[Александар Динчић]

Још само да пронађемо и документ који говори да је у склопу организовања отпора после пораза војних снага предвиђена и легализација (служити непријатељу а потајно припремати устанак).

Одакле вам идеја да би могао да постоји документ у ком је предвиђено да се изврши дело по ком је запрећена смртна казна?
Тај ко би га писао и одобрио би морао да буде прилично ударен у главу...

Од кад је убацивање у непријатељске редове забрањено?

Као што рекох у више наврата, Ватхра (као и многи други) тај проблем посматрају на начин којим се само замагљује слика. Када би се вратили мало уназад видели би да се српски народ на сличан начин организовао под Карађорђем и Милошем.
Све док се документ не пронађе (а можда се и пронашао?) и публикује - ово горе што сам написао само спада у домен сумње.

[Александар Динчић]

Па баш на Попинској реци. Ти за које су Добривоје Секуловић и још неки писали да су били Гордићеви четници, као и да су тако помогли Немцима да разбију блокаду.

Хвала. Да ли је то заиста помогло Немцима?

Нешто мало. Одбрана није имала никакве шансе. Ишао је један батаљон, ојачан артиљеријом. Мислим да се ваљао чак и један тенк.

[Антитоталитаран]

Је ли ово истина?
Мало је познато да је испред Костиног штаба на Соколовици, на дрвећу било урезано "Живео СССР". Пећанац је једноставно пао под страшан утицај Недића о спашавању српског народа. Они су у њему пре свега видели оружје за борбу против комунизма, али и човека који ће враћати и оне друге из шуме. И Немцима је та опција била прихватљива и направили су ону представу са стрељањем. Уствари, ја мислим да он није имао избора, јер је био прогоњен од Немаца зато што им је на Косову убио неке војнике па је одатле дошао на Соколовицу. Да није прихватио сарадњу - ликвидирали би га лако. Уз то Немци су знали да је скривао Енглезе са радио-станицом, знали су да је волео Русију, итд.

[Александар Динчић]

То пише у мемоарима Раке Драинца. То је 100% урезао Стеван Рајичевић, који је тада био са Пећанцем на Соколовици, касније командант у Јабланичком корпусу ЈВУО (прешао код Тита), носилац Карађорђеве звезде са мачевима (у Првом светском рату), који је много волео Русију. Пећанац сигурно не.
Те Немце на Косову је убио Машан Ђуровић, али касније, не 1941. године.

[Антитоталитаран]

Хвала

[Милослав Самарџић]

То пише у мемоарима Раке Драинца. То је 100% урезао Стеван Рајичевић, који је тада био са Пећанцем на Соколовици, касније командант у Јабланичком корпусу ЈВУО (прешао код Тита), носилац Карађорђеве звезде са мачевима (у Првом светском рату), који је много волео Русију. Пећанац сигурно не.
Те Немце на Косову је убио Машан Ђуровић, али касније, не 1941. године.

Када је убион те Немце?

[Александар Динчић]

У априлу 1942. године.

[Милослав Самарџић]

У априлу 1942. године.

Откуд тада? Под којим околностима?

[Александар Динчић]

Његова "Рашка група одреда" (преформирани Ибарски четнички одред) је прогонећи Кесеровића на Копаонику, доспела на Косово - око Косовске Митровице. Налетела је на једну групу немачких војника која је чувала Трепчу. Развила се борба и тада је настрадало 5 Немаца. Онда је немачки заповедник Србије известио да Кесеровић и Машан Ђуровић припремају напад на Косовску Митровицу. Није знао да су били у жестоком сукобу.

Машан Ђуровић се под немачким потерама враћа на подручје немачког војног заповедника и поново гони Кесеровића у Жупи. А све њих скупа гоне Немци и Бугари. На крају Машана хапсе Бугари у Куршумлијској Бањи и депортују у Нишки логор, одакле га пушта Недић, са последњом опоменом "да се уразуми". Немцима квислинзи протурају информацију да су им војнике на Косову убили Дражини четници и зато су Немци (717. пешадијска дивизија) организовали акцију против Кесеровића, на Копаонику почетком августа 1942. г. Машан се по пуштању из логора једно краће време смирио према Дражиним четницима и искључиво се усмерио на партизане (према њима је уопште био немилосрдан и важио је за најбољег антикомунистичког борца). И онда у јуну хапси британског капетана Лоренса и поручника Цветковића у Јошаничкој Бањи и поново се експонира као противник Дражине организације.

Ти догађаји (топло-хладно) смењивали су се до марта 1943. године, када су га Бугари напали у Студеници и када му се људство расуло. Претходно је с њима имао и један сукоб код Самограда. Тада је приступио Дражиној организацији (око 400 људи), до дезертирања и смакнућа (у мају 1943). Нешто његовог људства је остало у Дражиној организацији. Рецимо, поручник Закић, кога је Кесеровић немилосрдно нападао, био је код Машана Ђуровића командант батаљона. Касније командант у Косовском корпусу ЈВУО. Када је четничка организација К.Пећанца расформирана крајем 1942, он је сачувао свој одред као владин. Нешто као Српска помоћна полиција.

Попут Јаворског, важио је за врло специфичну ратну појаву. Лудо храбар, ал` пустахија. Уз то и доста суров.

[Антитоталитаран]

Знате ли можда када је пуштен из логора у Нишу?

[Александар Динчић]

У мају 1942. Одлежао је 15 дана.

[Милош Шарац]

Да ли има нека Машанова слика да се објави?Нисам видео ни једну његову слику.Да није можда ово Машан Ђуровић?

[Београдски Србин]

Да ли се зна где је сахрањен Коста Пећанац?

[Александар Динчић]

То УДБ-а зна, јер су га ископавали после рата. Првобитно је сахрањен на једној њиви у селу Блендија код Сокобање. Моје мишљење је да су му разбацали коске и да нема шансе никада да се утврди.
Исто као што мислим да су за време, док се трага за местом сахране Драже Михаиловића, и његове кости у међувремену извадили и побацали. Јер, у супротном, не би се правио онакав заштитни прстен око Белог двора. То је неко моје мишљење.