[Митић]

У овом документарцу су користили речи "бахатост" и "бахати". То су користили и синоћ за четнике. Такође, користили су речи "удвориштво", "послушници", "клика". А вршене су и пљачке од стране четника, тако је речено.

Чини ми се да је овај серијал само преднаставак "Сенки над Балканом", само што је документарац.

Изгледа да у првој половини 20. века наша земља није имала војску и државу, него дворску клику, војну хунту, распојасану багру која убија, масакрира, пљачка, терорише итд.

Ово је мрачан документарац који ће код људи огадити српску историју.

[Александар Динчић]

Чини ми се да је овај серијал само преднаставак "Сенки над Балканом", само што је документарац.

Пандан серијалу о црвеним береткама. Иста мета-исто одстојање. Парамилитарне формације временом стичу такву премоћ да потискују регуларне. Политичари пред њима напросто дрхте, њима се подносе извештаји, они шамарају и малтретирају војнике, као и старешине и питају се за све. Одговорни су за сваку несрећу. Разуме се, та несрећа постаје одговорност читавог народа. Што се каже - колективна кривица. Још само недостаје неки Међународни трибунал за ратне злочине да удари чекићем о сто.

[Митић]

Та прича о свемоћи црвених беретки је започета након убиства Зорана Ђинђића 2003. године. И наставља се данас после 17 година.

И да, историјску везу покушавају да праве са четницима из Првог св. рата. А четници се бахате по кафанама и вршљају по државним пословима.

Све се уклапа и поклапа. Каква нам је прошлост, садашњост не може да буде боља

[Александар Динчић]

...следи крешендо у трећој епизоди, где ћемо, поново, бити индиректно прозвани за виновнике Првог светског рата.
Односно не ми данас, нити ми као српски народ, него:
ЧЕТНИЦИ Воје Танкосића, а међу њима Гаврило Принцип, који због свог паравојног статуса, и милитантног става, уништише снове десетина милиона људи у Европи, који су деценијама живели мирно и лепо, док се ове "брадате сподобе" нису појавиле.

Мирише на тако нешто, ал` да сачекамо.

[Јеремија]

Мени се приказано уопште не допада. Посебно што се четници (комите) приказују као пљачкаши, силоватељи- банда распуштена. Реченица: "Многе су куће саграшене по Београду од пљачке..." асоцира на удбашку банду крштену разним именима.

ПС. Саговорници - аналитичари који су саставни део серијала као да су бирани од НВО сектора.

[Бенито]

Нисам гледао од почетка ову другу епизоду, па ме допуњују информацијама, да је епизода започела са Петром Живковићем и причом о педерастији.
Значи: педери,војна хунта, парамилитарна организација, убице, хулигани, атентатори, сива еминенција, владари из сенке.....
Подсећа ли вас овај на Адолфа Хитлера, сиве кошуље, Рема, Хајнриха, Химлера и национал-социјализам?
Једино не могу да верујем шта је себи допустио Ковић? Да са овим људима има икаква посла?
Одвајам њега, јер не верујем да су Бјелајац и Слободан Марковић уопште знали шта се дешава. А Ковић је добро знао смисао ове серије.
Сад ми је јасно зашто је Милош Јагодић избегао да говори у овој серији.

[Митић]

Можда Јагодић уопште није позван. Поред Дубравке Стојановић, Бранке Прпе и Предрага Марковића, фалио је још Никола Самарџић

[Бенито]

Верујем да су звали Јагодића, али да је избегао.
Самарџић не предаје тај период.

[Филип Ђукић]

Мислим да за Марковића има наде. Ипак је и он био националиста...

[Бенито]

А, има, има...

[Јеремија]

Нисам гледао од почетка ову другу епизоду, па ме допуњују информацијама, да је епизода започела са Петром Живковићем и причом о педерастији.
Значи: педери,војна хунта, парамилитарна организација, убице, хулигани, атентатори, сива еминенција, владари из сенке.....
Подсећа ли вас овај на Адолфа Хитлера, сиве кошуље, Рема, Хајнриха, Химлера и национал-социјализам?
Једино не могу да верујем шта је себи допустио Ковић? Да са овим људима има икаква посла?
Одвајам њега, јер не верујем да су Бјелајац и Слободан Марковић уопште знали шта се дешава. А Ковић је добро знао смисао ове серије.
Сад ми је јасно зашто је Милош Јагодић избегао да говори у овој серији.

То је и мене изненадило јер сам га доживљаво као некога ко има интегритет и строго се држи својих начела.
Не знам дали ми се чини како је нешто неубедљив у својим коментарима. Напросто као да су га силом нагнали да коментарише догађања око Аписа.

[Филип Ђукић]

А, има, има...

Па добро, ту је поменуо Џејмса Клугмана у негативном контексту и рекао је да је Дан државности Црне Горе датум српског устанка. Верујем, ако би сазнао за Погледе, да би променио барем 90% својих ставова.

---

Нисам гледао од почетка ову другу епизоду, па ме допуњују информацијама, да је епизода започела са Петром Живковићем и причом о педерастији.
Значи: педери,војна хунта, парамилитарна организација, убице, хулигани, атентатори, сива еминенција, владари из сенке.....
Подсећа ли вас овај на Адолфа Хитлера, сиве кошуље, Рема, Хајнриха, Химлера и национал-социјализам?
Једино не могу да верујем шта је себи допустио Ковић? Да са овим људима има икаква посла?
Одвајам њега, јер не верујем да су Бјелајац и Слободан Марковић уопште знали шта се дешава. А Ковић је добро знао смисао ове серије.
Сад ми је јасно зашто је Милош Јагодић избегао да говори у овој серији.

То је и мене изненадило јер сам га доживљаво као некога ко има интегритет и строго се држи својих начела.
Не знам дали ми се чини како је нешто неубедљив у својим коментарима. Напросто као да су га силом нагнали да коментарише догађања око Аписа.

Добар је Ковић

[Бенито]

Глупо ми је да коментаришем, јер сам ћутао када су га "другосрбијанци" напали, тј подржао сам га, али сам неке ствари прећутао.
Прећутао сам то да стварно није имао довољно научних радова да би задржао катедру, јер сам знао да и ови што га нападају боље да нису објавили оно испод чега су се потписали. Изузев Љушића, који је оставио добра дела нашој историографији, чак и једно ремек-дело, али цео интелектуални Београд зна да је лош човек и да је на страну "другосрбијанаца" стао само због пара и намештења. Тако је и даље редовни професор, иако је одавно требало да је у пензији.
Ковићу је требала подршка јавности да би дошло до спора на факултету и универзитету, а он је тај интерегнум искористио да објави две књиге, како би надоместио недостатак научних дела неопходних да би задржао место предавача на факултету. Оба дела је потписао, иако је евентуално могао бити само приређивач, јер су то били једна аутобиографија, а друго збирка текстова десетак српских историчара.
Међутим, вероватно због нечијег политичког притиска, то је њему признато као његово научно дело.
Одмах после потврде да је остао на факултету, он је почео да успорава акцију групе интелектуалаца из споразума потписаног у Сланцима, и то тако што је све преузео на себе и престао сваки контакт са већином потписника. На крају је црква дигла руке од њега, јер се опасно убрзавала криза у Црној Гори.
Врхунац је била реченица, коју је поновио у неколико наступа, да ".... се ми ни случајно не смемо одрећи наших партизанских традиција, јер би то једва дочекали Хрвати, који би се закитили партизанским антифашизмом". Можда је неком нешто случајно, али предуго живим са барабама да би у тако нешто поверовао. Хрвати се не би закитили титоизмом да пола Европе клекне и замоли их да то учине. Срушили су све могуће споменике НОБ или партизана у Хрватској, које год да су националности. Срушили су преко 3 и по хиљаде споменика посвећених партизанима. Ковић ово одлично зна. Разлог овог његовог наступа је тај што је неком дуговао овакве изјаве. Није тешко погодити коме.
Све у свему, данашњи историчари, чак и да нису комунисти, посвећени су искључиво својим егзистенцијалним проблемима, а решење су везали за своје намештење у државној или универзитетској номинклатури.
Зато ту нема више науке, нити научних истина, него чиста идеологија и демагогија, увек нужно потребна политичарима који воде дефетистичку или чак отворено издајничку политику према сопственом народу и држави на чијем су челу.

[Јеремија]

Глупо ми је да коментаришем, јер сам ћутао када су га "другосрбијанци" напали, тј подржао сам га, али сам неке ствари прећутао.
Прећутао сам то да стварно није имао довољно научних радова да би задржао катедру, јер сам знао да и ови што га нападају боље да нису објавили оно испод чега су се потписали. Изузев Љушића, који је оставио добра дела нашој историографији, чак и једно ремек-дело, али цео интелектуални Београд зна да је лош човек и да је на страну "другосрбијанаца" стао само због пара и намештења. Тако је и даље редовни професор, иако је одавно требало да је у пензији.
Ковићу је требала подршка јавности да би дошло до спора на факултету и универзитету, а он је тај интерегнум искористио да објави две књиге, како би надоместио недостатак научних дела неопходних да би задржао место предавача на факултету. Оба дела је потписао, иако је евентуално могао бити само приређивач, јер су то били једна аутобиографија, а друго збирка текстова десетак српских историчара.
Међутим, вероватно због нечијег политичког притиска, то је њему признато као његово научно дело.
Одмах после потврде да је остао на факултету, он је почео да успорава акцију групе интелектуалаца из споразума потписаног у Сланцима, и то тако што је све преузео на себе и престао сваки контакт са већином потписника. На крају је црква дигла руке од њега, јер се опасно убрзавала криза у Црној Гори.
Врхунац је била реченица, коју је поновио у неколико наступа, да ".... се ми ни случајно не смемо одрећи наших партизанских традиција, јер би то једва дочекали Хрвати, који би се закитили партизанским антифашизмом". Можда је неком нешто случајно, али предуго живим са барабама да би у тако нешто поверовао. Хрвати се не би закитили титоизмом да пола Европе клекне и замоли их да то учине. Срушили су све могуће споменике НОБ или партизана у Хрватској, које год да су националности. Срушили су преко 3 и по хиљаде споменика посвећених партизанима. Ковић ово одлично зна. Разлог овог његовог наступа је тај што је неком дуговао овакве изјаве. Није тешко погодити коме.
Све у свему, данашњи историчари, чак и да нису комунисти, посвећени су искључиво својим егзистенцијалним проблемима, а решење су везали за своје намештење у државној или универзитетској номинклатури.
Зато ту нема више науке, нити научних истина, него чиста идеологија и демагогија, увек нужно потребна политичарима који воде дефетистичку или чак отворено издајничку политику према сопственом народу и држави на чијем су челу.

Обећање је могао дати било коме од владајуће гарнитуре али ми нешто све смрди на Ивицу званог коферче.
Нисам упратио ове бисере које је изјављивао о партизанима па стога и помислих да има своје ставове, да је човек од речи и струке.
Штета. Штета је што управо људи који би требали да прошире видике будућим академским грађанима срозавајући себе срозавају и знање студената.

Сад би ја пит'о ал без љутње: Коме веровати?
Пјановићки?
Или псеудоисторичарима?
Самарџићу (не мислим на Милослава)?
Микавици, можда?