[Ocaus41]

"Нема добрих закона без јаке војске" - рахметли Николо Макијавели.

Кад уђеш на сајт војске Србије ,одјељак "Историјат војске Србије" , период везан за Други свјетски рат комплетно партизански.

[Ocaus41]

"Нема добрих закона без јаке војске" - рахметли Николо Макијавели.

Кад уђеш на сајт војске Србије ,одјељак "Историјат војске Србије" , период везан за Други свјетски рат комплетно партизански.

Не може Србија извршит реформу ни војске ни правосуђа без одобрења спољњег фактора.

[Monarhist]

Има ли слике тог споменика?

То је спомен камен, ако ме сећање служи, а фотографију сам видео али не могу сад да је нађем. Има негде у Стокхолму ако нису померили.
Поред тога, регенту тј. краљу Александру је и поклоњена једна зграда у Остермалму, елитном делу главног града, али не знам шта се са том зградом касније догодило.

[Милослав Самарџић]

"Нема добрих закона без јаке војске" - рахметли Николо Макијавели.

Нема јаке војске без добрих закона који су услов стварања јаке привреде.

[Ђорђе Ивковић]

"Нема добрих закона без јаке војске" - рахметли Николо Макијавели.

Нема јаке војске без добрих закона који су услов стварања јаке привреде.

Закони су слово на папиру. 
Но, да не би отишли у празну причу, ја бих питао шта значи то "јака привреда"?

[Милослав Самарџић]

Постоје три основна математичка параметра: продуктивност, економичност и рентабилност.
То је као кад лекар мери температуру и притисак нпр.
Постоји и низ других: инфлација, куповна моћ становништва, БДП, стопа раста, снага валуте, упосленост капацитета, (не)запосленост...

[Ђорђе Ивковић]

Постоје три основна математичка параметра: продуктивност, економичност и рентабилност.
То је као кад лекар мери температуру и притисак нпр.
Постоји и низ других: инфлација, куповна моћ становништва, БДП, стопа раста, снага валуте, упосленост капацитета, (не)запосленост...

Врло добро!
Има ту једна зачкољица. Са ким се упоређују ти параметри? Знате, не вреде нам много ти добри параметри ако се наши параметри побољшавају, а другима се брже побољшавају. Наша привреда може да јача а да истовремено слаби у односу на конкурентске државе.
Извоз, наравно рентабилни извоз, мора да буде већи од увоза, и то увек више од конкурената. Да цитирамо нашег највећег економисту свих времена, Милана Стојадиновића: Извозити или умрети!
Е, ту имамо други проблем: "Свињски рат" је довео до нашег отварања према Европи уместо везаностаи за Аустроугарску. Милан Стојадиновић је, видео да од Велике Британије `леба нема`, па је тежиште трговине пребацио на Немачку. Коме ми сада да се окренемо јади нас знали? Кини? Та Кинези су гори од чивута. остаје Русија, али то није довољно.
Друго: Милан Стојадиновић је инсистирао на унутрашњим, домаћим инвестицијама, страна улагања само колико се мора.
Стране фирме које послују код нас морају да профит од извоза врате код нас а не у своје државе.
Треће, заштита пољопривреде: Може да се увозе пољопривредни производи, тек кад домаћа прерађивачка индустрија откупи сву домаћу производњу.
Енергетска независност: у конкретном случају ми морамо да се окренемо изградњи атомских електрана.
ИТД.
Како видимо већ на први поглед, ништа од тога није остварљиво. Ко то да нам дозволи? ЕУ?

Други сет питања је је назначио Ocaus41.  Војска нам је комунистичка. Јел тако? јесте. Док је војска/полиција комунистичка, и капитал ће бити у рукама комуниста.
Дакле опет нема напред.
Да не бих разглабао превише, све мора да се ради супротно од онога како се ради. А док конзервативци, десничари, не овладају полугама силе, ништа од економског напредка, односно престизања противничких земаља.

ДА ДОДАМ:
Да би се наша економија доватила зелене гране, ми би смо неким чудом следећих двадесет година морали остваривати 6 милијарди чисте зараде годишње. Две да анулирамо садашње текуће задуживање, две за враћање доспелих обавеза и две за здраве инвестиције.
А то што се виде неки нови магацини поткивачке радње, то ни за Африку није довољно. Ми смо у односу на афричке земље слабије средње развијена земља. И такооо...

[Милослав Самарџић]

Да, мора да се пореди са другима.
Мислим да си многи песимистичан.
Економија је била здрава до 1941, болесна до 1990, а од тада оздрављује. То је основни тренд, видљив на први поглед

[Бенито]

Није он превише песимистичан, него си Ти превише оптимистичан.
Камо лепе среће када би само капитализам решио нашу ситуацију. Криза која толико дуго траје потпуно је дестабилизовала саму суштину српског идентитета.
Питање је да ли се српски народ из тога уопште може извући.
Осим, ако је план да промене идентитетски код и постану нешто друго.
А то и јесте суштина целог проблема.

[Капетан]

Nije mi jasno kako svi ovih vekova, decenija, godina nismo kupili nekoliko šiptarskih političara da viču u skupštini AP KiM da je Kosmet Srbija i da zele zive u Srbiji, Zar je moguće da ni jednog sipatara nismo kupili za naš stvar? Kakav smo mi to narod?

Pridobili smo Esad Pašu Toptanija za našu stvar onomad, u novije vreme nikad ne smemo da zaboravimo da je ŠIPTAR DRITAN ABAZOVIC. potpisao Temljni ugovor i to moramo ceniti jako.

Resenje je u kupovini njihovih političara. Zar nigde nemaju slabu kariku lancu da se ne moze probit taj njihov zid? Hej nismo u stanju da kupimo par njihovih političara da viču Kosmet je Srbija, Albanac i Srbi braća? Ili ne zelimo?

Negde sam video fotografiju mladog kneza Pavla Karadjrdjevića obučenog u šiptarsku narodnu nošnju na ta taj način su Karadjordjevići iskazali pštovanje za albance.

Pa Pasic i Esad Paša Toptani.

Akademik Dobrica Ćosić je od svoje plate izdrzavao jedno albansku porodicu na Kosmetu. Jedan član je bio član tzv OVK. Posle je taj albanac došao u BGD i molio za opraštaj. Uzeo je is rpski drzavljanstvo kasnije jer kaze da bi umrili od gladi da nije srpskih para.

Tek naši igumani oko manastira su ih dobro plaćali.

Moramo ih pridobiti.
Kupiti.
Kako god nazovite.

Morao naci pet njihovih da ih kupimo.

Koliko nasih politicara zna albanskih jezik, obicaje, tradiciju, istoriju? Sta znao o nasim neprjateljima kao narodu? Nikola Pasic je nesto i znao o njima.
Ko je ikad procitao nekog siptarskog pisca, istoricara, bio u Tirani itd? Pricao sa njima?

Ne znamo kako disu, kako razmisljaju...pa valjda upoznas onog sa druge strane i kako da ga pridobijes, porazis...Oni znaju srpski jezik, znaju nas bolje nego mi njih!

[Monarhist]

Као што сам раније написао (а то није ништа ново наравно), наша политика према косовском питању мора бити проактивна.
То подразумева енергичну акцију на свим фронтовима: од максималне ангажованости Цркве преко Краљевске породице, војске па до дипломатије итд.

Са економске стране, држава мора обезбедити одрживу егзистенцију нашем народу тамо. То се може остварити притискањем српских олигарха који би по наређењу државе куповали погоне, предузећа, поседе итд. у српским срединама и ту запошљавали искључиво Србе. За узврат њихова "ружна прошлост" била би евентуално опроштена.

Након успостављања "грудобрана", морало би се радити на повратку расељених Срба и уопштено насељавању Срба тамо, али то је већ дуга прича.

Наравно, куповање шиптарских политичара јесте веома важно па би се и о томе водило рачуна.

Косовско питање не сме бити ограничено само на границе АВНОЈ Србије - то је опште национално питање по којем се мора ангажовати читаво српство - Српскљ и Црна Гора, а посебно дијаспора.

И за крај, на фотографији коју сте видели, Кнез Павле је овбучен у нашу народну ношњу из Старе Србије, а не шиптарску како се чини на први поглед.

[Шумадинац]

[Mekenzi]

Четници 1848   који су сад па ти?? А шиптари ће баш хитати з Србију..

Ко им скине табле иде у затвор јер је кривично дело...

Тако да јбг рођаци...

[victoria]

Ево да се и ја укључим са подацима о златним резервама Краљевине и СФРЈ пред распад.Мени се учинило да је несразмер ипак превелики па сам мало претражио интернетом и дошао до следећих података.Краљевина је имала чак 84 тоне а СФРЈ 54 тоне злата пред распад. цитат "Према свим расположивим подацима до којих је дошао историчар Миодраг Јанковић, уочи пуча 27. марта 1941. године Краљевина Југославија је поседовала 84.574 килограма чистог злата..Ево и линка https://www.politika.rs/scc/clanak/25130...ugoslavije А за СФРЈ "Na dan raspada, bivša SFRJ imala je 54,5 tona monetarnog zlata čistoće 99,99%. Od toga, 46 tona zlatnih poluga bilo je deponirano u BIS Basel, u Švicarskoj, a 8,5 tona u Beogradu. Po kriteriju za raspodjelu koji je odredio MMF, uz suglasnost svih država nastalih raspadom SFRJ, Hrvatskoj je pripalo 28,49% čistog monetarnog zlata, odnosno ukupno 15,5 tona (13,1 tonu deponiranog u Baselu i 2,4 tone deponiranog u Beogradu), dok je Srbiji pripalo 16,8 tona." линк https://www.dnevno.hr/gospodarstvo-i-tur...a-1592339/