tog mučilišta dobili na poklon od njegovog bivšeg zatočenika Nikole Golubovića, odnosno njegovog brata, pošto je Nikola u međuvremenu preminuo. Petrova jama je zatrpana pred dolazak Aleksandra Rankovića na Goli otok 1951. godine i danas niko i ne zna gde se tačno nalazi. Bila je široka 20 metara, duboka osam, imala je ogradu od dva i po metra visine i u njoj su izdržavali kaznu najtvrdokorniji zatvorenici. Nazvana je po Petru Komneniću, predsedniku Narodne skupštine Crne Gore, koji je bio prvi zatočenik.

- Tu su uglavnom dovođeni robijaši poput Vlade Dapčevića, kaže Cvetković i dodaje da postavka sadrži i rekonstrukciju Golog otoka sa prvim barakama i spravama za mučenje. - Žica u centralnom holu Muzeja na simboličan način predstavlja improvizovani logor s kojim završavamo scenu, jer su odatle ljudi odvođeni na streljanje. Tu će biti izložena karta Srbije sa obeleženim mestima tajnih grobnica gde su ljudi ubijani bez ikakvog suđenja. Svuda okolo su postavljene njihove fotografije, a u vitrinama ispod, koje nalikuju na grobove, nalaze se lični predmeti tih ljudi.

Među njima su i lične stvari Dragoljuba Mihailovića, načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini, koje su mu oduzete prilikom hapšenja. Njih je za potrebe postavke pozajmila BIA, dok je Pekićeva porodica ustupila piščeva pisma iz zatvora. Cvetković ističe scenu likvidacije narodnih neprijatelja, to jest, poslednja pisma - prošvercovane knjige iz zatvora, na kojima su ljudi ostavljali svoje poslednje poruke.

- To su zaista potresne reči, pa i pesničke umotvorine. Recimo, dečko od 18 godina koji je bio u zatvoru Đušinoj ulici i kasnije streljan na jastučnici je, između ostalog, zapisao „Čovek kad izgubi sve. Ostaje mu još samo jedno. Da ožali sam sebe.“

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/tera..._id=279872

---

Dok gazite po tepihu od novina, a sa zidova vas posmatraju ushićena lica sa radnih akcija, koraci po inerciji vode ka centralnom, zamračenom prostoru. A tamo, pogled lede mapa tajnih grobnica i fotografije znanih i neznanih stradalnika političkog režima tog vremena. Na grobnicama ljudi koji su likvidirani bez suđenja izložene su potresne i dirljive posvete i poslednje želje ispisane na jastučnicama i knjigama koje su nekako stizale do najbližih.
http://www.24sata.rs/scena/art/vest/posl...2976.phtml

У централном делу, са леве и десне стране, постављене су бандере излепљене плакатима - немачким саопштењима о стрељањима, преко којих су налепљена комунистичка саопштења, тако да је симболика јасна...

[Милослав Самарџић]

Е, Ратко, оптимиста био, оптимсита ост`о...
Шта је јасно, леба ти?
Чиста конфузија, са циљем ублажавања и разводњавања теме која се само маркетиншки представља као главна.
Пази само ово:

Preko puta, gotovo isto toliko dugo, nalaze se radnici. U žrvnju predatorskog kapitalizma. Nasipaju šljunak, pripremaju teren za budući parking nedaleko od Narodne skupštine. U ime ideologije profita. Između ta dva prizora, ipak, dominiraju Jerinkić i Pekić, iako deluju pregaženo. I od ideologije unutar Muzeja i od one koja je okružuje.

Значи, и ''жртве'' предратног капитализма - а у ствари демократског система - и немачке жртве, и комунистичке, али и комунисти као жртве... Само да се сакрије истина.
Дефинитивно, још једно замајавање народа од стране (нео)комуниста.

[Владимир Петровић]

Posla za policiju preko glave
UDRI U IME NARODA: Skojevci protestovali na otvaranju izložbe o komunističkom teroru

http://www.kurir-info.rs/udri-u-ime-naro...ak-1327293