[Александар Динчић]

Књига је одлично прихваћена и још боље прошла. Много боље него што су својевремено неке моје пролазиле иако сам по вокацији некакав историчар, док се Дејан гради у том правцу...Што не значи да сада ја требам да будем сујетан човек...Далеко било. И јака је књига, и тако и треба да буде. Отисак на папиру вечно остаје, а реч...Па то вам је од данас до сутра, како-кад, према потребама, углавном политичким.

[РежисерСтари]

Књига је одлично прихваћена и још боље прошла. Много боље него што су својевремено неке моје пролазиле иако сам по вокацији некакав историчар, док се Дејан гради у том правцу...Што не значи да сада ја требам да будем сујетан човек...Далеко било. И јака је књига, и тако и треба да буде. Отисак на папиру вечно остаје, а реч...Па то вам је од данас до сутра, како-кад, према потребама, углавном политичким.

лепо речено...

[Митић]

Ово што је написао имењак за Дејанову књигу "Сломљена крила Златибора", одмах може да иде као предговор. Речено је за Гиниса.

Такође, моје мишљење да су и књиге Александра Динчића непролазне. Посебно истичем књигу о Расинском корпусу (читао сам као студент)
и "Моравска дивизија у Првом светском рату 1914-1918".

И Нишки инцидент, и то је први разоткрио Александар Динчић.

[Митић]

Милош Тимотијевић, „[Приказ књиге] Дејан Ђерић, Сломљена крила Златибора, Ужице, Историјски архив, 2020.”, у: Историјска баштина, 30 (2021), стр. 285-288.

https://www.academia.edu/66325275/151_%D...80_285_288

[Милослав Самарџић]

Ђерићу, какве су то политичке апологије.
Ајде сад кад напишеш нешто о Првом светском рату, дај то са гледишта друге зараћене стране, Аустругара, Немаца и Бугара. Па да и ти једном постанеш објективан.  

[Митић]

Цитат:

"књига „Сломљена крила Златибора” прати традицију оправдавања улоге ЈВуО у Другом светском рату која је обликована у редовима српске емиграције, али која је у исто време егзистирала у приватној историји многих појединаца и породица које су остале да живе у Србији и Југославији, али никада нису имале прилике да јавности понуде своју слику прошлости"



А зашто књига оправдава ЈВуО? И то ми није јасно.

Други цитат:

"Дело „Сломљена крила Златибора” у својој основи припада групи публицистичких радова насталих на подлози потребе рехабилитације ЈВуО и генерала Михаловића у „јавној историји”.



Зар Дража није рехабилитован у јавној историји пре 30 година?

[Милослав Самарџић]

Није, и даље се приказује као раније, само је то ублажено. Како ти каже пуковник Крсмановић, комунисти су тим ублажавањем прешли на другу линију одбране, јер је прва пала. Али, само прва.

[Перун]

Ђерићу, какве су то политичке апологије.
Ајде сад кад напишеш нешто о Првом светском рату, дај то са гледишта друге зараћене стране, Аустругара, Немаца и Бугара. Па да и ти једном постанеш објективан.  

Не могу се сложити са тврдњом да у књизи није изнето гледиште друге зараћене стране. Цело поглавље које говори о монтираном суђењу ђен. Дражи заправо представља њихов поглед на целу мисију. Или су о њој ћутали, или су лажно сведочили, треће опције нема. Но, ипак, од "тако богатог материјала", као и "веродостојних података" књига се није могла написати, већ се на њој морало мало озбиљније порадити.

[Горски штаб 52]

Ова анализа Ђерићеве књиге је један те исти стил, као да постоји неколико шаблона које врте у круг. Један творац, а мање је битно да ли ће испод текста на месту потписа писати Предраг Марковић, Бојан Димитријевић, Милош Тимотијевић... Исти епитети, исти закључци, иста порука која се шаље, ништа ново нисмо прочитали.

[Милослав Самарџић]

Ђерићу, какве су то политичке апологије.
Ајде сад кад напишеш нешто о Првом светском рату, дај то са гледишта друге зараћене стране, Аустругара, Немаца и Бугара. Па да и ти једном постанеш објективан.  

Не могу се сложити са тврдњом да у књизи није изнето гледиште друге зараћене стране. Цело поглавље које говори о монтираном суђењу ђен. Дражи заправо представља њихов поглед на целу мисију. Или су о њој ћутали, или су лажно сведочили, треће опције нема. Но, ипак, од "тако богатог материјала", као и "веродостојних података" књига се није могла написати, већ се на њој морало мало озбиљније порадити.

Наравно да је изнето, али требало је да усвојиш закључке друге стране, то јест непријатељске, комунистичке, данас у прилагођеној форми, да би те они прихватили.
И да користиш њихову терминологију. На пример, не комунисти, него Народноослободилачка војска.

[Милослав Самарџић]

Ова анализа Ђерићеве књиге је један те исти стил, као да постоји неколико шаблона које врте у круг. Један творац, а мање је битно да ли ће испод текста на месту потписа писати Предраг Марковић, Бојан Димитријевић, Милош Тимотијевић... Исти епитети, исти закључци, иста порука која се шаље, ништа ново нисмо прочитали.

Тако је. Само без "као". Шаблони постоје. Први шаблон да је Тито на Петом конгресу КПЈ, 1948. Онда је тај шаблон ондашњем временом прилагодио Петрановић. Итд. Полазна тачка није промењена.
Да би се написала књига како треба, мора бити промењена сто посто. Другим речима, за полазну тачку треба узети, уместо Тита, Слободана Јовановића и друге значајне писце из емиграције. Код државних историчара то се сигурно неће десити до негде 2050. и неке године, јер се и ова садашња генерација индоктринира. Мада могуће је да се битна промена деси већ 2041. или 2039. године, на стогодишњицу.

[Мића Адмирал]

Treba izdrzati dotle.

[Мића Адмирал]

Prevedeno na cetnicki jezik-
Dok se Dejan tuce na prvoj liniji fronta, Timotijevic mrsi muda u pozadini.

[Бенито]

Prevedeno na cetnicki jezik-
Dok se Dejan tuce na prvoj liniji fronta, Timotijevic mrsi muda u pozadini.

Недићевац...