"Подела сфера утицаја" је школа размишљања из доба хладног рата. Нема таквих подела више. Поготово се Русија ништа не пита.
Русија се бори за гори живот.
Овде је било питање "јадне" Украјине. Мучена Украјина је хтела џабе гас од Руса, а да за узврат пусти НАТО да се комотно монтира на руске границе.
Ево, сад "воде преговоре". Захтевају од Руса да положе оружје и напусте све што су "анектирали". И Крим. Тако они воде преговоре. Вуку време. Што инвазија дуже траје губиће на снази. Заглибиће се у живо блато. Запад ће се све више укључивати у Рат. То они (Укри) хоће - не мир, већ да сломе Русију, снажно рачунајући да Руси морају да штеде цивилно становништво.
Цитат:Ђорђе мени је јасно али шта ми то можемо као „велесила“ да урадимо.
Који "ми"?
Ми као јединствен народ не постојимо. Ови што владају не осећају Србију као отаџбину. Већином је мрзе још од пораза њихових дедова на Церу и Колубари. Они што хоће да их замене исти су такви.
Скупа, они никада неће учинити ништа добро и поштено за спас државе. Они спремају њено даље распарчавање. Косово је још само формално питање, и то ће ти "у поверењу" признати сваки вучићевац, који ће, свеједно, опет гласати за Вучића.
Да је спреман за рад за добро народно, Вучић би још пре пет ноћи формирао владу националног спаса у којој би одлучујући део био из оног патриотског дела којег тренутно у опште нема на политичкој сцени. Звао би и бар неке људе из дијаспоре, мануо би се кадрова из НВО и доктора наука смутње и хохштаплераја.
Јасно нам је међутим да је то ствар коју
НИКАДА неће, ни по коју цену, учинити.
Вучић нема стратегију, нема визију. Да је има, не би толико задуживао државу ради социјалне демагогије и политичке рекламе, већ би настојао да се ослободи те робије. Не би довео Србију у завистан положај према Немачкој и Британији. Тито је тако радио са ФНРЈ/СФРЈ. Нисмо хтели да видим шта ради, и прескупо смо то палтили.
Вучић поступа исто као и Тито, па откуд идеја да исход може бити друкчији?
Да је Вучићу стало до Србије, не би потписивао ужасне "споразуме" са НАТО, са "Косовом"...
Зашто је тешко схватити да је "пут у ЕУ" само средство уцене? ИТД.
И да смо јединствени, наш пут би био ужасно тежак. Али, поновићу, нисмо јединствени. Пола "грађана Србије", од којих већина на гробове родитеља мора да иде у друге државе, неће да буду народ. Зато сам тако мрачан у виђењу бидућности.
Не ради се о једнократном потезу у тренутној ситуацији, типа "пусти приче, шта САД да урадимо?". Ми ништа, јер се ништа и не питамо. Да 90% народа каже да је глупо да истовремено "подржава интегритет Украјине", али "никоме неће уводити санкције", јер сви препознају да само покушава да балансира, и презиру нас и ругају нам се на обе стране због тога, он би опет исто поступио јер је то максимум који му газде дозвољавају. И опет, његов потез се у домаћој јавности значајном већином проглашава за "државничку мудрост".
Тај једнократни поступак наш и онако не значи ништа. Нама је потребан заокрет за 180 степени у вођењу свих политика. Тога су сви свесни, и тога се већина добро чува.