03-03-2022, 06:43 PM
Путин - кога волимо
03-03-2022, 07:27 PM
(03-03-2022, 07:00 PM)Бенито Пише: Баш Ти хвала...
Па, шта пише?
Па пише ''Гејм овер'', ако хоћеш да ти преведем.
Каже за ''Фокс њуз'' бивши саветник шефа Пентагона пуковник Даглас Мекгрегор. Да је овај у Украјини диктатор, хапсио новинаре итд, да је то што хоће НАТО тамо као када би Русија постављала ракете на Куби, да је Путин реаговао очекивано, да ће сада узети пола Украјине јер је та половина већ била у саставу Русије, итд, региструј се на Фејсбук па гледај.
03-03-2022, 10:03 PM
(27-02-2022, 08:09 PM)Шумадинац Пише:(27-02-2022, 07:50 PM)Бенито Пише: Стварно нисам информисан, па питам овде:
Да ли је и када СПЦ признала тзв Украјинску православну цркву?
Увек. Од њене широке аутономије 1990. Њен предстојaтељ је митрополит Кијевски Онуфрије. Украјинска православна црква је део РПЦ, тј. у склопу Московске патријаршије.
Међутим,
Постоји и тзв. "Православна црква Украјине" коју не признају остале помесне цркве на челу са укронaцистом и комунистом Епифанијем Думенком, осим Фaнaрa турског.
На западним медијима много је активнији и мислим и утицајнији грко-католички кијевски архиепископ Свјатислав Шевчук, поглавар украјинских Унијата. Можда може он да се сматра "духовни" лидер Украјинаца.
Јуче је пласирао причу да Руси хоће бомбардовати саборну цркву Свете Софије, замислите...
Међутим, ја не схватам Путина...шта он тражи тамо од Кијева, капитулацију од загрижених националиста?
Да ли хоће ослобођење руских територија? и како, преко тога да сравни њихове градове са земљом?
Тужна је истина још од пре рата, да се многи Руси тамо изјашњавају као новокомпонованим Украјинцима.
Сада, после толиких бомбардовања и жртава нисам сигуран да ће они заволети Русију!
04-03-2022, 10:02 AM
(04-03-2022, 12:50 AM)Бенито Пише: Немања Стевановић - Упамтите то име!!!!
ПС није резервни голман Партизана
Да, то је овај лик
https://nova.rs/vesti/politika/video-kak...-ukrajinu/
04-03-2022, 11:07 AM
Tај!!! Син Видосава Стевановића!!!
Мада, многи од вас форумаша сте млађи, па не знате које је то ђубре.
Мада, многи од вас форумаша сте млађи, па не знате које је то ђубре.
04-03-2022, 12:20 PM
04-03-2022, 04:24 PM
04-03-2022, 04:56 PM
РУСИЈА - МАЈКА ИЛИ МАЋЕХА?
Често наилазим на питање неупућених, ”када је Русија помогла Србији?”, а неки и не питају, већ тврде да никада није. Ова ретроспектива има за циљ да пробуди савест злонамерних, што је мало вероватно, а пре свега да наоружа чињеницама добронамерне, како би знали да одговоре на лажи.
Први руски цар, Иван Грозни, увео је култ Светог Саве у Русију. Када су све православне цркаве из Европе, сем српске, у Фиренци 1439. године потписале унију са Ватиканом, руски народ се солидарисао са српским и у Московској кнежевини свог митрополита протерао, а у руској Крајини Кијевског митрополита линчовао.
Након пропасти српске државе је Русија народу на слободној територији у Црној Гори слала новац, књиге и учитеље.
Када су српски устаници 1718. године ослободили Банат од Турака, у њега је уместо турске ушла аустријска војска. Марија Терезија (1717-1780) је Банат парцелисала на већи број земљишних поседа, које је на лицитацији продавала заједно са Србима који на њима живе. Руски цар Петар Велики (1672-1725) је тада отворио врата српским избеглицама, које су се населиле у јужној Русији, као слободни људи.
Марија Терезија је потом приступила агресивном католичењу свих Срба са територије Хабсбуршке монархије. О каквим се размерама притиска радило, говори то што су чак и српске владике хапшене и затваране, а оковани монаси завршавали као веслачи на галијама. На вест о српском страдању је руска царица Јелисавета (1741-1762) наложила свом посланику у Бечу, Бетужеву, да представника Срба обавести „да ће не само он с другим официрима, него колико год њих би од српског народа у нашу империју прећи хтело, као једноверни с нама у служби, у поданство наше примљени бити”.
Јелисавета је од 1741. године примала српске избеглице и давала им руско држављанство, а 1752. године им допустила да на обалама Дњепра, на простору данашње Доњецке и Луганске републике оснују Нову Сербију и Славјано-Сербију. У њима су Срби уживали већа права од руског народа, јер су Руси били кметови, а Срби слободних људи, који су на име одбране границе од Турака у друштвеној хијерархији стицали племићке титуле и достизали генералске чинове. Нова Сербија и Славјано-Сербија је управо онај простор у коме су руски Крајишници (тзв. ”Украјинци”) у служби САД протеклих осам година децу убијали, а одрасле живе спаљивали. На досељене Србе данас подсећају топоними Земун, Вуковар, Глоговац, Вршац, Сента, Панчево, Суботица, Мошорин, Турија, Кањижа и други. Срби су због велике блискости усвојили руски идентитет и асимиловали се, па су и Нова Сербија и Славјано-Сербија преименоване, јер су ти назив нестанком Срба изгубили смисао.
Када је Марија Терезија затворила границе и спречила даљу сеобу српског народа у Русију, Руси су слали у Војводину књиге и учитеље, који су помогли Србима да се одбране од католичења и асимилације.
Када је Карађорђе 1804. године подигао устанак, Русија је подржала Србе тако што је заратила са Турском, а Хајдук Вељко на име признања за заједничку борбу на истоку Србије добио од руског цара сабљу опточену драгим камењем.
Када су Турци 1809. године разбили српски фронт и имали отворен пут пут ка Београду, Русија је Србима издејствовала примирје и спасила их поновне окупације.
Када је 1812. године Наполеон напао Русију и ушао у Москву, Русија није могла да издржи рат на два фронта, па је са Турском по сваку цену морала да закључи мир. Чак ни у таквим, најтежим околностима, није изневерила Србе. Мир није потписала, све док Турци нису пристали да Србима признају аутономију.
Русија је вековима радила на ослобођењу хришћана Балкана, које су отежавале, па и отворено онемогућавале Енглеска, Француска и Аустрија. Најпре је издејствовала аутономију Влашке и Молдавије, а 1853. године су руске трупе дошле до Цариграда и донеле слободу поробљеној браћи на Балкану. Ослобођење Цариграда су спречиле Енглеска и Француска, тако што су је мучки напале с леђа и у тзв. Кримском рату нанеле Русији тежак пораз, а балканским Словенима продужиле робовање.
Када су српски устаници 1875. године ослободили Босну и Херцеговину од Турака, Аустрија је пропустила турску војску да преко њене територије с леђа нападне и порази устанике, а Србији запретила да ће са њом имати рат ако српска војска покуша да пређе Дрину ради помоћи устаницима. Да би на себе повукла део турских снага и тако помогла устаницима, Србија је 1876. заратила са Турском. У помоћ су јој притекле хиљаде руских добровољаца под командом генерала Черњајева, који мртви леже широм Србије, а међу њима и пуковник Рајевски, коме је Лав Толстој доделио главну улогу у свом роману ”Ана Карењина”.
Српска војска је претрпела тежак пораз, након кога су Турци имали отворен пут ка Београду. Србију је поново спасила Русија, као и 1809. године, тако што је Турској поставила ултиматум да ће улазак њене војске у Србију значити рат са Русијом.
Када је 1877. године букнуо устанак у Бугарској, Турска га је зверски угушила и потом спровела језиву одмазду над народом. Након упозорења који није уродио плодом, Русија је заштитила бугарски народ уласком у рат против Турске. Аустрија јој је гарантовала заштиту од напада с леђа, у замену за уздржаност по питању судбине БиХ. Русија је виши циљ подредила мањем и прихватила нагодбу. Поразила је Турску и поново дошла до Цариграда. Овога пута енглеска флота није напала Крим, али је бранила Цариград.
Користећи везивање главнине турских снага за руски фронт, Србија је искористили прилику да ослободи југ Србије са Нишом и захваљујући Русима за трећину повећала своју територију.
Русија је те 1877. године са Турском потписала Свиштовски мир, по коме је Турској на Балкану остао само Цариград. Тим уговором је створена велика словенска, слободна православна држава, кадра да се одбрани од Турске и буде брана аспирацијама западних сила, што је било у интересу свих народа Балкана. Та држава је везана за бугарску државотворну традицију, али је захватала и простор насељен Србима, што је довело до протеста Срба у неким деловима Балкана. Србија није показала разумевање за виши интерес, а ни захвалност, мада захваљујући Русији не само да није окупирана, већ је за трећину увећана.
Западне силе су 1878. године сазвале Берлински конгрес, на коме су поништиле мировни уговор Русије и Турске, две трећине ослобођеног простора Балкана вратиле Турској, а преосталу трећину поделиле на аутономну кнежевину Бугарску (северна Бугарска) са немачким кнезом и аутономну област Румелију (јужна Бугарска) под турским намесником.
Када су се Бугарска и Румелија 1885. године једностраном одлуком ујединиле, Турска је признање нове државе условила исплатом већег новчаног износа. Бугарска није имала новац, а ни војску са којом би се супроставила турској инвазији. Окупације је спасила Русија и својим новцем јој купила јединство.
Мада се српска династија Обреновић након Берлинског конгреса окренула Аустрији, Руси су 1903. године упозорили кнеза Александра да се на њега спрема атентат, али упозорење није примио довољно озбиљно и био убијен.
У Балканским ратовима 1912. и 1913. је и српске и бугарске рањенике збрињавао руски санитет.
Русија је поводом анексије БиХ упозорила Србију да се уздржи од провокација према Аустрији, јер се налази у фази реорганизације војске па у случају српско-аустријског рата неће бити у могућности да заштити Србију од пораза и окупације. Србија је 1914. године упркос упозорењу провоцирала рат. Суочен са тешким избором, руски цар је регенту Александру послао телеграм да неће Србе оставити на цедилу.
Србији је за рат недостајало 120.000 пушака, које је од Русије добила без накнаде, док је од Француза морала да их купује.
Руска морнарица је 1914. године одбранила Београд. А пошто су у Србији сви мушкарци били мобилисани, па нису могли да обављају пољопривредне послове, Русија је хранила Србију док је 1916. нису окупирали Немци.
Русија је током Првог светског рата Србима послала већи број санитетских мисија, више него сви остали савезници заједно, али српска јавност преко књига и медија зна само за западне мисије.
Када је српска војска прешла Албанију, савезници су одбили да је превезу на Крф. Енглези су рекли да за њих српска војска више не постоји, Французи да су њихови бродови далеко, а Италијани да је море пуно немачких подморница. Руски цар им је поставио ултиматум - или ће превести Србе или Русија излази из рата. Тада су Италијани, по притиском Енглеза и Француза пристали да изврше превоз, уколико им буде плаћен. Превоз Срба је платио руски цар из својих личних средстава и тако спасио Србе потпуног физичког уништења.
Када је Енглеска одбила да се отвори Солунски фронт, фронт је ипак отворен, уз подршку Француске, али на иницијативу и под притиском Руса. Руски цар је тим поводом послао Србима своју елитну дивизију од 18.000 војника, која је заједно са Србима ослободила Битољ. Када су се у Румунији водиле пресудне борбе, српски регент је од Руса тражио да му поклони дивизију формирану од српских заробљеника из аустријске војске. Мада су се руски генерали томе притивили, јер им је сваки војник у том тренутку био драгоцен, руски цар му је изашао у сусрет.
Када су у револуцији руског цара заробили комунисти, Енглези су руску дивизију на солунском фронту пребацили на супротни крај од Срба, разоружали Русе и опасали их бодљикавом жицом. Српски регент на то није уложио ни обичан протест.
Када је у Русији избила комунистичка револуција, на Први светски рат се у Русији надовезао грађански рат, у коме краљевина Југославија није изашла у сусрет молби да царске Русе помогне својим трупама. Русија је кажњена незахвалношћу, мада је по ко зна који пут спасила Србе, по цену да неспремна уђе у рат, из кога је изашла без државе и без династије. Наредних 70 година је руски народ грцао под комунистима, који су тековину генерација Руса раставили на делове, од којих су скрпили СССР. Једна од комунистичких творевина била је и руска Крајина, под називом Украјина.
Руси су 1944. године ослободили од Немаца Београд и Србију, у којој је од српских комуниста озбиљније деловао само Јастребачки партизански одред. Монархисте који се се ставили под њихову заштиту нису као Енглези предали Титу, већ су им омогућили да живе у Русији, као руски грађани. На другој страни су Енглези многе војнике ЈВуО који су им се предали, изручили југословенским комунистима, који су њима напунили јаме у Словенији. Тито је стао на страну запада и прекинуо односе са Русима.
Када је у Русији на власт дошао амерички агент Горбачов, уследила је друга фаза растакања Русије. Све руске области којима су комунисти дали статус засебних држава, у савезу са оним што је од Русије остало, су под Горбачовим добиле статус самосталних држава, које су постале протекторати САД, укључујући и Русију под Јељцином.
Таква, окупирана Русија, није била у моћи да спаси Србију од напада 19 држава НАТО пакта и окупације Косова, јер ни себи није могла да помогне. Али је зато белоруски председник Лукашенко у сред бомбардовања дошао да покаже солидарност слободних Руса са Србијом.
Ступањем Путина на власт Русија се ослободила зависности од запада. Да би економски помогла Србију, Русија је укинула царине на увоз српске робе и тако је учинила конкурентнијом у односу на западну робу, а сада смо и гас добили, по цени која се само брату даје. Од њених туриста је Црна Гора живела боље него икада у својој историји, а њиховим новцем су у Црној Гори многи манастири обновљени, како су то чинили и њихови преци.
Да би политички помогла Србију, Русија јој је понудила улазак у Заједницу независних држава под њеним вођством, са свим привилегијама које чланство подразумева, а својим ветом већ годинама спречава признање отетог Косова и подржава Републику Српску.
Била је вољна да учини и више, али није имала коме. Како рече руски амбасадор у Београду, Александар Чепурин, ”хоћемо да вам помогнемо, али је предуслов да се прво сами са собом усагласите шта заправо хоћете, па да нам то кажете, да бисмо знали како да вам помогнемо”.
Црна Гора је протерала Русе из своје земље и ушла у савез са њеним непријатељима, међу које су се сврстале и Пољска, Чешка Бугарска и Македонија. Србија се придружила осуди њеног праведног рата против Украјине, у којој је забрањена употреба руског језика, у којој се руска деца убијају, а одрасли живи спаљују. Изроди, са чије је територије ракетама требало ући Русији у “стомак”. Где се у 13 тајних америчких лабораторија производило биолошко оружје (свих 13 је уништено првог дана рата). И Пољаци би их радо напали, јер су у сваком рату били на супротној страни, мада им је Русија два пута створила државу, али не би опет да ризикују, јер су за незахвалност већ били кажњени. И Хрвати би, да се граниче са Русијом. Па и ако се не граниче. У бици за Стањинград је хрватска Црна легија од свих немачких јединица најдаље напредовала и последња се повукла. Њихова мржња према свему руском и православном је неописива, колико и чежња да их искрено усвоје Германи, који их упркос свем труду презиру.
Ову ретроспективу ћемо завршити визионарским размишљањем Достојевског из 1877. године, које се до данас у потпуности остварило.
Фјодор Михајлович ДOСТОЈЕВСКИ, септембар, 1877.
РУСИЈА И МРЗИОЦИ
“Русија неће имати и никада пре није имала таквих завидљиваца, таквих мрзилаца, клеветника, чак очитих непријатеља, као што ће бити сва та словенска племена, чим их Русија ослободи, а Европа пристане да их призна за ослобођене!
И започеће после ослобођења свој нови живот, тиме што ће измолити од Европе, од Енглеске и Немачке рецимо, јемство и покровитељство за њихову слободу; они ће управо у смислу заштите од Русије то и измолити.
Неизоставно ће убедити себе да Русији не дугују ни најмању захвалност; напротив, да су се при склапању мира једва спасили од властољубља Русије, а да се није умешала Европа, Русија би их сместа прогутала ,,имајући у виду проширење граница и оснивање великог Свесловенског царства, ради подјармљивања Словена грамзљивом, лукавом и варварском великоруском племену”.
Можда ће током читавог столећа или још дуже, непрестано стрепети за своју слободу и бојати се властољубља Русије; удвараће се европским државама, клеветаће Русију, оговарати је и сплеткарити против ње.
О, наравно да не говорим о појединцима; биће и таквих који ће схватити шта је значила, шта значи, и шта ће значити Русија за све њих и свагда. Али ће ти људи, поготово у почетку, бити тако јадна мањина, да ће се изложити исмејавањима, мржњи и чак политичком прогону.
Нарочито ће ослобођеним Словенима пријати да говоре и трубе широм целог света како су они племена образована, способна за највишу европску културу – док је Русија земља варварска, мрачан северни колос и чак не од чисто словенске крви, тлачитељ и мрзилац европске цивилизаије.
Они ће, наравно, од самог почетка увести уставно управљање, парламенте, одговорне министре, говорнике, говоре. То ће их врло задовољавати и усхићивати. Они ће занесено читати о себи у париским и лондонским новинама, телеграме који извештавају цео свет како је после дуге буре у парламенту најзад пало то-и-то министарство а ново састављено од либералне већине и да је некакав тамо њихов – презиме по укусу – пристао, најзад, да прими портфељ председника министарског савета.
Русија треба озбиљно да се припреми за то да ће сви ти ослобођени Словени са заносом појурити у Европу, заразиће се, све до губитка личности, европским формама политичким и социјалним. На тај начин мораће да преживе дуг период европеизма, пре него што постигну макар шта.
Разуме се, у тренутку неке озбиљне невоље, сви ће се ти Словени неизоставно обраћати Русији за помоћ. Јер, ма колико да су мрзели, сплеткарили и клеветали нас пред Европом, додворавајући јој се и уверавајући је у своју љубав, ипак ће стално и нагонски осећати (наравно, у тренутку невоље, а не пре) да је Европа природан непријатељ њиховом јединству, била је то и увек ће остати; а што они ипак постоје на свету, то је, наравно, само стога што стоји огроман магнет – Русија, која, неодољиво све њих привлачећи себи, тиме одржава њихову целовитост и јединство”.
Преузето са Ф.Б профила З.В
Често наилазим на питање неупућених, ”када је Русија помогла Србији?”, а неки и не питају, већ тврде да никада није. Ова ретроспектива има за циљ да пробуди савест злонамерних, што је мало вероватно, а пре свега да наоружа чињеницама добронамерне, како би знали да одговоре на лажи.
Први руски цар, Иван Грозни, увео је култ Светог Саве у Русију. Када су све православне цркаве из Европе, сем српске, у Фиренци 1439. године потписале унију са Ватиканом, руски народ се солидарисао са српским и у Московској кнежевини свог митрополита протерао, а у руској Крајини Кијевског митрополита линчовао.
Након пропасти српске државе је Русија народу на слободној територији у Црној Гори слала новац, књиге и учитеље.
Када су српски устаници 1718. године ослободили Банат од Турака, у њега је уместо турске ушла аустријска војска. Марија Терезија (1717-1780) је Банат парцелисала на већи број земљишних поседа, које је на лицитацији продавала заједно са Србима који на њима живе. Руски цар Петар Велики (1672-1725) је тада отворио врата српским избеглицама, које су се населиле у јужној Русији, као слободни људи.
Марија Терезија је потом приступила агресивном католичењу свих Срба са територије Хабсбуршке монархије. О каквим се размерама притиска радило, говори то што су чак и српске владике хапшене и затваране, а оковани монаси завршавали као веслачи на галијама. На вест о српском страдању је руска царица Јелисавета (1741-1762) наложила свом посланику у Бечу, Бетужеву, да представника Срба обавести „да ће не само он с другим официрима, него колико год њих би од српског народа у нашу империју прећи хтело, као једноверни с нама у служби, у поданство наше примљени бити”.
Јелисавета је од 1741. године примала српске избеглице и давала им руско држављанство, а 1752. године им допустила да на обалама Дњепра, на простору данашње Доњецке и Луганске републике оснују Нову Сербију и Славјано-Сербију. У њима су Срби уживали већа права од руског народа, јер су Руси били кметови, а Срби слободних људи, који су на име одбране границе од Турака у друштвеној хијерархији стицали племићке титуле и достизали генералске чинове. Нова Сербија и Славјано-Сербија је управо онај простор у коме су руски Крајишници (тзв. ”Украјинци”) у служби САД протеклих осам година децу убијали, а одрасле живе спаљивали. На досељене Србе данас подсећају топоними Земун, Вуковар, Глоговац, Вршац, Сента, Панчево, Суботица, Мошорин, Турија, Кањижа и други. Срби су због велике блискости усвојили руски идентитет и асимиловали се, па су и Нова Сербија и Славјано-Сербија преименоване, јер су ти назив нестанком Срба изгубили смисао.
Када је Марија Терезија затворила границе и спречила даљу сеобу српског народа у Русију, Руси су слали у Војводину књиге и учитеље, који су помогли Србима да се одбране од католичења и асимилације.
Када је Карађорђе 1804. године подигао устанак, Русија је подржала Србе тако што је заратила са Турском, а Хајдук Вељко на име признања за заједничку борбу на истоку Србије добио од руског цара сабљу опточену драгим камењем.
Када су Турци 1809. године разбили српски фронт и имали отворен пут пут ка Београду, Русија је Србима издејствовала примирје и спасила их поновне окупације.
Када је 1812. године Наполеон напао Русију и ушао у Москву, Русија није могла да издржи рат на два фронта, па је са Турском по сваку цену морала да закључи мир. Чак ни у таквим, најтежим околностима, није изневерила Србе. Мир није потписала, све док Турци нису пристали да Србима признају аутономију.
Русија је вековима радила на ослобођењу хришћана Балкана, које су отежавале, па и отворено онемогућавале Енглеска, Француска и Аустрија. Најпре је издејствовала аутономију Влашке и Молдавије, а 1853. године су руске трупе дошле до Цариграда и донеле слободу поробљеној браћи на Балкану. Ослобођење Цариграда су спречиле Енглеска и Француска, тако што су је мучки напале с леђа и у тзв. Кримском рату нанеле Русији тежак пораз, а балканским Словенима продужиле робовање.
Када су српски устаници 1875. године ослободили Босну и Херцеговину од Турака, Аустрија је пропустила турску војску да преко њене територије с леђа нападне и порази устанике, а Србији запретила да ће са њом имати рат ако српска војска покуша да пређе Дрину ради помоћи устаницима. Да би на себе повукла део турских снага и тако помогла устаницима, Србија је 1876. заратила са Турском. У помоћ су јој притекле хиљаде руских добровољаца под командом генерала Черњајева, који мртви леже широм Србије, а међу њима и пуковник Рајевски, коме је Лав Толстој доделио главну улогу у свом роману ”Ана Карењина”.
Српска војска је претрпела тежак пораз, након кога су Турци имали отворен пут ка Београду. Србију је поново спасила Русија, као и 1809. године, тако што је Турској поставила ултиматум да ће улазак њене војске у Србију значити рат са Русијом.
Када је 1877. године букнуо устанак у Бугарској, Турска га је зверски угушила и потом спровела језиву одмазду над народом. Након упозорења који није уродио плодом, Русија је заштитила бугарски народ уласком у рат против Турске. Аустрија јој је гарантовала заштиту од напада с леђа, у замену за уздржаност по питању судбине БиХ. Русија је виши циљ подредила мањем и прихватила нагодбу. Поразила је Турску и поново дошла до Цариграда. Овога пута енглеска флота није напала Крим, али је бранила Цариград.
Користећи везивање главнине турских снага за руски фронт, Србија је искористили прилику да ослободи југ Србије са Нишом и захваљујући Русима за трећину повећала своју територију.
Русија је те 1877. године са Турском потписала Свиштовски мир, по коме је Турској на Балкану остао само Цариград. Тим уговором је створена велика словенска, слободна православна држава, кадра да се одбрани од Турске и буде брана аспирацијама западних сила, што је било у интересу свих народа Балкана. Та држава је везана за бугарску државотворну традицију, али је захватала и простор насељен Србима, што је довело до протеста Срба у неким деловима Балкана. Србија није показала разумевање за виши интерес, а ни захвалност, мада захваљујући Русији не само да није окупирана, већ је за трећину увећана.
Западне силе су 1878. године сазвале Берлински конгрес, на коме су поништиле мировни уговор Русије и Турске, две трећине ослобођеног простора Балкана вратиле Турској, а преосталу трећину поделиле на аутономну кнежевину Бугарску (северна Бугарска) са немачким кнезом и аутономну област Румелију (јужна Бугарска) под турским намесником.
Када су се Бугарска и Румелија 1885. године једностраном одлуком ујединиле, Турска је признање нове државе условила исплатом већег новчаног износа. Бугарска није имала новац, а ни војску са којом би се супроставила турској инвазији. Окупације је спасила Русија и својим новцем јој купила јединство.
Мада се српска династија Обреновић након Берлинског конгреса окренула Аустрији, Руси су 1903. године упозорили кнеза Александра да се на њега спрема атентат, али упозорење није примио довољно озбиљно и био убијен.
У Балканским ратовима 1912. и 1913. је и српске и бугарске рањенике збрињавао руски санитет.
Русија је поводом анексије БиХ упозорила Србију да се уздржи од провокација према Аустрији, јер се налази у фази реорганизације војске па у случају српско-аустријског рата неће бити у могућности да заштити Србију од пораза и окупације. Србија је 1914. године упркос упозорењу провоцирала рат. Суочен са тешким избором, руски цар је регенту Александру послао телеграм да неће Србе оставити на цедилу.
Србији је за рат недостајало 120.000 пушака, које је од Русије добила без накнаде, док је од Француза морала да их купује.
Руска морнарица је 1914. године одбранила Београд. А пошто су у Србији сви мушкарци били мобилисани, па нису могли да обављају пољопривредне послове, Русија је хранила Србију док је 1916. нису окупирали Немци.
Русија је током Првог светског рата Србима послала већи број санитетских мисија, више него сви остали савезници заједно, али српска јавност преко књига и медија зна само за западне мисије.
Када је српска војска прешла Албанију, савезници су одбили да је превезу на Крф. Енглези су рекли да за њих српска војска више не постоји, Французи да су њихови бродови далеко, а Италијани да је море пуно немачких подморница. Руски цар им је поставио ултиматум - или ће превести Србе или Русија излази из рата. Тада су Италијани, по притиском Енглеза и Француза пристали да изврше превоз, уколико им буде плаћен. Превоз Срба је платио руски цар из својих личних средстава и тако спасио Србе потпуног физичког уништења.
Када је Енглеска одбила да се отвори Солунски фронт, фронт је ипак отворен, уз подршку Француске, али на иницијативу и под притиском Руса. Руски цар је тим поводом послао Србима своју елитну дивизију од 18.000 војника, која је заједно са Србима ослободила Битољ. Када су се у Румунији водиле пресудне борбе, српски регент је од Руса тражио да му поклони дивизију формирану од српских заробљеника из аустријске војске. Мада су се руски генерали томе притивили, јер им је сваки војник у том тренутку био драгоцен, руски цар му је изашао у сусрет.
Када су у револуцији руског цара заробили комунисти, Енглези су руску дивизију на солунском фронту пребацили на супротни крај од Срба, разоружали Русе и опасали их бодљикавом жицом. Српски регент на то није уложио ни обичан протест.
Када је у Русији избила комунистичка револуција, на Први светски рат се у Русији надовезао грађански рат, у коме краљевина Југославија није изашла у сусрет молби да царске Русе помогне својим трупама. Русија је кажњена незахвалношћу, мада је по ко зна који пут спасила Србе, по цену да неспремна уђе у рат, из кога је изашла без државе и без династије. Наредних 70 година је руски народ грцао под комунистима, који су тековину генерација Руса раставили на делове, од којих су скрпили СССР. Једна од комунистичких творевина била је и руска Крајина, под називом Украјина.
Руси су 1944. године ослободили од Немаца Београд и Србију, у којој је од српских комуниста озбиљније деловао само Јастребачки партизански одред. Монархисте који се се ставили под њихову заштиту нису као Енглези предали Титу, већ су им омогућили да живе у Русији, као руски грађани. На другој страни су Енглези многе војнике ЈВуО који су им се предали, изручили југословенским комунистима, који су њима напунили јаме у Словенији. Тито је стао на страну запада и прекинуо односе са Русима.
Када је у Русији на власт дошао амерички агент Горбачов, уследила је друга фаза растакања Русије. Све руске области којима су комунисти дали статус засебних држава, у савезу са оним што је од Русије остало, су под Горбачовим добиле статус самосталних држава, које су постале протекторати САД, укључујући и Русију под Јељцином.
Таква, окупирана Русија, није била у моћи да спаси Србију од напада 19 држава НАТО пакта и окупације Косова, јер ни себи није могла да помогне. Али је зато белоруски председник Лукашенко у сред бомбардовања дошао да покаже солидарност слободних Руса са Србијом.
Ступањем Путина на власт Русија се ослободила зависности од запада. Да би економски помогла Србију, Русија је укинула царине на увоз српске робе и тако је учинила конкурентнијом у односу на западну робу, а сада смо и гас добили, по цени која се само брату даје. Од њених туриста је Црна Гора живела боље него икада у својој историји, а њиховим новцем су у Црној Гори многи манастири обновљени, како су то чинили и њихови преци.
Да би политички помогла Србију, Русија јој је понудила улазак у Заједницу независних држава под њеним вођством, са свим привилегијама које чланство подразумева, а својим ветом већ годинама спречава признање отетог Косова и подржава Републику Српску.
Била је вољна да учини и више, али није имала коме. Како рече руски амбасадор у Београду, Александар Чепурин, ”хоћемо да вам помогнемо, али је предуслов да се прво сами са собом усагласите шта заправо хоћете, па да нам то кажете, да бисмо знали како да вам помогнемо”.
Црна Гора је протерала Русе из своје земље и ушла у савез са њеним непријатељима, међу које су се сврстале и Пољска, Чешка Бугарска и Македонија. Србија се придружила осуди њеног праведног рата против Украјине, у којој је забрањена употреба руског језика, у којој се руска деца убијају, а одрасли живи спаљују. Изроди, са чије је територије ракетама требало ући Русији у “стомак”. Где се у 13 тајних америчких лабораторија производило биолошко оружје (свих 13 је уништено првог дана рата). И Пољаци би их радо напали, јер су у сваком рату били на супротној страни, мада им је Русија два пута створила државу, али не би опет да ризикују, јер су за незахвалност већ били кажњени. И Хрвати би, да се граниче са Русијом. Па и ако се не граниче. У бици за Стањинград је хрватска Црна легија од свих немачких јединица најдаље напредовала и последња се повукла. Њихова мржња према свему руском и православном је неописива, колико и чежња да их искрено усвоје Германи, који их упркос свем труду презиру.
Ову ретроспективу ћемо завршити визионарским размишљањем Достојевског из 1877. године, које се до данас у потпуности остварило.
Фјодор Михајлович ДOСТОЈЕВСКИ, септембар, 1877.
РУСИЈА И МРЗИОЦИ
“Русија неће имати и никада пре није имала таквих завидљиваца, таквих мрзилаца, клеветника, чак очитих непријатеља, као што ће бити сва та словенска племена, чим их Русија ослободи, а Европа пристане да их призна за ослобођене!
И започеће после ослобођења свој нови живот, тиме што ће измолити од Европе, од Енглеске и Немачке рецимо, јемство и покровитељство за њихову слободу; они ће управо у смислу заштите од Русије то и измолити.
Неизоставно ће убедити себе да Русији не дугују ни најмању захвалност; напротив, да су се при склапању мира једва спасили од властољубља Русије, а да се није умешала Европа, Русија би их сместа прогутала ,,имајући у виду проширење граница и оснивање великог Свесловенског царства, ради подјармљивања Словена грамзљивом, лукавом и варварском великоруском племену”.
Можда ће током читавог столећа или још дуже, непрестано стрепети за своју слободу и бојати се властољубља Русије; удвараће се европским државама, клеветаће Русију, оговарати је и сплеткарити против ње.
О, наравно да не говорим о појединцима; биће и таквих који ће схватити шта је значила, шта значи, и шта ће значити Русија за све њих и свагда. Али ће ти људи, поготово у почетку, бити тако јадна мањина, да ће се изложити исмејавањима, мржњи и чак политичком прогону.
Нарочито ће ослобођеним Словенима пријати да говоре и трубе широм целог света како су они племена образована, способна за највишу европску културу – док је Русија земља варварска, мрачан северни колос и чак не од чисто словенске крви, тлачитељ и мрзилац европске цивилизаије.
Они ће, наравно, од самог почетка увести уставно управљање, парламенте, одговорне министре, говорнике, говоре. То ће их врло задовољавати и усхићивати. Они ће занесено читати о себи у париским и лондонским новинама, телеграме који извештавају цео свет како је после дуге буре у парламенту најзад пало то-и-то министарство а ново састављено од либералне већине и да је некакав тамо њихов – презиме по укусу – пристао, најзад, да прими портфељ председника министарског савета.
Русија треба озбиљно да се припреми за то да ће сви ти ослобођени Словени са заносом појурити у Европу, заразиће се, све до губитка личности, европским формама политичким и социјалним. На тај начин мораће да преживе дуг период европеизма, пре него што постигну макар шта.
Разуме се, у тренутку неке озбиљне невоље, сви ће се ти Словени неизоставно обраћати Русији за помоћ. Јер, ма колико да су мрзели, сплеткарили и клеветали нас пред Европом, додворавајући јој се и уверавајући је у своју љубав, ипак ће стално и нагонски осећати (наравно, у тренутку невоље, а не пре) да је Европа природан непријатељ њиховом јединству, била је то и увек ће остати; а што они ипак постоје на свету, то је, наравно, само стога што стоји огроман магнет – Русија, која, неодољиво све њих привлачећи себи, тиме одржава њихову целовитост и јединство”.
Преузето са Ф.Б профила З.В
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)