(24-09-2020, 02:01 PM)Mitic Пише: Др Стевановић помиње и једног затвореника Радивоја Кисића који је био родом из Босне. Сигурно је неки род Дарији Кисић Тепавчевић.
Време је увек проблем, али кад нађем време, читам књигу и опет се враћам на прочитано како не бих испустио неки детаљ и како бих се подсетио неких ствари.
"Сура слобода" - прва реч узета из прве речи у наслову прве књиге "Сура гробница", а друга реч узета из друге речи у наслову друге књиге "Агонија слободе" 
Када је, својевремено, Спилберг у филму "Пијаниста" покренуо питање унутрашње контроле коју су сачињавали Јевреји које су Немци ангажовали у Варшавском гету да шиканирају управо Јевреје, дигла се фама у јеврејској заједници широм земаљске кугле. Тада је Светски јеврејски конгрес стао на страну Спилберга и дао једно саопштење у којем је констатовао да не само да је та појава постојала, него да је аутор у филму био изузетно опрезан да не би увредио Јевреје и да неко не би помислио да су Јевреји сами себе убијали у холокаусту.
Ми Срби немамо ни Спилберга, ни Светски конгрес Срба, па не расправљамо, нити постављамо ниједно озбиљно питање везано за нашу историју у периоду после 1941. године. Па, тако у нашој литератури, осим записа Манојла Кораћа, које је објавила издавачка кућа Погледи, и књиге Сура гробница, сада у издању као Сура слобода, нико није поставио истинско питање о унутрашњој контроли у нацистичким логорима у којима су заточеници били Срби.
Ту се посебно издваја име Радивоја Кисића, Србина, бившег механичара и голмана Славије, Сарајлије и партизана, чије су руке окрвављене "до рамена" тако што је убијао Србе у логору Старо Сајмиште, односно Логору Земун. За овај крвави пир Кисић никада никоме није одговарао. Наставио је, после рата, свој живот у Сарајеву, за разлику од његових жртава из овог великог стратишта српског народа.
Последице тога видимо у последњих пола године сви ми који смо и даље изложени слугерањама немачких нациста.
