22-10-2021, 10:06 AM
(21-10-2021, 11:00 PM)Бенито Пише:(21-10-2021, 09:02 PM)Александар Динчић Пише: Није Ђурић "срце" команде Јужне Србије. Његова улога је више него предимензионирана када је реч о јужним крајевима. Имао је велику територијалну надлежност, али није могао да има апсолутну контролу. Зато су његови извештаји уполовљени, врло често и нетачни. Као командант једне велике области није био спреман за компромис, већ за сплеткарење. Његови извештаји о организацији јединица у источној Босни такође обилују нетачностима и сплеткама. Негде је и лагао, негде чак отворено исказивао љубомору. Подривао је и оне четничке одреде који су намеравали да пређу у јединице ЈВУО. Известио је Дражу да су Пећанчеви четници напали штаб у Добром Долу а то су заправо били Бугари. Ко се њему замерио аутоматски је добијао рђаве карактеристике. Најзад, Ђурић је већ затекао створену организацију која је постојала и пре његовог доласка. Није известио о правом стању које је владало у Топлици пре него што је дошао у јужне крајеве- да су четници бранили српски живаљ од насртаја Арнаута којима су обилато помагали Немци и да су листом прешли у редове Дражиних четника након што је Симовић наименовао Дражу за команданта јединица у земљи.Динча, ово што си навео је само део грешака које су они направили, али је убедљиво најважнији. Неком је, очигледно, врло важно да остане уврежено да су се партизани организовали на југу Србије далеко пре четника.
И зато Ристановић и Живковић, верујући његовим извештајима (овај крај - југ Србије - прим. аут- пре мог доласка био је мртав за Равногорску идеју) - смештају Дражину организацију у 1942. г, а треба 1941. Тачније, чим је Пећанац пристао да се придружи влади Недића, Дража је прекршио споразум о територијалној подели (западно од В. Мораве - ВК, источно - команда Пећанца; зато није било јединица ВК до августа 1941) и формирао је прве истурене штабове на подручју Јужне Србије. Први је био под редним бројем 12 (мајор Добривоје Маринковић, помиње се тек 1942, а треба септембра 1941), други 101 (на Копаонику - поручник Сава Симић, не помиње се), трећи 42 (Пирот - поручник Мирко Ћирковић, не помиње се) и четврти 43 (Ниш - капетан Миленко Рељић, помиње се тек у априлу 1942, а треба у децембру 1941). У почетку или до краја 1941. г. окупљали су и јединице у јужној Србији (углавном четничке одреде К.Пећанца). Конкретно. за подручје које обрађују, пре Ђурићевог доласка, задужен је био Нишки штаб који је имао широка овлашћења у вези организације. Такође је било и Дражиних изасланика (Павле Мешковић, Петруш Стефановић и др). Дража је послао и касније војводу Пчињског, капетана Ђорђевића да изврши организацију од Врања до Лесковца, али је он пришао Пећанцу. И тако даље.
Да ли ова двојица то чине зато што не знају да изврше унутрашњу критику извора, да ли зато што им је захват извора и литературе катастрофалан за овако "епохалне" закључке, потпуно је ирелевантно. Узмимо само пример уметања оног македонског историчара и његов рад из 2018. године о Миливоју Трбићу. Могу руку да дам да они тај рад нису ни погледали, него су га ту додали због "братства и јединства" са колегама из Скопља. А не користе мемоаре Трбићеве. Не користе ни "Сура слобода" где би им многе недоумице биле решене, јер је очигледно из авиона да су се они ове теме ухватили први пут у животу. Да не говорим о Твојим бројним сепаратима, расправама и слично на исту тему.
Оно што је сигурно је да ми у историографији имамо, као и у политици, паралелну стварност: званични историчари живе и пишу своју историју, а ми, неки други, неку своју. Наше историје, иако пишу о истом времену, истим људима и истим догађајима, ретко се где сретну. И то ће трајати јако, јако дуго...
Систем је такав. Државни историчари су дужни да користе радове својих претходника (комуниста). Онда да за комунисте кажу НОП итд. А за систем се пита Дачићев помоћник
И тим условима, ова двојица су одмакла најдаље, јер су најмлађи. Следећа генерација начиниће још један корак и тако редом. Ако се изврши дебољшевизација, све ће то бити брже.