Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Четници Косте Пећанца

(04-01-2021, 09:17 PM)Александар Динчић Пише:  
(03-01-2021, 11:12 PM)Српска четничка команда Пише:  Спремам једно предавање.
То је лепо.
(03-01-2021, 11:12 PM)Српска четничка команда Пише:  Случај Пећанац треба потпуно разјаснити. Занимљиво ми је то што је, пред Мешковићем, Дражу назвао "пуковничићем".
Ово морам мало да разјасним
Дакле, то су подаци из сећања поручника а касније капетана Павла Мешковића, који је у августу 1941. године дошао као изасланик Врховне команде. Место састанка између њега и Пећанца било је у селу Барлову, код Куршумлије. Причали су у кући старог Џодића. Мешковић је ту најпре био ухапшен. Наравно, он неће у својим сећањима рећи да је ухапшен јер је имао пропусницу Павла Сретеновића (помиње се у хроници Горачићи), који више није био Пећанчев добар пријатељ. Тако да је овај посумњао да је посреди провокација. Док је седео у затвору овај је проверио ствар.

Дакле, Мешковић неке ствари и прећуткује.

На пример, не каже да није први Дражин изасланик код Пећанца. Још у априлу, са Дрине, он је слао својеврсну претходницу, која је успела да дође у Рачу (општина Куршумлија). То је један део Добојског четничког одреда војводе Митра Пајовића. Тако је, на пример, са овим четничким одредом, у јужне крајеве доспео и капетан Бранко Мрђеновић, којем ће Пећанац дати титулу војводе Славонског (рођен је у Славонији). Као и пешадијски потпоручник Атанасије Поповић Аца, који је био у 1. јуришном батаљону код мајора Палошевића, када је овај настрадао после немачког десанта у Бијељини. Наравно, то је Мешковић морао знати из једноставног разлога што је и он служио код Палошевића. Али...

Прорадила је препознатљива официрска сујета (зашто он-не ја). Поред тога, Поповић је био Палошевићев ађутант, а Мешковић водник штабног вода.
Тако да то била прва Дражина србијанска претходница која је дошла код Пећанца и потом остала с њим. Греше писци казивајући да је Добојски одред остао у Босни; остао је само један део, са војводом Митром. Мрђеновић је постао командант, док је Аца Поповић био Пећанчев лични ађутант, баш као и код Палошевића. После је отишао са партизанима (кратко), па код Кесеровића. Погледај код Мешковића (Књига о Дражи/Равногорска историја-приредио Радован Калабић) како он унижава Поповића, па на једном месту каже „неки Поповић из Куршумлије долазио је на Равну Гору“. А служили у истом јуришном батаљону. Иначе, Аца Поповић је син Павла Поповића, свештеника из Куршумлије, кога су Бугари убили у марту 1918. године, као једног од истакнутих устаника Косте Пећанца. И свакако да га је то поколебало када је решио да остане с Пећанцем и да не организује Дражине одреде (Јужни фронт).
Истог Поповића затекао је у Барлову и овај га је тада ословио са „друже“. Међутим, из неког разлога Мешковић не трпи Поповића. После је причао појединим официрима да му је заправо колега наместио хапшење од Пећанца, па чак и стрељање.

Мешковић такође прећуткује да је Пећанац врло добро знао да је неколицини официра из ђенералштаба (па и Михаиловићу), још пре рата, издато овлашћење (преко Команде Београда), да могу организовати четничке одреде који би наставили да пружају отпор. Он каже да је то Дража знао за Пећанца. Тако да он мало и острашћено пише, па зато каже ово да га је Пећанац пежоративно назвао пуковничићем (да код преживелих сабораца изазове ефекат). Зашто није хтео да дели територију – то је већ нека друга прича. Није хтео ни са К.Војиновићем и све то било на „повуци-потеги“. Чак су их и свештеници (прво поп Мита а потом и Глиша Којашевић) заклињали пред иконама да се не свађају. И на крају се поп Мита закрвио с њим и отерао га.
Био је мало тежак за споразуме и зато је носио надимак „Мечка“. У јужне крајеве ово је општеприхваћен назив за шарпланинца. Јер кад овом уђеш на територију коју он чува и док су овце на испашу- напада без милости.

Samo male dopune.
Oko of surenjivosti ne znam baš. Mešković je bio mladji 6 godina od Popovica.
Inače Popović je bio poručnik, a ne p.poručnik. 1940 je preveden u akt službu kao pes poručnik i jeste bio ađutant 1 jur. bataljona, a za to vreme je Meskovic, tacno, bio vodnik Stabnog voda ali 3.jur. bataljona. Meskovic je prešao kod Palosa i Popovica u 1.jur.bataljon tek sred.jan.1941.
Popović je, mislim, bio policajac pre akt.službe.
Одговори

(04-01-2021, 09:52 PM)Милослав Самарџић Пише:  Јел има неки папир за овлашћење Генералштаба?
Знаш ли шта је било са војводом Митром?

Ово друго не знам.

Изволи:

[Слика: Ratomir-Pavlovic-iz-Nisa.jpg]

Пише Дражин опуномоћени официр приликом позива на мобилизацију (напад на Немце).

Иначе, официр којем пише погинуо је у борби на Попини, 13. октобра. Толико о томе да тамо нису учествовали одреди Равне Горе (спољашњи прилази Краљеву). Мислим да је негде била расправа баш о тој борби и партизанском споменику који је после рата подигнут.
Одговори

Свака част за ово! Уједно и Бенито, јер је ово закључио и без докумената.
Да, ти си доказао да су се на Попини борили четници, да је ту позирало нешто мало партизана, а после рата њима је подигнут огроман споменик.
Одговори

100 оваквих докумената да нађу историчари, неће бити довољан доказ комунистима да није било капитулације.
А док се то питање не реши, неће Сунце Србима засијати.
ПС Браво Динча!!!!
Одговори

(05-01-2021, 09:18 PM)Милослав Самарџић Пише:  Свака част за ово! Уједно и Бенито, јер је ово закључио и без докумената.
Да, ти си доказао да су се на Попини борили четници, да је ту позирало нешто мало партизана, а после рата њима је подигнут огроман споменик.

Можда.
Иначе, на споменику пише да су погинули борци Врњачко-трстеничког партизанског одреда иако такав одред никад није постојао. Тај одред се звао "Врњачко-трстенички народноослободилачки одред војвода Луне". Пола партизани-пола четници. И тај податак су сами комунисти објавили још 1965. године (мислим да је та година). Мада ни они сами не знају шта су све писали а шта су потом радили. Најбољи деманти њихове ратне верзије јесу они сами.
На Попини су се борили и четници из Гочког четничког одреда војводе Гордића. Павловић је припадао том одреду. Погинуло је 9 четника.
Одговори

Где су четници војводе Роде Стреле напали партизане?
Одговори

Па баш на Попинској реци. Ти за које су Добривоје Секуловић и још неки писали да су били Гордићеви четници, као и да су тако помогли Немцима да разбију блокаду.
Одговори

(05-01-2021, 10:03 PM)Бенито Пише:  100 оваквих докумената да нађу историчари, неће бити довољан доказ комунистима да није било капитулације.
А док се то питање не реши, неће Сунце Србима засијати.
ПС Браво Динча!!!!

Као што рекох, један од главних проблема ратне историографије, aли и историчара који нагињу званичној верзији, јесте неконсултовање одавно написаног и објављеног (још за време Броза!) Они који су то својевремено објављивали ишли су простом логиком да се не могу разбацане ствари једноставно склопити у складну и разумну научну целину. Тако да је ово о чему расправљамо објавио комунистички историчар Јован Марјановић (Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca. Knjiga I. Britanski štićenik, Zagreb- Beograd, 1979, 52). Али, узалуд то када се читају књиге тек да би се рекло како се прочитало.
Одговори

(05-01-2021, 09:18 PM)Милослав Самарџић Пише:  Свака част за ово! Уједно и Бенито, јер је ово закључио и без докумената.

Још само да пронађемо и документ који говори да је у склопу организовања отпора после пораза војних снага предвиђена и легализација (служити непријатељу а потајно припремати устанак).
Одговори

(06-01-2021, 01:02 AM)Александар Динчић Пише:  Па баш на Попинској реци. Ти за које су Добривоје Секуловић и још неки писали да су били Гордићеви четници, као и да су тако помогли Немцима да разбију блокаду.

Хвала. Да ли је то заиста помогло Немцима?
Одговори

(06-01-2021, 01:10 AM)Александар Динчић Пише:  Још само да пронађемо и документ који говори да је у склопу организовања отпора после пораза војних снага предвиђена и легализација (служити непријатељу а потајно припремати устанак).

Одакле вам идеја да би могао да постоји документ у ком је предвиђено да се изврши дело по ком је запрећена смртна казна?
Тај ко би га писао и одобрио би морао да буде прилично ударен у главу...
Одговори

(06-01-2021, 02:40 PM)ватхра Пише:  
(06-01-2021, 01:10 AM)Александар Динчић Пише:  Још само да пронађемо и документ који говори да је у склопу организовања отпора после пораза војних снага предвиђена и легализација (служити непријатељу а потајно припремати устанак).

Одакле вам идеја да би могао да постоји документ у ком је предвиђено да се изврши дело по ком је запрећена смртна казна?
Тај ко би га писао и одобрио би морао да буде прилично ударен у главу...

Од кад је убацивање у непријатељске редове забрањено?
Одговори

У једном извештају из октобра 1943. године, Младен Жујовић сведочи да је Дража послао наређење официрима (ратним заробљеницима на привременом одсуству) да се придруже Недићу, али да остану у тесној вези са њим. То је било ујесен 1941. године.

Не знам да ли је то наређење било усмено или писмено. Мада, не верујем да је било писмено, било би ризично
Одговори

(06-01-2021, 10:02 PM)Mitic Пише:  У једном извештају из октобра 1943. године, Младен Жујовић сведочи да је Дража послао наређење официрима (ратним заробљеницима на привременом одсуству) да се придруже Недићу, али да остану у тесној вези са њим. То је било ујесен 1941. године.

Не знам да ли је то наређење било усмено или писмено. Мада, не верујем да је било писмено, било би ризично
Да. Свакако усмено. Све то спада у тактику.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним