Највећа лаж наше "повијесне збиље" је реченица Овај, од пре неки дан, да је "85% Срба за Русију". Скоро сви Срби у Србији, и већи део у емиграцији, су за Немачку. Немачка је идеал снова просечног данашњег Србина. Просечни Србин, одрастао у титоизму, могао је да види све неправде тог режима и шта треба да чини како би преживео. И као сваки други народ, већина није наравно волела тај режим. Постојала је, наравно, мањина која је била поткупљена или уцењена радним местима или слично, и код које се развио двоструки морал, који им је толико ушао у крвоток да им је потпуно означио идентитет.
Али, путем државних одлука Брозовог режима (давање пасоша, затим билатерални уговор са Немцима о давању радне снаге, дозволом уноса девиза, нарочито дојч марке, у земљу) и преко образовања (општи хвалоспеви Недићу, краљу Милану Обреновићу, Обреновићима генерално, Високом Стевану, па чак и Љотићу...) Срби су се полако васпитавали да се заљубе у Немчуре.
Створио се Сутјеска синдром.
Данас када је после више од једног века, Русија коначно повукла "руски потез", у Србији више не живи нико ко би могао да изађе и отворено подржи такав потез. Српска комунистичка партија, створитељ неба и земље, и њен "отац нације", смислили су и спровели план како да остану на власти до краја живота, а и "после Овај - Овај". Комплетна генерација пре нас, а наша поготово, је пројектована да се заљуби у Швабурину и стереотип о њему. Јер, Швабурина је "педантан, професионалац, има угледну породицу, и швалерку приде, иде два пута на годишњи одмор са женом и децом, и дебелгузом таштом, и што је најважније - пун је пара). То је зато што је Швабурина, раса изнад наше "балканске касабе", где царује превара, подлост и оцеубиство. Управо оно што су Немци пропагирали у време Првог и Другог светског рата, а против чега су се наши преци, који су били Срби за разлику од нас, тако мушки и српски борили, постало је не само владајуће културно становиште у Србији, него заузима примарно место у националном идентитету данашњег Србина.
По хиљадити пут, без објављивања и читања правих књига, кључне борбе на пољу културе и просвете, васпитавању нових генерација српским вредностима, Србији не да неће бити боља ситуација, него ће она остати једна празна љуштура, чије славно име ће лажно приказивати народ који у њој живи.
Зато, браћо, КЊИГЕ, КЊИГЕ, а не звона и прапорци...
Живео Путин и живела руска војска.