08-06-2014, 06:59 PM
06/06/2014 10:28
Zašto Eva Nahir nije došla
Kad Srđan Cvetković, doktor istorijskih nauka, falsifikuje istorijske činjenice na izložbi u Istorijskom muzeju Srbije,“U ime naroda – politička represija u Srbiji 1944 – 1953” (na šta sam već ukazivao u tekstovima “Jedna bezumna izložba” i “Dan pobede”), onda nam se arogantno demonstrira kako je i u informatičkom dobu, usred Beograda, poželjno da, urbi et orbi, jedan doktor nauka prodaje nadriistoriografsku maglu. Ta magla, puštena u etar uz svesrdnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i pojedinih ljudi od imena i dela, grandomanska je laž.
No, kad isti taj Cvetković, na svima dostupnom fejsbuk-profilu pomenute izložbe, napiše da moja malenkost na jednu od njenih tribina, na koju je pozvana, nije došla “zbog nespremnosti da na njoj učestvuje”, onda je to jedna sitna laž koja otkriva svu minornost moralnog profila ovog čoveka.
Izvrtanje istorijskih činjenica jeste bezumna laž, ali u njoj ima sistema, kojim se trasira jedna uspešna karijera. Međutim, kad se laže en detail, onda je to kapric puke izbezumljenosti. Summa summarum, jedan izbezumljen čovek autor je jedne bezumne izložbe.
Ovde govorimo, dakle, o lažima, a ne o neistinama, jer je neistina samoobmana u nedostatku raspoloživog dokaza, a laž je svesno propagiranje neistine. Laž je represija nad umom.
Blagodareći svojim kritičkim napisima o bezumnoj izložbi, pozvan sam da učestvujem na tribini. Desetak dana pre nego što je trebalo da bude održana, telefonirao mi je pi-ar Istorijskog muzeja Srbije, Nenad Beljinac, i uljudno me pozvao. Odgovorio sam tada da bih rado učestvovao, ali da, tog 29. maja, najverovatnije putujem u Temišvar na jedan pozorišni festival. Dogovorili smo se da se čujemo kroz osam dana, kad ću izvesno znati da li putujem.
Istog tog dana kad smo prvi put razgovarali, 19. maja, na fejsbuk-stranici izložbe pojavila se sledeća, korektna informacija, o najavljenoj tribini: “’Čemu nenarodna izložba U IME NARODA?’, voditelj Velja Pavlović, gosti: S. Cvetković, Zlatko Paković i Predrag Marković”.
Prošlo je osam dana, pi-ar IMS-a javio se tačno u ugovoreno vreme, a ja sam mogao samo da potvrdim da ću upravo onog dana kad je tribina zakazana, putovati u Temišvar (o tom mom putešestviju i festivalu TESZT, čitaoci mogu nešto saznati u sutrašnjem broju Danasa).
Tog dana kad sam po drugi put razgovarao sa Beljincem, 27. maja, na fejsbuk-stranici izložbe, Cvetković Srđan upisuje sledeće: “
IZLOŽBA U IME NARODA: IZVINJENJE I OBAVESTENJE: IZVINJAVAMO SE NA PROMENI PROGRAMA: Tribina: JEDNA (UMO)BOLNA IZLOŽBA? sa gostima S. CVetkovicem, P. Markovicem i Zlatkom Pakovićem novinarem Danasa je OTKAZANA zbog nespremnosti Zlatka Pakovića da na njoj ucestvuje. Takodje pokusaj da se pozovu drugi kriticari (A. Novakovic, Z. Jelisavac) nije urodio plodom. Tribina ce biti organizovana cim se nadje jos jedan konj za trku da ne bude samo sa jednim.Umesto nje u cetvrtak u 18 casova poslusajte fenomenalnu EVU NADIR o GOLOM OTOKU sa gostima, Aleksandrom Mandićem, Goranom Markovićem, Dragoslavom Mihailovičem i jednim gostom iznenadjenja. Dodjite uzivajte u slobodnoj diskusiji ulaz na tribinu je besplatan! Vidimo se!”
Nemam ni jedan jedini razlog da ne verujem da je Nenad Beljinac moje opravdanje za izostanak sa rečene tribine preneo verno, ali to nimalo nije smetalo Cvetkoviću da napiše nešto sasvim drugo. Pa taj čovek je, na izložbi, kao fotografiju sa Golog otoka poturio fotografiju iz nacističkog logora Buhenvald! Kad ume tako opako i masno da laže, šta je za njega da laže bespredmetno i posno!
Ovde ostavljam sasvim po strani, na brzu ruku izmenjeni, naslov tribine i uvredu koju je Cvetković uputio i svom kolegi, takođe doktoru istorijskih nauka, Predragu J. Markoviću, nazvavši ga konjem, a pažnju usmeravam na najavu dolaska u IMS časne svedokinje i poštene žene Eve Nahir, čije prezime Cvetkoviću, očigledno, nije poznato.
Ali, Eva Nahir nije došla. Bila je tako blizu, u Čakovcu, gde je proglašena prvom počasnom građankom ovog grada, ali, eto, nije htela da bude deo izložbe “U ime naroda”. Zašto ta istinska žrtva Titovog režima nije došla na tribinu organizovanu navodno u čast žrtava tog režima? Zato što ova i ovakva izložba vređa upravo istinske žrtve, prljajući njihova časna imena, koja tu, rame uz rame, stoje sa imenima fašističkih propagatora i slugana nacističkog okupacijskog režima.
Gromopucatelno najavljena kao “fenomenalna Eva Nadir”, ova plemenita starica, koja se zove Eva Nahir, odbila je da postane još jedan od fenomena ove bezumne izložbe i njenih propratnih programa, na šta su, pak, pristali mnogi čije delo cenim. Njihova imena Cvetković s ponosom ispisuje, ali o izostanku “fenomenalne Eve Nadir” ni mukajet.
Eva Nahir (1918), kojoj je porodica ubijena u Aušvicu, posle svog golootočkog utamničenja i smrti muža na istoj robiji, smrti koja je proglašena samoubistvom, emigrirala je sa ćerkom 1954. godine u Izrael, gde, u jednom kibucu, živi već šest punih decenija.
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/z..._id=282912#
Zašto Eva Nahir nije došla
Kad Srđan Cvetković, doktor istorijskih nauka, falsifikuje istorijske činjenice na izložbi u Istorijskom muzeju Srbije,“U ime naroda – politička represija u Srbiji 1944 – 1953” (na šta sam već ukazivao u tekstovima “Jedna bezumna izložba” i “Dan pobede”), onda nam se arogantno demonstrira kako je i u informatičkom dobu, usred Beograda, poželjno da, urbi et orbi, jedan doktor nauka prodaje nadriistoriografsku maglu. Ta magla, puštena u etar uz svesrdnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i pojedinih ljudi od imena i dela, grandomanska je laž.
No, kad isti taj Cvetković, na svima dostupnom fejsbuk-profilu pomenute izložbe, napiše da moja malenkost na jednu od njenih tribina, na koju je pozvana, nije došla “zbog nespremnosti da na njoj učestvuje”, onda je to jedna sitna laž koja otkriva svu minornost moralnog profila ovog čoveka.
Izvrtanje istorijskih činjenica jeste bezumna laž, ali u njoj ima sistema, kojim se trasira jedna uspešna karijera. Međutim, kad se laže en detail, onda je to kapric puke izbezumljenosti. Summa summarum, jedan izbezumljen čovek autor je jedne bezumne izložbe.
Ovde govorimo, dakle, o lažima, a ne o neistinama, jer je neistina samoobmana u nedostatku raspoloživog dokaza, a laž je svesno propagiranje neistine. Laž je represija nad umom.
Blagodareći svojim kritičkim napisima o bezumnoj izložbi, pozvan sam da učestvujem na tribini. Desetak dana pre nego što je trebalo da bude održana, telefonirao mi je pi-ar Istorijskog muzeja Srbije, Nenad Beljinac, i uljudno me pozvao. Odgovorio sam tada da bih rado učestvovao, ali da, tog 29. maja, najverovatnije putujem u Temišvar na jedan pozorišni festival. Dogovorili smo se da se čujemo kroz osam dana, kad ću izvesno znati da li putujem.
Istog tog dana kad smo prvi put razgovarali, 19. maja, na fejsbuk-stranici izložbe pojavila se sledeća, korektna informacija, o najavljenoj tribini: “’Čemu nenarodna izložba U IME NARODA?’, voditelj Velja Pavlović, gosti: S. Cvetković, Zlatko Paković i Predrag Marković”.
Prošlo je osam dana, pi-ar IMS-a javio se tačno u ugovoreno vreme, a ja sam mogao samo da potvrdim da ću upravo onog dana kad je tribina zakazana, putovati u Temišvar (o tom mom putešestviju i festivalu TESZT, čitaoci mogu nešto saznati u sutrašnjem broju Danasa).
Tog dana kad sam po drugi put razgovarao sa Beljincem, 27. maja, na fejsbuk-stranici izložbe, Cvetković Srđan upisuje sledeće: “
IZLOŽBA U IME NARODA: IZVINJENJE I OBAVESTENJE: IZVINJAVAMO SE NA PROMENI PROGRAMA: Tribina: JEDNA (UMO)BOLNA IZLOŽBA? sa gostima S. CVetkovicem, P. Markovicem i Zlatkom Pakovićem novinarem Danasa je OTKAZANA zbog nespremnosti Zlatka Pakovića da na njoj ucestvuje. Takodje pokusaj da se pozovu drugi kriticari (A. Novakovic, Z. Jelisavac) nije urodio plodom. Tribina ce biti organizovana cim se nadje jos jedan konj za trku da ne bude samo sa jednim.Umesto nje u cetvrtak u 18 casova poslusajte fenomenalnu EVU NADIR o GOLOM OTOKU sa gostima, Aleksandrom Mandićem, Goranom Markovićem, Dragoslavom Mihailovičem i jednim gostom iznenadjenja. Dodjite uzivajte u slobodnoj diskusiji ulaz na tribinu je besplatan! Vidimo se!”
Nemam ni jedan jedini razlog da ne verujem da je Nenad Beljinac moje opravdanje za izostanak sa rečene tribine preneo verno, ali to nimalo nije smetalo Cvetkoviću da napiše nešto sasvim drugo. Pa taj čovek je, na izložbi, kao fotografiju sa Golog otoka poturio fotografiju iz nacističkog logora Buhenvald! Kad ume tako opako i masno da laže, šta je za njega da laže bespredmetno i posno!
Ovde ostavljam sasvim po strani, na brzu ruku izmenjeni, naslov tribine i uvredu koju je Cvetković uputio i svom kolegi, takođe doktoru istorijskih nauka, Predragu J. Markoviću, nazvavši ga konjem, a pažnju usmeravam na najavu dolaska u IMS časne svedokinje i poštene žene Eve Nahir, čije prezime Cvetkoviću, očigledno, nije poznato.
Ali, Eva Nahir nije došla. Bila je tako blizu, u Čakovcu, gde je proglašena prvom počasnom građankom ovog grada, ali, eto, nije htela da bude deo izložbe “U ime naroda”. Zašto ta istinska žrtva Titovog režima nije došla na tribinu organizovanu navodno u čast žrtava tog režima? Zato što ova i ovakva izložba vređa upravo istinske žrtve, prljajući njihova časna imena, koja tu, rame uz rame, stoje sa imenima fašističkih propagatora i slugana nacističkog okupacijskog režima.
Gromopucatelno najavljena kao “fenomenalna Eva Nadir”, ova plemenita starica, koja se zove Eva Nahir, odbila je da postane još jedan od fenomena ove bezumne izložbe i njenih propratnih programa, na šta su, pak, pristali mnogi čije delo cenim. Njihova imena Cvetković s ponosom ispisuje, ali o izostanku “fenomenalne Eve Nadir” ni mukajet.
Eva Nahir (1918), kojoj je porodica ubijena u Aušvicu, posle svog golootočkog utamničenja i smrti muža na istoj robiji, smrti koja je proglašena samoubistvom, emigrirala je sa ćerkom 1954. godine u Izrael, gde, u jednom kibucu, živi već šest punih decenija.
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/z..._id=282912#
