[Бенито]

Министар војни и начелник Ђенералштаба, ваљда.
Ако треба да се објасни због чега, онда ....

[Александар Динчић]

Да појасним...
Према наређењу Стр. пов. 3645, војну формацију четничког типа формирао је Коста Миловановић Пећанац, који је уз то био и председник Четничког удружења „Петар Мркоњић“ и који је још пре рата имао задатак да у случају слома фронта формира прве наоружане одреде који би четнички деловали. Пећанац се по доступним документима потписивао као председник Главног одбора и командант Четничког одреда и сва овлашћења је пре почетка сарадње са владом Милана Недића издавао у духу наређења Министра војске и морнарице, Стр. пов. К. Бр.36/41. На овлашћењима које је Пећанац показивао писало је да се као војвода и резервни пуковник одређује за команданта герилских јединица и четника у случају да неки делови земље падну под окупацију.

Насупрот Пећанцу, војни делегати, које је Дража по доласку у западну Србију – на Равну Гору, слао, разносили су његова овлашћења на којима је стајало, да се она дају на основу овлашћења Врховне команде преко команданта града Београда (Стр. Пов. Бр. 174 од 6. aприла 1941),а на основу одлуке команданта Горских штабова. Тако су паралелне организације непредате војске функционисале на тај начин што је Дража био командант Горских штабова, док је војвода Пећанац био командант Герилских јединица. Након успостављања првих веза са емигрантском краљевском владом у Лондону и након што је војвода Пећанац започео сарадњу са владом Милана Недића у Србији, Дража је и стварно добио право јединог команданта четничких формација на територији окупиране Југославије.

С друге стране, стављање војводе Пећанца у окриље непријатељске организације, аутоматски је повлачило и одузимање чина, па са њим и војводског - јер се радило о резервном официру за кога у ратним временима важе иста правила као и за активне.

[Војвода]

Капирам

[Александар Динчић]

Ово око рашчињавања војвода треба још мало објаснити.
Народног војводу, који није у војној организацији може да рашчини само војвода изнад њега. На пример, народни војвода је Момчило Ђујић. И њега је могао да рашчини само Илија Трифуновић Бирчанин. Или Пећанац, да није приступио Недићевом војном апарату, па изгубио све привилегије припадника Војске Краљевине Југославије. Војни војвода је Мило Ракочевић. Њега је могао да рашчини Дража или Краљ. Ово само наводим као пример.
Тако да војног војводу, који је у војној организацији, има неки чин и сл, може да рашчини Врховни командант као и народни војвода који је изнад њега. У првом случају то је најчешће краљ, али у рату он та овлашћења углавном преноси или на министра војног или начелника команде.

[Војвода]

Да ли је било самопроглашених војвода? Знам да су све Пећанчеве војводе биле под Дражином командом осим Јована Шкавовића и Милије Мајсторовића. Чак је и војвода Трифун Микић тражио да пређе код Драже, иако је предао војводу Александра Јанковића Специјалној полицији. Једино не знам шта је било са Богданом Брајевићем...

[Митић]

На захтев Ралфа Стивенсона, амбасадора Велике Британије на југослословенском двору,
Младен Ј. Жујовић написао је овај извештај на француском језику по доласку у Каиро
октобра 1943 (предао га је Краљу и председнику Краљевске владе Пурићу 3. нов.).

.......

Михаиловић је одувек себе сматрао представником регуларне Југословенске војске.
Кад сам му се јавио јула 1941, и он, и његови официри и војници, носили су прописну
југословенску униформу.

Сећам се, затекао сам Михаиловића на Равној Гори (висораван
на планини Сувобор, недалеко од Ваљева) у једној колиби како диктира писмо за познатог
војводу Косту Пећанаца, који се тада налазио негде у масивима Копаоника или Јастребца.
Сећам се текста тог писма које је почињало од прилике овако:

“У својству официра најстаријег по чину на територији Отаџбине, позивам Вас да
се одмах ставите под моју команду и успоставите тесну везу са мном. У смислу ранијих
наредби Министарства војске и Главног Ђенералштаба молим Вас да се што хитније
пребаците у Јужну Србију и изађете на терен одређен у горе наведеној наредби и да одмах
предузмете организовање по следећем плану...”

Михаиловић је сачувао једну наредбу Министарства војног и Главног ђенералштаба
у којој је био предвиђен случај напуштања територије од стране регуларне Југословенске
војске. Као бивши начелник оперативног одељења у штабу Друге армије, располагао је
том наредбом и брижљиво је чувао. У њој се предвиђала герила и биле су дате опште
директиве. Специјалан задатак био је предвиђен за Пећанчеве четнике и Михаиловић се на
ту одређену диспозицију позивао у свом писму.

Погледати следећи линк, стр. 1 и 2

http://mladenzujovic.com/Srp/Partizni_I_Cetnici.pdf

[Перун]

Одлично сведочење. Михаиловић је био један од оних који су још пре рата одређени да организују четничке одреде у случају окупације. Поред њих официра исто овлашћење имале су и четничке војводе које је Самарџић више пута помињао. Пронашао сам још доказа, независних од овог који на то указују. Такође, све оно што се дешавало након окупације указује на то да је Дража радио по неком плану.

То је управо оно што смета послератним историчарима који за Дражу наводе да је 11. маја на Равној Гори основао Равногорски покрет а не Команду четничких одреда ЈВ. На тај начин руше негов легитимитет што им је и основни циљ.

[Митић]

Да, Дража је радио на организовању гериле. И Бенито је спомињао на квизу да је управо Дража био одређен као главни организатор герилског рата након слома фронта.

И Перун је нашао независне доказе и лепо је објаснио да је Дража радио по одређеном плану

[Милослав Самарџић]

Одлично сведочење. Михаиловић је био један од оних који су још пре рата одређени да организују четничке одреде у случају окупације. Поред њих официра исто овлашћење имале су и четничке војводе које је Самарџић више пута помињао. Пронашао сам још доказа, независних од овог који на то указују. Такође, све оно што се дешавало након окупације указује на то да је Дража радио по неком плану.

То је управо оно што смета послератним историчарима који за Дражу наводе да је 11. маја на Равној Гори основао Равногорски покрет а не Команду четничких одреда ЈВ. На тај начин руше негов легитимитет што им је и основни циљ.

Тако је. Али они немају доказе и то ће им пасти.

[Војвода]

Никакав сусрет није у питању.
Немци су били окупатори, а Пећанац на жалост њихов искрени сарадник.
Иначе досађујеш са оваквим познатим стварима.

Мислио сам зашто су се састали Пећанац и Џафер Дева...

Можеш ли да потврдиш аутентичност те фотографије?

[Филип Ђукић]

Никакав сусрет није у питању.
Немци су били окупатори, а Пећанац на жалост њихов искрени сарадник.
Иначе досађујеш са оваквим познатим стварима.

Мислио сам зашто су се састали Пећанац и Џафер Дева...

Можеш ли да потврдиш аутентичност те фотографије?

Та фотографија се врти по интернету, не знам да ли је фалсификат.

[Александар Динчић]

Да ли је било самопроглашених војвода? Знам да су све Пећанчеве војводе биле под Дражином командом осим Јована Шкавовића и Милије Мајсторовића. Чак је и војвода Трифун Микић тражио да пређе код Драже, иако је предао војводу Александра Јанковића Специјалној полицији. Једино не знам шта је било са Богданом Брајевићем...

Пећанац је давао војводске чинове капом и шаком. Нисам нашао на пример да је било самопроглашених војвода. Прича се да је једино Божа Јаворски титулисан од његових војника а Пећанац аминовао.

[Александар Динчић]

Тако је. Али они немају доказе и то ће им пасти.

A руку на срце, и абнормално помињање појма "равногорски" у сачуваним документима направило је приличну пометњу и допринело великом дисконтинуитету легалне форме војних и политичких снага. Исти је то случај и са штампаним штивима. На пример, треба погледати мемоаре Живка Топаловића: нова народна и политичка организација, равногорска револуција, нова војска и сл. Комунисти су само интелигентно пренели шта им је одговарало.

[Милослав Самарџић]

У документима које сам видео, равногорци се помињу можда једном у 200 страна. Код Живка - да.