[Милослав Самарџић]

Ново на Јутјуб ханалу ''Погледи:
ТАЈНИ ДОСИЈЕИ УДБЕ И ДБ-а
Причао сам и о свом досијеу.

[Александар Динчић]

Због неких обавеза нисам могао до краја да одгледам филм, али сигурно ћу га одгледати.

Занимљив је, има различитих саговорника. Добро је што су ту као саговорници Миле Бјелајац и унук ђенерала Симовића.

А и Миле Бјелајац је за Политику написао текст о 27. марту

https://www.politika.rs/scc/clanak/50316...voj-Evropi


Ово су кључни пасуси:

"Према италијанским белешкама о разговору с Хитлером 7. јула 1940, стоји да „Југославија каква је сада неће моћи да има право грађанства у новој, од Осовине створеној Европи”. У немачким белешкама стоји да се због тренутних околности коначно решење за Југославију (мало) одлаже: „Важно је нотирати да Југославија није пријатељски наклоњена Осовини и да у ’новој Европи’ после рата неће имати право да задржи било какву данашњу форму” и да ће Фирер, „који држи све ствари у својим рукама”, одлучити о тренутку кад ће се то спровести. Хитлер је говорио о разграничењу зона утицаја и нагласио да ће, када дође време, „југословенски проблем бити разрешен према италијанским смерницама”, помињући и остале претензије.

О намерама су обавештавани сателитски, ревизионистички режими, па читамо из извештаја дипломата вишијевске Француске током лета 1940. из Рима, Будимпеште и Софије шта је појединима било обећано у комадању Југославије када дође тренутак: Далмација се предвиђа у италијанској зони, Словенија и већи део Хрватске у немачкој, Мађарској следује добар део од садашње границе до Земуна. У бугарској престоници се чуло да им је у Берлину саопштено да ће се Југославија свести на границе Старе Србије, а Грчка, која је савезник Енглеске, биће подвргнута „третману какав заслужује”.

„Примила Југославија захтеве Фирера или не, њена судбина је запечаћена. Ако прими, она још може спасти за Србију статус Словачке, ако не прими, биће потпуно уништена. На питање шта је с осталом Југославијом рекао је: Босна иде Хрватској и тако улази у саставни део Италијанског царства са статусом протектората. Словеначка иде Немцима. Остало се дели међу Мађарима, Бугарима и опет Италијанима.” Овако је свог министра обавештавао према својим изворима из сателитских амбасада у Москви посланик Милан Гавриловић 18. фебруара 1941. шифрованим телеграмом пов. бр. 145.

Да постоји ратни план Рајха и Италије за напад на Југославију, њене обавештајне службе су обавестиле највише руководство почетком јануара 1941. План који је завршен у октобру прибављен је шпијунажом 28. децембра 1940. По њему се и поступало у Априлском рату. Руководство је, нажалост, сумњало да је реч о британском подметању."

Читао сам изворе више страна о догађајима у вези 27. марта и уласка Краљевине Југославије у рат. И свако наводи на своју страну. Пучисти, чије опште гледиште дели највећи проценат формумаша на своју, Немци на своју, квислинзи на своју, Италијани на своју итд. И када се све то сабере, добија се општа научна папазјанија. Прецизније, могу су формирати више теорија о томе зашто је Југославија одбила Тројни пакт након што је он потписан. Више извора се слаже да би све било другачије да је Краљевина Југославија превентивно напала Италију, стационирала трупе у Албанији и тако лакше дошла у додир са британским снагама у Грчкој. 
Ја ћу поновити америчку теорију као најисправнију (барем по мени). 
Већ сам је у неким претходним постовима напоменуо. 
Дакле, након што су САД заузеле Гренланд, а потом Исланд и почеле да учествују у праћењу британских конвоја кроз Северно море - само је било питања дана или месеца када ће ступити у рат. Након што је Конгрес изгласао Закон о зајму и најму, јасно је било да ће се Велика Британија што више форсирати у ратним операцијама на југу Европе и у северној Африци, док би северна Европа остала као потенцијално место одакле ће САД деловати (као мамац Хитлеру). Постојала је опција да се у неутралној Шведској формира антинемачки покрет отпора, да Немци крену да га угуше, на том путу се нађу америчке, а уствати британске  подморнице и дође до конфликта којим би САД добиле легитимитет да уђу у рат. Зато је Немачка у Финској у приправности држала одређене снаге, али то је пак довело до неспоразума са Стаљином. У сплету тих догађаја, Рузвелт је на Балкан послао свог личног изасланика, пуковника Вилијама Донована. Он је нешто касније постао главни човек ОСС-а (ЦИЕ), а у то време номинални заступник Првог секретара морнарице војске САД. Људима, за које се знало да су пробритански настројени, нагласио је да ће останак у Тројном пакту, аутоматски, после рата, и победе англо-америчке коалиције, значити стављање њихових држава под међународни протекторат. То је важило за Југославију и Бугарску. Обе државе ушле су у совјетску интересну сферу, па је тако Донована претња Бугарској остала неуспуњена. Југословени, који су организовали преврат од 27. марта су ставили читаву ствар на одмеравање. 
Совјети су били изненађени британским отпором Хитлеру, а Шпанци су одустали да приступе силама Осовине након што се неуспешно окончала ваздушна битка за Велику Британију. Такође су Совјети знали да ће их Хитлер напасти након што рашчисти са Балканом (јавио Рихард Зорге након што је избегао из Немачке). С друге стране, такође су иста сазнања имали и са британске стране (последњи су сазнали од пребеглог Рудолфа Хеса). 
Тако да је у марту 1941. године било јасно да ће Совјети претећи англоамеричкој страни, јер су већ почели са Британцима да се погађају око заштите нафтоносних постројења око Персијског залива. Тек када су пробритански људи добро измерили и видели да с једне стране имају Хитлера и Италијане, а с друге стране Британце и Американце (Генерал Дил је Симовићу најавио америчку војну помоћ коју је гарантовао Вилијам Донован), али и Совјете који заузимају антинемачки став - решили су да сруше кнеза Павла, да узму власт у своје руке и да пробају да балансирају између немачког незадовољства и Западних савезника које нису изневерили, али су се бојали да би заиста Краљевина Југославија, као чланица Тројног пакта (на овај или онај начин) после рата била раскомадана и стављена под међународну шапу. Ако су Западни савезници у Версају делили Пољску, зашто би се они устручавали око Југославије?
Наравно, пучистима није било у интересу да износе теорију о америчком притиску и претњама, јер је велики проценат њих по завршетку рата нашао своје уточиште у САД. Такође, ни совјетско одмеравање им такође није одговарало због комунистичке, искључивости што је у контексту сагледавања читаве проблематике јако штетно.
Немачко гледиште углавном провејава кроз ратну штампу, нарочито плакате. Притом немачка страна крије да је оперативни план "Барбароса" (децембар 1940) наређен по сазнању да су Совјети тражили од Комитанга (Чанг Кај Шека) британске обавештајце да са њима започну преговоре око Индије и Персијског залива. Онда је Коминтерна наредила својим европским централама да почну лагано да у штампи нападају Хитлера и Немачку. Отуда они помени о "берлинско-лондонским потпаљивачима рата".
Италијанско гледиште је слично немачком. Истоветно је и квислиншко.

[Милослав Самарџић]

Одлично си ово објаснио.
Само да даодам да је о америчкој улози писао потпуковник Сергије Трифуновић у књизи ''Трећи српски устанак''. Колико ми је познато, једини он, у емиграцији. Да је Донован почетком 1941. долазио у Београд, да је рекао да ће КЈ бити раскомадана ако прихвати Тројни пакт.
И да, свакако, пучисти су знали да ће Америка ући у рат то јест да ће Немачка изгубити рат.
Да, немачко гледиште, пропагандно, превладава код нас - избегли бисмо рат, само да није било пуча.
Међутим, изненађујуће мало код нас се знају немачка документа из тих дана, пре свега она о немачком планираном упаду у Македонију, 27. марта 1941, да би одатле напали Грчку, пошто су на граници са Бугарском Грци подигли фортификације. Дакле, после 25. марта, Немци су одмах почели да експлоатишу добитке из потписаног пакта. Хтели су да нападну Грчку из Југославије и заједно са југословенском војском да окупирају Грчку. Тако би КЈ ушла у рат на страни Немачке, то јест, не би одстала неутрална, као што је говорила, и још говори, та пронемачка пропаганда.

[Милослав Самарџић]

Ново на Јутјуб канлу ''Погледи'' - о једином оружаном инциденту америчке и руске (совјетске) војске, који се одиграо 1944. године код Ниша.

[Митић]

Сјајне анализе, а имењак Динчић је бриљирао својом анализом. Нема шта да додам.

А што се тиче распарчавања Краљевине Југославије на крају рата да је остала на страни Немаца, то помиње и Џулијан Емери у својој књизи, а цитира га пак Живан Кнежевић у својој књизи "27 март 1941", стр. 349.

А већ знамо за тај немачки документ који цитира Живан Кнежевић да је Хитлер наредио покрет трупа 27. марта. То је тај упад у Краљевину, како је поменуо гдин Милослав.

Међутим, ајде овако да поставимо ствари. На основу тог немачког документа, Хитлер наређује покрет својих трупа 27. марта, а инвазија на Грчку је планирана 01. априла 1941. Односно, тај датум 01. априла је био у оптицају у Хитлеровом наређењу од 22. марта (извор код Живана Кнежевића).

Ако су трупе покренуте 27. марта да упадну у Југославију, а 01. април је био могући дан инвазије на Грчку, шта су немачке трупе морале да раде четири дана? Постоји ли могућност да је требало да упадну на ЦЕЛУ територију Краљевине Југославије?

Јер, у том зборнику немачких докумената, одакле је Живан Кнежевић цитирао документ о покретању немачких трупа за 27. март, налази се на стр. 181 једна кратка белешка у којој се каже да је 19. фебруара немачка Врховна команда издала наређења да се ноћу 28. фебруара изврши инвазија на Бугарску. И операција је успешно изведена и немачке трупе су заузеле Бугарску 01. марта.

Ако су немачке трупе ушле у Бугарску у року од једног дана, шта остаје у она четири дана за Краљевину Југославију док се не започне напад на Грчку?

Ово је само теза, а ко зна шта се све спремало.

[Chicot]

Mitiću, 

Kakva bre nemačka invazija na Bugarsku? 

[Митић]

Тако сам покупио терминологију из ове књиге докумената Brassey's Naval Annual 1948, Edited by Rear-Admiral H. G. Thursfield, London; New York: The Macmillian Company, 1948. - vi, 538 p.

http://prussia.online/books/brassey-s-naval-annual-1948

Књига може да се погледа у пдф, само треба да се кликне на један од два линка.

То се налази на стр. 181 ове збирке немачких докумената. На тој стр. 181 стоји белешка да је 28. фебруара почела "инвазија" Бугарске као први део операције Марита. И већ првог марта немачке трупе су "заузеле" или "држале" целу Бугарску.

Термин "инвазија" може да се преведе и као "упад са оружаном силом".

[Chicot]

Jesu li i SAD trupe izvršile invaziju na Britaniju, jer zaboga, ušle su pod oružjem u stranu zemlju još od 1942, i "držale" znatan deo ostrva? 

Nemačke trupe su krenule da ulaze tek nakon buarskog pristupanja trojnom paktu. Doduše već istog dana (1.marta), ali svejedno,ušle su na saveznočku teritoriju.

[Митић]

Наравно, можемо рећи да су Немци ушли на савезничку територију. Али, опет може доћи до забуне око терминологије и времена.

Да ли су Немци и Бугари постали савезници оног тренутка кад је Бугарска приступила Тројном пакту или су раније постали савезници?

Јер, Бугарска је потписала приступање Тројном пакту 01. марта 1941. у 13:30 часова, а председник бугарске владе Филов је пошао за Беч у 9:40 часова. То сам видео из наше штампе.

А у оној белешци на стр. 181, стоји да је 19. фебруара немачка Врховна команда издала наређење да се започне упад у Бугарску ноћу 28. фебруара.

А Бугари сада кажу да се цар Борисов све време противио приступању Тројном пакту

https://bnr.bg/sr/post/100438755


Дефинитивно идем у ситна цревца, а можда сам дибидус претерао

[Шумадинац]

[Шумадинац]

[Милослав Самарџић]

Ново на Јутјуб каналу ''Погледи'':
ХРВАТИ У ЧЕТНИЦИМА

[Luka Milošev]

https://www.alo.rs/vesti/region/alo-rs-h...16613/vest U vezi sa novim video na Jutjubu.

[Александар Динчић]

Ако су немачке трупе ушле у Бугарску у року од једног дана, шта остаје у она четири дана за Краљевину Југославију док се не започне напад на Грчку?

Ово је само теза, а ко зна шта се све спремало.

У Бугарској је избила велика афера везана за хапшење пробританских људи из Земљорадничке странке Георги Димитрова Гемета, који су са Британцима спремали пуч - да свргну краља Бориса. Ухапшено је чак 80 људи.  И онда је влада дала сагласност да немачке трупе, штитећи неке своје интересе, уђу у Бугарску. Конкретно, овде су Британци пуцали себи у ногу, јер их је Хитлер на све гласове оптуживао како њихови људи буне владе на Балкану. И ето афере...