(22-02-2022, 08:38 PM)Јеремија Пише: (22-02-2022, 08:05 PM)Бенито Пише: Замислите да се Он не зове Владимир Владимирович Путин, него Слободан Милошевић, да не говори о Украјини, него о Хрватској, да није 2022, него 1991. година, па то звучи овако:
"... Хрватска је Брозова творевина. Броз и бољшевици су дали Хрватској, која никада није постојала, да постоји. Хрватска је, дакле, бољшевичка творевина. И зато, немојте нама причати о дебољшевизацији... Хоћете дебољшевизацију? Ово вам је дебољшевизација..."
Замислимо само...
Па, онда замислимо зашто "српски националисти" нису нешто одушевљени синоћним говором Владимира Путина.
ПС тема је отворена на подфоруму Политика да би видели како ће овај међународни спор утицати на дешавања у Србији
Милошевић и Путин се не могу поредити из више разлога. Наиме, Путин је био део апарата моћног КГБ-а и сасвим је овладао том игром. Након доласка на власт имао је ватрено крштење са подморницом "Курск" и већ ту је показао своје умеће да игра на дуге стазе... Постао је најмоћнији човек света ако се мери по сили оружја и, мислим да је врло добро спремао ову "игранку" Запада. Наравно, другачије сагледава Путин своју Родину него што је то чинио покојни Милошевић... Милошевић је био апаратчик, човек којег је УДБА - службе поставила на место којем није дорастао. Не заборавимо, Милошевић се изјашњавао као Југословен, заклињао се Брозу и тек када су "браћа" са Севера рекли довиђенто Југославији, а затим Македонија и најпосле БиХ видео је да од братствојединствености нема ништа. Нити је имао моћи нити знања да одигра партију са хохштаплерајем из ЕУ и Америке, а посебно није схватао да је само играчка у рукама служби. Завршио је како је завршио (на нашу срамоту) а ми смо сведоци тих збивања. Можда је могао више да је имао кадар са јасним СРБСКИМ наративом. Кажем можда јер нисам сигуран. Али, сасвим сам сигуран да је већина опозиције радило у корист србске штете и да је велика већина била на платном списку Запада.
Најпосле, Русија се је прича за себе... Стаљин је у недоба када су му Швабе дошле под прозоре анимирао сво свештенство да кади, моли и благосиља народ у одбрани мајчице Русије што је дало немерљив допринос исходу борбе... Ето, ја Милошевића не могу замислити како међу монаштвом позива Србе на устанак за очување и васкрс Србије.
Цитат:
"Апологете деветомајског победобесија (тзв. Дана победе) шире тврдње како је Стаљин током Другог светског рата наводно вратио слободу Руској Цркви, прекинуо прогоне на православне, укинуо агитацију милитантног атеизма и отворио храмове. Да ли је то заиста тако?
Масовна стрељања свештенства трајала су до 1943. године. Само у периоду 1937-1938. год. стрељано је 106. 800 свештеника, током 1939. године – 900, током 1940. – 1100, током 1941. – 1900, током 1943. – још 500 православних свештенослужитеља. До 1943. године међу живима и на слободи остало је само 4 епископа од некадашњих 200 - и то оних најпокорнијих слугу совјетске власти.
Већ у децембру 1944. године Совнарком (Савет народних комесара) наредио је затварање отворених храмова, њих око 1150; Током 1946-1947. ликвидирано је 16 манастира. Ако су током 1947. године понегде и отварани храмови на упорне захтеве верних, у периоду од 1948. до 1953. године ни један нови храм није био отворен, без обзира на многобројне молбе верника.
„Стаљин је ради достизања својих циљева, био спреман на све. Њему је свеједно, на који начин ће насамарити руског човека, само да би он приносио своју крв као жртву за остварење његових циљева, очувања крваве власти у својим рукама:“ Б. В. Камински
Покушаји совјетског патријарха Алексеја I да се сретне са Стаљином нису уродили плодом. У периоду 1946. године свештенство официјелне цркве било је обремењено огромним порезима. Убрзо после Другог светског рата поново је обновљена активна атеистичка пропаганда. У ту сврху 1947. године било је основано „Свесавезно друштво за ширење политичког и научног знања“ ради општенародног атеистичког васпитања. 1948. године забрањене су све црквене литије и отпочела су затварања преосталих отворених храмова и манастира. Од 1. јануара 1947. до 1. јуна 1948. године ухапшено је 679 свештеника. Све до пред сам крај Стаљиновог живота било је затворено око хиљаду храмова.
Стаљинов амандман на устав из 1929. године о забрани религиозне пропаганде, у складу са којим су верници били лишени права „слободе религиозне пропаганде“, а да је при томе атеистичка пропаганда у потпуности сачувана, све до саме његове смрти није укинут, исто као ни једна безбожна лењинско-стаљинска одредба од 1917. године.
Митрополит Иларион Алфејев"
